Roditeljstvo u studentskom periodu postalo je sve prisutnije na području lokalne zajednice Novog Sada. Prema podacima Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu, koje je našoj redakciji dostavila koordinatorka zdravstvenog vaspitanja u ovom Zavodu Aleksandra Marinkov, broj trudnica 2016. godine iznosio je 97, 2017. godine bilo je 103 trudnice, a u godini na izmaku je tokom prva tri tromesečja zabeleženo 79 studentkinja u drugom stanju, što je za 24 manje nego 2017. godine.
Glavno pitanje koje se postavlja mladim Novosađanima iz studentske zajednice pred kojima je, ili tek treba da bude i uloga roditelja, a koji još uvek nemaju visoku stručnu spremu glasi “Kako žive novosadski studenti roditelji?”. Tragom odgovora na ovo pitanje stigli smo do adrese studentkinje filozofije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Gordane Batić (21) koja za NsHroniku govori o finansijskoj težini roditeljske dužnosti u studentskom braku:
– Kada ste student, a još niste roditelj, tu su uvek vaši roditelji da vam pomognu i finansijski vas obezbede, a neki studenti to rade i sami. Tada vam još uvek nije mnogo bitno koliko novca imate, a koliko trošite, pa ponekad potrošite i malo više nego što bi trebalo. Kada postanete roditelji stav prema finansijama se dosta promeni, postanete mnogo odgovorniji jer sada postoji još jedna osoba o kojoj treba da brinete, ne trošite toliko na sebe kao pre, nego više gledate da obezbedite detetu sve što je potrebno, a sebe stavljate na “poslednje” mesto u tom smislu. Svaki dinar je bitan, ima mnogo stvari koje želite da obezbedite bebi jer svakako tome ne možete da odolite. Opet su tu i druge obaveze, jer pored toga što postanete majka vi ste i supruga, jer pored finansijskih obaveza za bebu tu su i obaveze da domaćinstvo. Suprug je zaposlen pa nije toliko teško, ali se i njemu takođe promenio stav prema finasijama koliko i meni.
O reakciji akademskog okruženja na vest o njenoj trudnoći Novosađanka studentkinja -majka Gordana Batić kaže sledeće:
– Profesori su lepo prihvatili kada su saznali za trudnoću, što me je veoma pozitivno iznenadilo jer znate kako naša sredina funkcioniše po tom pitanju, a naročito kada se trudnoća dogodi u toku obrazovanja. Kolege su pozivitno reagovale na vest, a takođe i drugi studenti sa fakulteta, nikada nije bilo nekih čudnih pogleda ili slično, jer kao što sam rekla, uvek postoji nekih pogleda kada dođe neko ko je trudan, ali ovde zaista toga nije bilo. Što se tiče ispita u toku trudnoće uvek bi me pitali kako sam i da li sam spremna da odgovaram. Nekih povlastica nije bilo jer sam se ja trudila da stavim akcenat na znanje, a ne da trudnoću koristim kao izgovor. Baš pred kraj prve godine, a tako se i bližio moj porođaj, profesorica čiji predmet još nisam bila položila mi je rekla da mogu doći i posle završnog roka i da će biti usvojen, što je mene takođe pozitivno iznenadilo s obzirom da je važila za jednu od najstrožijih profesora.
