Najava regulisanja položaja električnih trotineta u zakonu donosi sa sobom pitanje – da li vozači električnih trotineta treba da se ponašaju kao biciklisti?
Ovo je glavno polazište pitanja uvođenja električnih trotineta u izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, ali nije jedino. Tu je i pitanje bezbednosti onih koji se e-trotinetima služe, odnosno na koji način treba da budu obeleženi.
Javnost je do sada saznala da je plan nadležnih definisanje e-trotineta kao lakog prevoznog sredstva koje će, u slučaju da se kreće brzinom do 25 kilometara na čas, služiti istom infrastrukturom i saobraćajnim pravilima kao biciklisti.
Postoji ideja da vozači električnih trotineta budu u obavezi da nose svetloodbojni prsluk kad su na trotoaru, a budući da će biti definisani uslovi kad će moći da se kreću površinama prevashodno namenjenim pešacima.
Šta o svemu ovome misle biciklisti?
Predstavnici Biciklističke unije Srbije, koju čine lokalne inicijative iz Novog Sada, Beograda, Loznice, Sremske Mitrovice, Bora i Smedereva, od početka su uključeni u diskusiju o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja. Kako kaže Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative, najsmislenije jeste da se e-trotineti koji se kreću brzinom bicikla regulišu isto kao bicikli, za šta postoji više razloga, ali postoje i neke dileme.
Pre svega, navodi Trifković, tu bi trebalo da bude namera nadležnih da se zakon dodatno ne komplikuje jer će to otežati njegovu primenu u praksi, a time i smanjiti bezbednost učesnika u saobraćaju.
“Kad budete radili kampanje i edukacije stanovništva, mnogo ćete lakše na taj način pokriti širu publiku, uz manji utrošak novca. Naša percepcija iz razgovora sa predstavnicima MUP-a je da ovakve izmene zakona zapravo otvaraju mnoga nova pitanja umesto da neka ključna rešavaju, pa se tako postavlja pitanje – ako puštamo trotinet koji može da ide brzinom pešaka na trotoar, zašto tako nešto nije dozvoljeno biciklisti?”, pita Trifković.
Dodatno pitanje je stanje biciklističke infrastrukture u Srbiji koju bi, u slučaju da ovakve najave izmena prođu, koristili i vozači električnih trotineta. Srbija, navodi sagovornik 021.rs, nema široko rasprostranjenu biciklističku infrastrukturu i ista nije prilagođena e-trotinetima.
“Tu je i dodatna nejasnoća kako će se sprovoditi zakon, odnosno u kojim situacijama će se trotineti kretati kolovozom, trotoarom i šta će tu biti različito u odnosu na bicikliste. Naročito sporna tema su pomenuti svetloodbojni prsluci – ako pokušavamo da jednoobrazno regulišemo neka pitanja, treba da idemo na ono što je najefikasnije i najbezbednije sa stanovišta upotrebe u saobraćaju, a to su svetla i katadiopteri”, smatra Marko Trifković.
Osvetljenje i prateća oprema treba da budu uzeti u obzir i kad govorimo o, recimo, rentiranju vozila. Tako Novi Sad planira uvođenje usluge rentiranja e-trotineta, što sa sobom nosi logistički i higijenski problem distribucije takve opreme.
“Svetloodbojne prsluke, kacige i slično treba imati u vidu ako već, uz mogućnost rentiranja, planiramo neke obaveze”, navodi Trifković.
Do sada se govorilo o e-trotinetima koji se kreću brzinom do 25 kilometara na čas, ali se postavlja pitanje onih bržih trotineta, kojih u saobraćaju, u određenom broju, ipak ima. I za njih, kaže Trifković, treba pronaći odgovarajuće rešenje, a najlogičnije je izjednačavanje sa prevoznim sredstvom koje korespondira jačim električnim trotinetima, a to su mopedi.
Trifković napominje da je veliki propust u celoj proceduri neuključivanje stručnjaka pravne struke u izmene zakona.
“Voleli bismo da se uključe i eksperti iz pravne struke, a ne samo iz tehničke, mašinske i saobraćajne jer je bitno da, kad se piše zakon, uzmete u obzir i ljude koji mogu da predvide scenarija, neke očekivane ishode primene zakonskih regulacija. Svakako je dobro što smo konačno svi seli za sto i što razgovaramo o ovoj temi – malo se jeste zakasnilo s ovom temom i tu izgovor ne može da bude čekanje regulacija na evropskom nivou, jer nas ništa ne sprečava da donosimo pravila u svojim okolnostima, a naročito nas ne sprečava da primenjujemo ono što već postoji u zakonu”, zaključuje Trifković.
Nova pravila i za bicikliste
Marko Trifković kaže da su na stolu i neka otvorena pitanja u vezi sa modelima električnih bicikala, definisanjem takozvanih “biciklističkih ulica” i obaveznog rastojanja prilikom preticanja u naseljenim mestima, što je dobra vest za bicikliste i njihovu bezbednost u saobraćaju.
Postoje i ideje o dodavanju nekih novina u osvetljenju biciklista, poput reflektujućih materija, ali se biciklisti trude da ukažu na potrebu da se, umesto dodavanja novih obaveza, saobraćajna policija potrudi da kontroliše ono što je zakonom već obavezno.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
