U prisustvu brojnih Novosađana Trg galerija sinoć je bio pravo stecište kulture i umetnosti. Posle šestomesečne pauze Galerija Matice srpske ponovo je otvorila vrata za svoje posetioce, a svečani program priređen je povodom završetka obnove fasade i gotovo desetogodišnjeg rada na potpunoj rekonstrukciji zgrade.
Sinoćnji program označio je i početak obeležavanja jubileja – 170 godina trajanja jednog od najstarijih i najbogatijih muzeja nacionalne umetnosti od 18. do 20. veka.
Pored velikog broja poštovaoca i prijatelja Galerije Matice srpske svečanosti su prisustvovali i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević, rektor Novosadskog univerziteta Dušan Nikolić, ambasadori Velike Britanije i Italije, republički, pokrajinski i gradski zvaničnici, direktori muzeja i ustanova kulture.
U uvodnoj reči upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski je ukazala da se ovom proslavom otvara nova stranica u radu Galerije i naglasila da 170 godina njenog trajanja ukazuje na jednu važnu osobenost ustanove – na njen kontinuitet. Istovremeno, za proslavu je odabran važan datum – 1. jun kada je 1958. Galerija nakon preseljenja u ovu zgradu, otvorena za javnost s novom stalnom postavkom, čime su želeli da istaknu drugu odliku u radu – poštovanje tradicije.
“Na ovim osnovama temeljimo naše profesionalno delovanje ali, istovremeno, kako bismo sebi omogućili aktuelnost u današnjem trenutku i trajanje u budućim vremenima, svoj rad permanentno obogaćujemo inventivnošću, jer smo svesni da bez praćenja muzeoloških trendova i potreba savremene publike, kao i bez upotrebe modernih tehnologija, nema uspeha“, rekla je upravnica GMS.
Izlaganjem dve skulpture ispred Galerije, biste Milana Konjovića, rad Jovana Soldatovića i Ženski akt Radmile Graovac želeli su da pokažu, kako je ukazala svoju otvorenost prema publici i javnosti, što je simboličan izlazak na Trg galerija i početak njegovog pretvaranja u Park skulptura.
U narednih 170 dana trajaće program naslovljen “170 godina, 170 naših priča, 170 Vaših dana”, tokom kojeg će svakodnevno u 12 i 18 sati kustosi publici predstavljati kratke priče iz istorije Galerije.
Najavljene su i tri izložbe koje će biti otvorene tokom narednih sedam dana. Sutra je izložba radova iz Poklon-zbirke poznate novosadske vajarke Ivanke Acin, 6. juna se otvara izložba „Šidijanke Save Šumanovića” realizovana u saradnji s Galerijom slika Sava Šumanović u Šidu, a 9. juna je izložba „Slike prolaznog sveta. Odnosi francuskog i srpskog intimizma” u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji.
Zahvaljujući se pojedinačno svima koji su podržali i doprineli rekonstrukciji Galerije Matice srpske i njenoj transformaciji u moderan umetnički muzej Tijana Palkovljević Bugarski je ukazala da bi svi oni trebalo da dele osećaj ponosa. Jer ponos je ono što definiše kulturni i državni identitet – pripadnost gradu, zajednici i naciji. Samo velikim zajedničkim zalaganjima i pregalaštvom može se graditi identitet jedne kulture i države. A to je cilj s kojim je osnovana Matica srpska, cilj kojem je Galerija Matice srpske težila od početka svog rada, a kojem teži i danas – da bude Ponos nacije!
Finansijski doprinos rekonstrukciji zgrade, uz Ministarstvo kulture i informisanja Srbije dala je i Vojvođanska banka o čemu je govorio predsednik Izvršnog odbora Marinos Vatis.
Program svečanog otvaranja pripremljen je u saradnji sa Akademijom umetnosti i iz podršku Fondacije Novi Sad 2021. Na obnovljenoj fasadi zgrade predstavljena je svetlosna projekcija autora profesora Srđana Radakovića koja je povezala aktivnosti likovnih umetnika u Evropi sa začetkom umetničkih aktivnosti u okviru Muzeja Matice srpske i najreprezentativnijim delima koja se tu čuvaju. Svetlosnu igru na fasadi pratile su kompozicije profesora Nebojše Jovana Živkovića: „Trioperuno” i „Fanfarefor Brass & Percussion” u izvođenju studenata Akademije umetnosti.
“Ovo je prilika da se svi zajedno radujemo završetku velikog projekta. Jedan od prioriteta Ministarstva u oblasti zaštite kulturnog nasleđa je upravo jačanje institiucija koje se bave ovom delatnošću, a Galerija Matice srpske kao jedan od najboljih muzeja u Vojvodini kao i u Srbiji svakako je najbolji primer za to. Ovo što vidimo rezultat je predanosti, upornosti i posvećenosti dugogodišnjem radu koji je pažljivo osmišljen u skladu sa mogućnostima budžeta i kapicitetima ustanove. Tako da je svih ovih deset godina dok su se sukcesivno izvodili radovi ustanova radila u punom kapicitetu i njena osnovna delatnost nije trpela. U ovom obnovljenom zdanju omogućeno je čuvanje i briga o kulturnom nasleđu na najbolji način u skladu sa evropskim standardima“, rekla je pomoćnica ministra kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Aleksandra Folgosi.
“Zahvaljujući naporima poslenika Galerije i podršci institucija i prijatelja njen spoljni izgled koji vidimo na prelepo uređenoj fasadi i oduvek onaj unutrašnji metafizički kojim sijaju najveća dela naših umetnika koje galerija brižljivo čuva i neguje i koja nam pokazuje da znamo ko smo bili, zašto smo danas baš to što jesmo i kojim putem treba da idemo. Osnivajući prvo Maticu srpsku kao kamen temeljac nacionalnog i kulturnog bića, a potom i njenu Srpsku narodnu zbirku ili Muzeum iz koga će nastati i ova Galerija naši preci su znali da je to put kulture. Ideja o osnivanju Muzeuma se rodila kada je veliki Sava Tekelija 1842. Matici poklonio 11 raskošnih porodičnih portreta, a oblik mu je dao pet godina kasnije sekretar Teodor Pavlović. Od tada do danas uprkos burnim menama istorije koje su protutnjale ovim prostorima traje neprekidno sabiranje najvrednijeg što su doneli uzleti našeg duha i sve to je sabrano baš ovde u ovoj prelepoj zgradi da nas podseća, uči i usmerava. Nema boljeg načina da se odužimo njima nego da čuvamo i unapređujemo njihovo delo. Kontinuirano izdizanje Galerije Matice srpske u najprestižniju nacionalnu instituciju kulture to najbolje potvrđuje. I da ih se naravno večno sećamo i zato je izuzetno važno što izložbene sale i saloni GMS nose imena Save Tekelije i Teodora Pavlovića , kao i prvog upravnika Milivoja Nikolajevića i kasnije upravnice Leposave Šelmić. Ispred Galerije je izašao brozani Milan Konjović da onako kako je osvajao svet našeg i evropskog slikarstva bude osnov za budući park skulptura“, rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Izvor: Dnevnik
Foto: Mladen Sekulić