Sa druge strane, Marijana Grmuša Dmitrić (24) diplomirala je pre pola godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, samo nekoliko meseci nakon što je rodila devojčicu Mašu, kao prvi i najbolji diplomac u svojoj generaciji. Majčinska dužnost je nije omela da zapostavi svoje školovanje, a trenutno je master student Pedagoškog fakulteta. Za NsHroniku ispričala je svoje iskustvo iz ugla majke studentkinje:
– Početkom drugog semestra treće godine osnovnih studija na Filozofskom fakultetu sam saznala da ću postati majka. Moj muž i ja smo, naravno, kao i svaki bračni par koji planira da ima potomstvo razgovarali o tome i želeli smo da imamo dete. Kada smo saznali tu divnu vest usledila je velika panika u mojoj glavi kako će se to sve odraziti na dalje studiranje, ali jedino što je bilo bitno jeste da ja rodim dete i da završim studije na vreme. Posle dva meseca kada sam bila sigurna da se sa zdravstvene strane sve odvija kako treba, razgovarala sam sa mentorkom godine i saopštila joj moju situaciju. U junu posle ispita sam pisala molbu Veću fakulteta da budem oslobođena predavanja tokom četvrte godine jer mi je termin porođaja bio zakazan sredinom novembra. S obzirom na to da kod nas na fakultetu nije dozvoljeno vanredno studiranje i da student ima obavezu da prisustvuje predavanjima, prvo su me profesori savetovali da zamrznem godinu jer su smatrali da se studije ne mogu završiti u roku ukoliko ne budem dolazila redovno na nastavu, a pritom sa jednom obavezom više – malim detetom. Nisam prihvatila tu ideju i zamolila sam da ipak razmotre moju molbu i dobila potvrdan odgovor da mogu vanredno da studiram. Na sednici su tom prilikom svi bili upoznati sa mojom situacijom. U oktobru sam upisala četvrtu godinu kao redovni student na budžetu i bila na dogovor sa profesorima oko svih ispitnih i predispitnih obaveza. Tokom semestra nisam morala da dolazim na predavanja već sam sve radove slala mejlom, a na ispite u januaru sam se pojavljivala kao i svi ostali studenti. Takođe, ista situacija bila je i u drugom semestru. Profesori su bili korektni i potpuno razumni. Pored bebice i mnogo obaveza na fakultetu, uz veliku podršku porodice i prijatelja, kao i uz razumevanje profesora, uspela sam da diplomiram prva u generaciji sa visokim prosekom iznad 9. Jedina zamerka fakultetu i uopšte pravilima fakulteta je ta što su mi ocene bile umanjene za onaj broj bodova koji su nosili dolasci. Tako da sam iz nekih predmeta gde sam mogla imati 10, dobijala devetke iz razloga što nisam mogla prisustvovati nastavi. Za sve ostalo imam samo pohvale – ističe master studentkinja majka Marijana Grmuša Dmitrić.
U Zakonu o visokom obrazovanju, koji je usklađen sa principima Bolonjske deklaracije, nalazi se poglavlje koje se odnosi na mirovanje prava i obaveza studenata, a prema Članu 92 pod okriljem ovog poglavlja, studentu se na njegov zahtev odobrava mirovanje prava i obaveza radi održavanja trudnoće i nege deteta do godinu dana. O statističkom stanju koje se odnosi na studente roditelje sa srpskih univerziteta, među kojima je i Univerzitet u Novom Sadu, za NsHroniku govori ministarka u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović:
– Ono sa čime smo se u statističkom smislu suočili je to da je svake godine u Srbiji za po 1.000 prvorođene dece manje, odnosno, prvorotkinja manje. Među njima su svakako i studentkinje zbog čega smo među studentima uradili jedno veliko istraživanje o migracijama, da vidimo gde nam to svršeni studenti odlaze i, uopšteno, mladi. Podatak govori da su naši emigranti, oni koji napuštaju zemlju, stari 28,7 godina i svaki peti je visokoobrazovan. To govori da su nam migracije vrlo krupan problem u populacionoj politici i rađanju. Usled ispitnog roka 2018. godine smo napravili jedno istraživanje u kome je dve trećine devojaka učestvovalo. Trebalo je da odgovore na pitanje – Zašto odlaze iz Srbije? Razlozi su bili nedovoljan broj poslova u struci i neadekvatnost plata za obezbeđivanje ekonomskog života. Kao država, mi smo mapirali probleme. Činjenica je da nema prave podrške kod odluke o rađanju beba u studentskim brakovima. Mislimo da je to tema o kojoj moramo razgovarati sa starijom populacijom kroz različite forme međugeneracijske solidarnosti.
