Početna Gradske teme Uz planiranje održivog razvoja, Beograd kao Beč, Novi Sad kao Ljubljana

Uz planiranje održivog razvoja, Beograd kao Beč, Novi Sad kao Ljubljana

Više od polovine svetskog stanovništva danas živi u urbanim sredinama, a očekuje se da će 2050. godine taj broj porasti na dve trećine svetske populacije, to jest oko 6,5 milijardi ljudi. Situacija u Srbiji je u tom pogledu specifična – iako je broj stanovnika na nacionalnom nivou u kontinuiranom padu, istovremeno postoji trend rasta broja stanovnika u nekoliko najvećih gradova, poput Beograda i Novog Sada, i to najviše usled unutrašnjih migracija.

Prenaseljenost i ubrzano i neplansko širenje znatno utiču na porast zagađenja vazduha, nedostatak čiste vode i stvaranje velike količine otpada, što gradove čini nepovoljnim za život ljudi, podložnijim negativnim uticajima klimatskih promena i prirodnim katastrofama. Sa ovakvom perspektivom suočavaju se milionski gradovi, ali i oni sa manje stanovnika. U Srbiji se, recimo, na listama najzagađenijih gradova veoma često ne nalazi samo Beograd nego i manji gradovi poput Bora u kom je zagađenost sumpor-dioksidom konstantna.

Svesni izazova, pojedini gradovi u svetu planskim pristupom identifikuju najvažnije izazove i pronalaze rešenja koja im obezbeđuju održivi razvoj i čine ih boljim mestima za život. Singapur, grad sa preko pet miliona stanovnika, problem nedostatka čiste vode iz prirodnih izvora uspešno prevazilazi recikliranjem korišćene vode uz dezinfekciju UV zračenjem. U Beču, gradu sa nešto manje od dva miliona stanovnika, udeo zelenih površina iznosi oko 50 odsto.

„Teško da će se neki od gradova u Srbiji uskoro naći na nekoj od lista najodrživijih u svetu, poput ovih svetskih gradova, ali naša iskustva pokazuju da u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji postoji volja da se na tome radi. Primeri dobre prakse inače su veoma važni u izradi lokalnih planova razvoja, jer je praktičnije da se gradovi ugledaju na one sa sličnom infrastrukturom, nego na prestonicu. Beograd bi u tom pogledu recimo mogao da prati Beč, dok bi Novi Sad mogao da se ugleda na Ljubljanu u kojoj parkovi i zelene površine čine 75 odsto ukupne površine grada,“ kaže Lidija Radulović iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo, koja zajedno sa Beogradskom otvorenom školom u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi aktivnosti na polju zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa Agendom 2030 za održivi razvoj. Platformu “Održivi razvoj za sve” u okviru projekta “Reforma javnih finansija- Agenda 2030”, uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Agenda 2030 za održivi razvoj sadrži 17 ciljeva održivog razvoja među kojima je i cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice. Rešenja za probleme i izazove urbanih sredina Agenda 2030 vidi u boljem planiranju razvoja gradova, a za to je veoma značajano utvrđivanje činjenica i trendova to jest monitoring indikatora koji se odnose na određene ciljeve. Kada je u pitanju cilj 11. prema izveštaju „Srbija 2030 – Pripremljenost za sprovođenje Agende 2030“, čiju je izradu takođe podržala Platforma „Održivi razvoj za sve“, Vlada Srbije trenutno prati samo indikatore koji se tiču podcilja 11.6  – smanjenje negativnog uticaja gradova na životnu sredinu, sa posebnom pažnjom na kvalitet vazduha i upravljanje otpadom, a ti indikatori pokazuju negativan trend, to jest značajno udaljavanje od cilja, kako zbog smanjene stope reciklaže komunalnog otpada, tako i zbog povećanog stvaranja otpada.

Pojedini gradovi u Srbijiu proteklom periodu preduzeli su određene korake u planiranju održivog razvoja. Beograd je nedavno objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene baste. Novi Sad, glavni i najveći grad Vojvodine, najavio je izradu akcionog plana za zeleni grad pre nešto manje od dve godine.

Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Beogradska otvorena škola do sada su, u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve”, u pogledu izrade lokalnih planova razvoja u skladu sa ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj sarađivali sa nekoliko gradova.

“Pružena je podrška Opštini Priboj, koja je započela izradu Plana razvoja u aprilu ove godine, dok bi u opštini Sremski Karlovci taj proces trebalo uskoro da počne. U Boru smo nedavno imali prvu radionicu sa organizacijama civilnog društva, a od septembra krećemo sa širim konsultacijama. U Pirotu već postoji Plan razvoja, pa će naše aktivnosti biti usmere na podršku izradi Srednjoročnog plana,“ objašnjava Radulović i zaključuje da je osim primera dobre prakse u pristupu lokalnom planiranju veoma važna komunikacija gradskih vlasti i građana koji u tom gradu žive i najbolje znaju šta im je potrebno za poboljšanje kvaliteta života. Zato je, kaže ona, fokus aktivnosti Platforme „Održivi razvoj za sve“ kako podrška lokalnoj samoupravi, tako i jačanje uloge civilnog sektora u procesu planiranja održivog razvoja.

Foto: Fondacija BFPE / Promo