Treću godinu zaredom Karlovačka gimnazija nosilac je Velike zlatne medalje Novosadskog sajma. Ove godine priznanje, koje joj je dodeljeno tokom 17. Međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“ , ponele su i novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ i „Laza Kostić“.
Kako kaže direktor najstarije srpske gimnazije Branko Stojkov, prošlogodišnji uspesi đaka na državnim i drugim takmičenjima pre svega doprineli su da škola i ovog puta bude dobitnik medalje.
– U godini u kojoj je bilo teško pripremati se za takmičenja oni su osvojili značajne uspehe na državnim takmičenjima iz srpskog, italijanskog, ruskog, latinskog i engleskog jezika, a i dve koleginice su nagrađene za svoj rad – kaže direktor Stojkov.
– Lane smo obeležili 230 godina od osnivanja škole. Sve što je zamišljeno u vezi sa obeležavanjem jubileja je i ostvareno. Priređene su dve izložbe – jedna u Muzeju Vojvodine, koja je trajala od maja do avgusta s pratećim programima, a druga u depandansu Muzeja grada Novog Sada u Karlovcima, koja je otvorena na Dan oslobođenja Karlovaca i trajaće do septembra ove godine. U novembru je svetlost dana ugledala i monografija dr Žarka Dimića, koja je promovisana u školi. Veoma mi je drago da smo u tome uspeli jer nam mnogo toga zbog pandemije koronavirusa nije išlo u prilog. Međutim, prošle godine, a to je i najvažnije za školu, imali smo rekordan broj učenika na upisu i prijemnom ispitu. Taj broj iz godine u godinu raste i nadamo se da će on biti ove godine i veći. Kada imamo više kandidata možemo da napravimo bolju selekciju, i na taj način podižemo kvalitet i nivo gimnazije. Bez đaka sve je uzalud.
Ove godine treba da izađe iz škole prva generacija maturanata koji su učili japanski i norveški jezik posle čega će se sumirati rezultati tog jezičkog programa. Od novih jezika ćaci mogu od naredne školske godine da očekuju fakultativno časove korejskog i turskog sa čijim amabasadama su pregovori obavljeni, odnosno u toku. Posebno bi po mišljenju direktora Stojkova bilo važno uvesti turski, jer u školi postoje odeljenja đaka sa posebnim afinitetima prema istoriji i geografiji, a istraživanje prošlosti na ovim prostorima traži znanje nemačkog i turskog jezika.
– U mnoštvu planova, prioritet nam je gradnja đačkog doma. Opštinska administracija sprovela je izmenu planskih dokumenta što je osnov za realizaciju te ideje, a sledeći korak je izrada idejnog projekta. Obratili smo se Pokrajinskoj vladi za to, koja je finansijer celog projekta. Imamo puno dece sa strane i od ogromnog značaja bi nam bilo otvaranje doma, a to bi umnogome uticalo na kvalitet obrazovanja – kaže Branko Stojkov.
Izvor: Dnevnik
Foto: Wikipedia