Ministarka Đukić Dejanović opisala je profil majke studentkinje sa aspekta doktora psihijatrije, uzimajući pritom u obzir finansijsku okolnost roditeljstva unutar studentskog života:
– Prosečna majka studentkinja je hrabra i odvažna devojka, koja shvata da pored profesionalnih postignuća, lično zadovoljstvo roditeljstva i potreba da se ostvari kao roditelj predstavlja njenu intimnu potrebu. Ona se odlučuje da rodi željeno dete, želi ga pre svega, i najčešće uspeva da uskladi obaveze u učenju sa roditeljskim obavezama. S druge strane, istraživanja pokazuju da ona nema uvek podršku partnera, porodice, pa čak ni države u punoj meri. Mi radimo na tom trećem segmentu, da država uz finansijska davanja popravi standard majki studentkinja, u koji spada praćenje odgoja i zdravlja deteta. Tu smo dosta napredovali – istakla je ministarka Đukić Dejanović.
Država posredstvom jedinica lokalnih samouprava dodeljuje novčani stimulans za roditeljstvo, a iz Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu Novog Sada ističu daje u prethodnoj godini u postupku za ostvarivanje prava na dečiji dodatak doneto 7.001 rešenje, a u periodu od 1. januara do 31. oktobra ove godine na izmaku doneto je ukupno 5.306 rešenja za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, koji studentima roditeljima predstavlja stimulans prilikom finansijske potpore odgoja deteta.
Finansijske pogodnosti koje lica sa studentskim statusom, bez obzira na njihovo porodično stanje, posredstvom takozvane smart kartice, koja se kupuje na blagajni Studentskog centra Novog Sada, su od velikog značaja za budžet studenta koji obavlja i roditeljsku dužnost. Pomoćnik direktora Studentskog centra u Novom Sadu, koji u svom smeštajnom kapacitetu ima deset studentskih domova, a od toga 3.064 ležaja, Steva Lazarević za NsHroniku govori o finansijskim olakšicama za novosadske studente roditelje:
– Od 10 studentskih domova imamo tri doma druge kategorije, gde smatram da nema uslova za studente sa decom jer su u tim domovima (Bajić i Vlahović) zajednička kupatila. Jedno kupatilo na četiri sobe, što baš nije praktično. Međutim, imamo domove prve kategorije gde svaka soba ima svoje kupatilo, što bi pretpostavljam bilo komfornije za akademsku bebu.
Lazarević ističe da su najbolji uslovi za studente sa bebom u studentskom domu C kategorije “Nikola Tesla” jer je komforno opremljen. Prema njegovim rečima, jedino ovaj dom pruža sve uslove za život studentskog para jer se detetu može komotno spremiti hrana. O finansijskim pogodnostima koje studenti mogu ostvariti putem smart kartice za menzu i dom Lazarević je izjavio sledeće:
– Jedina razlika je u tome što na ishranu koristeći tu karticu imaju pravo svi budžetski studenti, koji ne moraju stanovati u domu. Imamo oko 12.000 korisnika ishrane, a cene su izuzetno popularne. Doručak iznosi 42 din, ručak 70 din za koji budu tri vrste jela, a večera je 50 din. Ta kartica je čipovana i bez nje se ne može ući u dom. Mislim da je iz bezbedonosnih razloga ta kartica odlična. Postoje i povlastice za putovanja, ali prema mom saznanju, tu povlasticu studenti slabo koriste.
Pred kraj razgovora Lazarević naglašava da su republičke cene studentskog doma i ishrane toliko niske da ne opterećuju budžet studenata roditelja. Smeštaj u domu druge kategorije je 1.400 din mesečno, a u domu prve kategorije 1.700 din mesečno uz grejanje i Internet. – Smatram da se smeštajni kapacitet za studente roditelje treba unaprediti na višem nivou, ali da ta inicijativa krene od Ministarstva i da se za tu grupu studenata napravi poseban konkurs – zaključuje za kraj razgovora pomoćnik direktora Studentskog centra Novog Sada Steva Lazarević.
Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva/Anđela Zec/Pixabay
