Tokom protekle godine najpotrebnija i najkupovanija stvar u Srbiji bila je zaštitna maska. Iskorišćene maske nalazimo na ulicama, iako su one opasan infektivni otpad. Kako ćemo šetati sigurno gradom, sa našom decom i/ili ljubimcima, ako je ovaj otpad na svakom koraku?
Zato su studenti sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, na čelu sa prof. dr Milicom Hadnađev-Kostić, dobili motivaciju da istraže i podignu svest stanovništva o pravilnom načinu upravljanja medicinskim otpadom, kao i željom da pronađu rešenje za novonastale probleme.
– Svetska fondacija za prirodu, čiji je osnivač Italija, objavila je da kada se samo jedan posto maski ne odloži bezbedno, to znači da je preko sto miliona maski odloženo u životnu sredinu u jednoj zemlji, što je meni upalilo crvenu lampicu da kod nas podignemo svest. Pandemija će se završiti, ali počinje ekološka katastrofa – rekla je prof. dr Milica Hadnađev-Kostić.
Studenti završnih godina Tehnološkog fakulteta napravili su projektni zadatak sa konkretnim istraživanjem stanovništva na nivou Republike Srbije. Anketirali su 1.050 ispitanika, koji najčešće nisu znali gde i kako odložiti maske i rukavice.
Prema saznanjima do kojih su došli tokom projekta, u Novom Sadu ne postoji organizovano javno mesto gde građani mogu da dođu i odlože bezbedno nošene maske. Svesni su da je to veliki i opasni problem, jer maske koje završavaju u prirodi postaju značajni izvor zaraze. Takođe, isto važi i za 88 posto škola, firmi i fakulteta u kojima ne postoji posebno mesto gde učenici i zaposleni mogu da odlože infektivni otpad. Na takvim mestima bi, isto tako, trebalo da se odlažu i maramice i salvete, koje su još rizičnije.
Izvor: Nsuzivo.rs
Foto: Pixabay
