U poslednjim godinama Vozarevićevog stvaralaštva, naročito u periodu od 1966. do 1968. godine, pojavljuju se pojmovi koji se usko vezuju za fiziku. Difrakcija, Kohezija, Specifično kretanje, Pravilne mase, Gusto pakovanje i mnogi drugi nazivi dela naveli su nas da pokušamo da rastumačimo kako je Vozarević u fazi posle enformela mislio o svetu u kom je stvarao i na koji način je taj svet preveo u jezik umetnosti.
Počevši od kraja 19. veka, umetnost reaguje na krizu dotadašnjeg poimanja realnosti. Prirodne nauke menjaju sliku sveta u kom prostor i vreme više nisu stabilni, materija nije čvrsta, percepcija nije pouzdana, što je podrivalo uverenje u postojanje objektivne stvarnosti. Umetnost ne ilustruje direktno naučna otkrića, već usvaja i likovno razrađuje apstraktne ideje i promene u percepciji do kojih su nova otkrića dovela.
Na predavanju Ivane Janjić, kustoskinje GMS i Jovana Bikickog, operativnog fizičara biće predstavljeni odabrani primeri evropske umetnosti koji ilustruju zakonitosti prirodnih nauka, kao i ilustracije i pojašnjenja pojmova iz fizike koje Lazar Vozarević uvodi u svoja dela.
Predavanje počinje u 19 sati.
Izvor: NS Hronika
Foto: Galerija Matice srpske
