U našoj zemlji se organizovano skuplja 80 odsto komunalnog otpada dok ostatak završi na nekoj od divljih deponija kojih ima na hiljade. Od ukupne količine prikupljenog komunalnog otpada samo tri procenta se reciklira. Da sve može i drugačije pokazuju primeri razvijenih zemalja koje su uvođenjem cirkularne ekonomije koji podrazumeva sistem kruženja sirovina i gotovih proizvoda, uspele da otpad pretvore u profit i sačuvaju prirodne resurse.
Nedostatak primarne selekcije otpada i niski troškovi njegovog odlaganja na deponije, osnovni su uzrok trenutnog stanja, ocenjuju stručnjaci. Prvi korak ka rešavanju problema, jeste jasna vizija o tome kakav sistem upravljanja komunalnim otpadom želimo, kaže Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera zaštite životne sredine.
“Za izgradnju sistema se mora pitati struka i mora biti jasno na bazi podataka napravljen i plan na koji način se prikuplja otpad i koje količine se mogu očekivati. Spram toga se onda pravi i infrastruktura. Građani se na dva načina uvode u sistem jedno je edukacija i informisanje drugo je kaznenom politikom.”
Upravljanje otpadom je za Srbiju najveći problem u oblasti zaštite životne sredine i u tom segmentu najviše zaostajemo za propisima EU, kažu u resornom pokrajinskom sekretarijatu. Procenjuje se da za dostizanje evropskog standarda u tu oblast treba da uložimo 4 milijarde evra, a najveći deo tih sredstava otići će na adekvatno upravljanje komunalnim otpadom.
“U Vojvodini imamo četiri sanitarne deponije, to je Kikinda, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica sa potrebnim linijama za separaciju komunalnog otpada na deponiji što otvara mogućnosti iskorišćenje onog odvojenog otpada za ponovnu upotrebu i za korišćenje materijalnih energetskih potencijala otpada”, kaže Svetlana Marušić, iz pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Upravo korišćenje tog potencijala suština je modela cirkularne ekonomije, koja se bazira na racionalnijoj potrošnji prirodnih resursa i kruženja sirovina i gotovih proizvoda.
“Suština je u tome da se prave predmeti koji duže traju, naravno iz ove perspektive to sada deluje dosta iracionalno ali je tako kao što je otprilike nekad bilo, predmeti koji se mogu popraviti što je isto neki zaboravljen pojam i predmeti gde kada dođe do momenta da im je prestao rok trajanja budu lako reciklabilni da se mogu rastaviti i da se te sirovine koje su služile za njihovu proizvodnju mogu opet da se iskoriste”, ističe Zoran Trpovski iz Privredne komore Vojvodine.
Trenutno se u našoj zemlji reciklira svega 5 ukupne količine proizvedenog otpada, a cilj je da se implementacijom cirkularnog modela ekonomije, taj procenat poveća na minimum 50 odsto. Osim čuvanja životne sredine i ekonomskih benefita cirkularna ekonomija bi, prema procenama stručnjaka, obezbedila i prostor za otvaranje novih 30.000 radnih mesta.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
