Kapitenski predvodi Vojvodinu. Za njega ne postoji izgubljena lopta. Bez obzira ko je na drugoj strani: Vojvodina je uvek jača na toj poziciji. Razlog je Njegoš Petrović. Bez previše dileme, reč je o jednom od pet najboljih fudbalera u Mocart bet Super ligi Srbije.
Njegoševa najveća želja je da individualni kvalitet stavi 100 odsto u službu tima i da se posle mečeva priča o učinku ekipe, a ne da je neki pojedinac bio dobar, a tim prosečan ili loš.
Sjajan početak sezone i tri vezane pobede bile su povod za razgovor sa Petrovićem, a tema je bilo na pretek.
Navijači na svakom koraku hvale borbenost ekipe i to što na terenu delujete “svi za jednog, jedan za sve“. Kako ste došli do toga da ekipa tako izgleda?
“Nije bio baš lak put da dođemo do toga da ekipa tako izgleda. Ne bih rekao da su u pitanju samo ove pripreme, misim da nas je i cela prethodna sezona nekako ujedinila i ojačala. Naravno, uz ove dobre pripreme koje su iza nas, podigli smo energiju i radili dosta na fizičkoj pripremi i nadam se da izgledamo bolje nego prošle sezone. Siguran sam da ćemo biti još bolji kako sezona odmiče”, počinje priču Petrović.
Dobre igre i rezultati dovode publiku na stadion – Jel veruješ u misiju zvanu “pun Karađorđe“?
“Naše igre na terenu “nateraju“ navijače da dođu na stadion. Koliko-toliko smo pokazali da zaslužujemo malo veći broj navijača nego prošle sezone. Od nas sve zavisi ako nastavimo ovako i još bolje”, doći ćemo i do punog stadiona.
Bilo je lepo imati “domaći teren“ u Staroj Pazovi protiv OFK Beograda, zar ne?
“Veliko im hvala za to! Mnogo su nam značili, osećali smo se kao da igramo kod kuće. Dali su potpuno “drugi doživljaj“ meču na gostovanju i još jednom se videlo koliko nam oni znače. Zajedno možemo mnogo”.
Šta može da bude još bolje u nastavku sezone – gde vidiš prostor za napredak?
“U svakom segemntu naše igre. Koliko god da je to bolje u odnosu na prethodnu sezonu, imamo još dosta prostora. Najviše bih izdvojio napredak u reakciji po izgubljenoj lopti, ako to unapredimo, dolazićemo u češće situacije da napadnemo gol rivala i naravno smanjiti mogućnost da nas protivnik ugrozi”.
Mladi igrači mogu mnogo da nauče od tebe: kako fudbalski tako i kako da sazru, sačekaju šansu, budu strpljivi: Koji je glavni savet koji daješ onima koji kucaju na vrata prvog tima?
“Nadam se da je tako (smeh). Stvarno se trudim da budem maksimalno profesionalan na svakom koraku. Savet je strpljenje. U najtežim trenucima, kada ne dobiju šansu – tada treba najviše da rade i napreduju. To je jedini put da naprave karijere kakve žele”…
Prošle sezone sjajno si funkcionisao sa Medojevićem u timu, na početku ove nije bilo tog „tandema“ u timu, ali svakako sve ide u pravom smeru…?
“Ima tu mnogo detalja… “Glava“ je najbitnija. Imamo jako kvalitetne igrače, posebno u veznom redu, čast i privilegija je igrati sa njima. Poletanović, Savićević, naravno Medojević… Stvarno su to momci sa velikim iskustvom i mnogo mi znače i mogu da pomognu. Sve je to do celog tima, a ne pojedinca sa kojim igraš”.
Šta je za tebe – individualni kvalitet?
“Nešto što ne može da dođe do izražaja ako nema timskog kvaliteta. Da bi došao do izražaja, mora da postoji timski kvalitet, koji će izbaciti nekog pojedinca”…
Ljubav između tebe i Novog Sada bila je “na prvi pogled“… Kako je došlo do toga?
“Kako su navijači osetili mene, tako sam i ja njih. Poklopili smo se svi zajedno i to je jedan od detalja zbog kojih sam zavoleo grad… Porodica mi uživa u Novom Sadu, nakon karijere razmišljamo da dođemo da živimo ovde. Mnogo nam je lepo i nemamo potrebu da idemo negde dalje, jer nam je tu sve u kraju”.
Koje je najdosadnije pitanje koje dobijaš na intervjuima?
“Svako (ha-ha-ha)”.
Ko da nam bude sledeći sagovornik iz tima i koje pitanje imaš za njega?
“Dvoumim se između Poletanovića i Savićevića. Ajde ovog puta neka bude Vukan. A, pitanje… Da li postoji ikakva mogućnost da bude tiši u stanu uveče posle 10 časova, pošto se tada trudim da zaspim sa ženom i detetom”, uz veliki osmeh završio je razgovor fudbaler Vojvodine.
Izvor: fkvojvodina.rs
Foto: FK Vojvodina
