S obzirom na činjenicu da je kćerka Predraga Vraneševića, jednog od osnivača kultne grupe “Laboratorija zvuka”, moja sagovornica je od malih nogu bila u dodiru sa muzikom i umetnošću! Galja je u petoj godini počela da svira klavir, a usavršavanje je nastavila u muzičkoj školi “Isidor Bajić” kod profesorice klavira Ivane Branovački. Bilo joj je 11 godina kada je počela da ide na takmičenja i osvaja nagrade na pokrajinskom i saveznom nivou (tada je jos uvek postojalo jugoslovensko takmičenje). Kao petnaestogodišnjakinja dobija prvu internacionalnu nagradu na klavirskom takmičenju u Českoj “Usti nad Labem”. Takođe, i njeno školovanje bilo je neuobičajeno, jer je osnovnu školu završila za sedam umesto osam godina, srednju za dve, umesto četiri, pa je na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu diplomirala u devetnaestoj. Kako je tekao njen životni put nakon odlaska u Keln, saznaćete u intervjuu koji je Galja dala za portal NShronika.rs!
Kada si napustila Novi Sad i koji je bio razlog tvog odlaska?
– Imala sam 19 godina kad sam se preselila u Nemačku. Razlog odlaska iz Novog Sada bile su studije klavira na “Hochschule für Musik” (Visoka škola muzike) u Kelnu koje sam upisala nakon diplomskog ispita na Akademiji u Novom Sadu!
Čime se baviš?
– Pored moje pedagoške i koncertne delatnosti, veliki deo mog profesionalnog života posvećen je učenju i predavanju joge. Već 10 godina držim kurseve i radionice joge i ajurvede širom Nemačke. Moju ljubav prema putovanjima i jogi povezala sam kroz Joga-odmore, koje već pola decenije organizujem i vodim na različitim evropskim destinacijama, idealnim za relaksaciju i inspiraciju. Prošle godine je to bio Portugal, a ove Andaluzija.
Kako ti se sviđa život u Kelnu?
– Keln je grad u kojem živim već 19 godina. On je postao deo mene i ja sam postala deo njega.
Koje su prednosti života, a koje mane (ukoliko ih ima)?
– Veličina Kelna, grada koji broji milion stanovnika i dobro organizovana infrastruktura čine ga veoma prijatnim za život. Keln slovi za najliberalniji grad u Nemačkoj, pogotovo po pitanjima stranaca, imigranata i pravima homoseksualaca. Takva vrsta otvorene atmosfere je ono što čini Keln privlačnim. Ono što bi mogli da nazovemo manom jeste kelnska klima. Dosta kiše, oblaka i vlažnosti. Međutim, kada sine sunce, Keln je grad u koji se zaljubiš za sekund.
Kako provodiš slobodno vreme i sa kime se družiš?
– Fenomen prijateljstva dobija u mom životu sve više na težini. Slobodno vreme najradije provodim sa prijateljima. Svaki momenat u komunikaciji sa njima ispunjava me radošću i zahvalnošću. Pored prijateljstava u Kelnu, dosta mojih bliskih prijatelja “rasuti” su po celom svetu. Moja bliska prijateljica, a naša poznata pijanistkinja Tamara Stefanović jedna je od njih. Ipak, veoma mi nedostaju dragi ljudi iz Novog Sada, koje ne viđam onoliko koliko bih želela.
Postoji li neka sličnost u mentalitetu srpskog i nemačkog naroda?
– Moram priznati da ne vidim sličnost u mentalitetima. Nemci su motivisani organizacijom, strukturom i efikasnošću života. Čini mi se da je ono što Srbe pokreće, demonstrativno uživanje u životu ili takozvani merak.
Koliko se u Kelnu ulaže u kulturu, da li može da se živi od umetnosti?
– Kultura je u svakom društvu ono na čemu se prvo štedi. Tako i u Kelnu postoji institucije kulture koje imaju finansijskih problema, ali je kulturna ponuda još uvek velika i raznovrsna.
Koje je tvoje omiljeno mesto u Kelnu?
– U Kelnu postoji takozvani zeleni pojas, zelene površine i parkovi koji se prostiru kroz ceo grad. To su moji omiljeni delovi grada u kojima, svakodnevno sa mojim psom Rudijem provodim vreme u dugim šetnjama.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada i koliko često dolaziš?
– Najviše mi nedostaju dragi ljudi, moja porodica, ali i određena mesta u gradu – Kej, Sinagoga (u kojoj sam često nastupala), staro jezgro grada. U Novi Sad dolazim jednom godišnje, mada se desi da prođu čak i dve godine.
Autor: Bojana Šević
Foto: Dorina Koebele-Milas / Privatna arhiva
