Bogat festivalski program i publike kao u varoši samoj po sebi, obeležio je proticanje drugog sterijanskog dana po redu. U okviru, Međunarodnog programa „Krugovi“ izvedena je koprodukciona postavka teksta, istraživača Univerziteta u Edinburgu i književnika, Igora Štiksa „Brašno u venama“, u izvođenju Scene MESS i Sarajevskog ratnog teatra, dočim je u zvaničnoj selekciji, u Novosadskom pozorištu, prikazana „Edeš Ana“ po motivima romana Dežea Kostolanjija, te izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice, Drame na mađarskom jeziku. U okviru pratećih programskih aktivnosti, pozorišnici, Sterijanci i marioci teatra i svega oko njega, bili su u prilici da veče započnu uz celuloidne artefakte o pozorijanskim vremenima i vedetama, blagodareći otvaranju izložbe fotografija „Decenije sa Pozorjem“, dugodecenijskog fotoreportera „Dnevnika“ i brojnih drugih novinskih kuća, Branislavom Lučićem.
Skroman, marišan i ljubopitljivi a pregalački senzibilitet Branislava Lučića kako prema fotoreporterskom zanatu, tako i prema Umetnosti samoj, vodio je ovog autora punih 39 sterijanskih godina (od 1977.prim, TŽJ) kroz nepregledno polje dokumentovanja svega oko i unutar ovog teatarskog zbitija:
– Za Pozorje radim 35 godina, ali prisutan sam na njemu još duže (smeh). Volim da fotkam sve one koji su u zanimljivoj situaciji, scenskoj ili van scenskoj, one koji razumeju i sarađuju, shvatajući da smo svi ovde na istom poslu. Raduje me ovaj festival jer je to uvek dobra prilika da vidiš šta rade pozorišni ljudi u zemlji i okruženju, te da vidiš, možda ponajbolji produkcioni izbor svega što su činli u prethodnoj teatarskoj godini – veli Brane Lučić.
Kamerne predstave koje su obeležile drugi dan Sterijinog pozorja – i u takmičarskoj i u van takmičarskoj selekciji – „Edeš Ana“, reditelja Jožefa Cajlika, u dramatizaciji Kate Đarmati, te „Brašno u venama“, pionira tzv. „verbatim teatra u nas“, Borisa Liješevića, u dramaturškom ključu, Dubravke Zrnčić – Kulenović, pred pozorišnike i Sterijance donele su dve „male“ životne teme – sudbinu jedne bosanske porodice koja se okuplja 20 leta nakon rata i pokušava da razume kako joj se i šta dogodilo; i tragediju o izrabljivanju sluškinje od strane gospodara, nesposobnosti da se izađe iz začaranog kruga potčinjene pozicije i rečju, izrabljivanju i poništavanju žene, pojedinca u kapitalističkom društvu, sa dakako tragičnim posledicama po identitet junaka.
„Slatka Ana“, koja nam dočarava svu melanholiju i tragiku Kostolanjijevog romana, dramaturški vešto obrađenog Katom Đarmati i izvedenog u postavci: Hermine G. Erdelji, Natalije Vicei, Arpada Černika, Zoltana Mezeija, Nandora Silađija, Katalin Siracki, Ervina Palfija te Čile Pamer, približila je nezasluženo nepoznatog, a izuzetno priznatog, mađarskog pisca, Subotičanina svima koji multikulturalni kontekst razumevanja sredine i običajnosti, koji Vojvodina i Srbija baštine, na izuzetno potresan način.
Za neke međ publikom, ništa manje zebnjiv i potresan, beše i Štiksov tekst „Brašno u venama“ koje je „proteklo“ kroz: Mikija Trifunova, Kaću Dorić, Izudina Bajrovića; Admira Glamočaka, Selmu Alispahić i Jasenka Pašića u režijskom, Liješevića promišljanju vascele tragedije poslednjih ratnih dejstava po prostoru eksjugoslovenskom.
Međ’ ljubiteljima teatra i fotografije i o ovoj sterijanskoj večeri, prepoznasmo među ostalim i : predsednika Matice srpske, dr Dragana Stanića; direktora „Doma zdravlja Novi Sad“ i podpredsednika Gradskog odbora SPS, dr Veselina Bojata, koji je došao sa ljupkom suprugom, dentisticom Natašom Nikolić; dobitnika Ninove nagrade, Slobodana Tišmu u društvu sa konceptualističkim ispisnikom, te direktorom Zavoda za kulturu Vojvodine, Vladom Kopiclom; Borisa i Helenu Labudović; dr Ljiljanu Pešikan i dr Jovana Ljuštanovića; dr Jovan Popova; glodurku „Lepote i zdravlja“, Lidiju Ćulibrk; Teofila Pančića; Oliveru Balašević; direktora Pozorišnog muzeja Vojvodine, Zorana Maksimovića i kustoskinju, Ivanu Koči; Vesnu Farkaš i Radmilu Maksimović; opersku vedetu, Agotu Kovač Vitkai i baleritskog pedagoga, Aleksandru Ketig; arhitektu, Vladu Rakića; glumce: Jelicu Gligorin; Sašu Latinovića; Slobodana Ninkovića; Aleksandra i Gordanu Gajin; Predraga Momčilovića; Jugoslava Krajinova; Sašu Torlakovića; Veru Gardinovački; Jovanu Mišković; Veru Hrćan Ostojić; kostimografkinje Marinu Sremac i Senku Ranisavljević; teatrologa Dejana Penčića Poljanskog i Miroslava Radonjića; laureata nagrade „Đura Jakšić“ za najpesničku knjigu o prethodnoj godini, dr Zorana Đerića i Luku Kecmana; protokol majstora, Minju Lagator, Gordanu Đurđević Dimić, Smiljku Seljin, Biljanu Jaramaz i brojne druge znane i neznane.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: V. Rakić, B. Lučić ,D. Savić
