Kada se svakog maja u izlozima širom Novog Sada pojave fotografije maturanata, grad na trenutak postane velika galerija uspomena. Prolaznici zastaju, traže poznata lica, prisećaju se svojih školskih dana ili sa osmehom komentarišu kreativne ideje novih generacija. Iza ove naizgled jednostavne tradicije krije se istorija duga više od jednog veka.
Maturski tabloi na prostoru Vojvodine pojavili su se još u drugoj polovini 19. veka, uporedo sa prvim ispitima zrelosti u gimnazijama. U vreme kada je završetak školovanja predstavljao privilegiju i važan društveni događaj, javila se i potreba da se jedna generacija sačuva od zaborava. Tako nastaju prvi maturski tabloi, pažljivo osmišljene kompozicije fotografija učenika i profesora koje su ostale trajan zapis o jednom vremenu.
Za razliku od današnjih tabloa, koji često odišu humorom, kreativnošću i duhom generacije, nekadašnji tabloi bili su znatno formalniji. Fotografije su nastajale u fotografskim ateljeima, učenici su pozirali u svečanoj odeći, a raspored fotografija bio je strogo organizovan. Na centralnom mestu često su se nalazili direktor škole ili razredni starešina, dok su fotografije maturanata bile raspoređene oko njih. Svaki detalj imao je svoje značenje, a tablo je predstavljao simbol uspešno završenog školovanja.
Danas, sačuvani primerci starih tabloa imaju neprocenjivu istorijsku vrednost. Oni ne govore samo o školama i učenicima, već i o vremenu u kojem su nastali. Na njima se mogu pratiti promene u modi, frizurama, fotografskim tehnikama i društvenim običajima, ali i način na koji su mladi kroz različite epohe želeli da ostanu upamćeni.
Tokom decenija menjali su se obrazovni sistemi, školski običaji i način proslave mature. Već sredinom 20. veka maturske večeri, ekskurzije i zajednička okupljanja postaju važan deo završetka školovanja, dok tablo ostaje njegov najprepoznatljiviji simbol. Uprkos svim promenama, osnovna ideja ostala je ista – obeležavanje trenutka kada jedna generacija završava važno životno poglavlje i kreće u susret novim izazovima.
Posebnost Novog Sada ogleda se upravo u činjenici da je ova tradicija sačuvana do danas. Svakog proleća izlozi gradskih lokala pretvaraju se u svojevrsnu galeriju na otvorenom, a maturanti kroz svoje tabloe predstavljaju ne samo sebe već i duh vremena u kojem odrastaju. Neki se odlučuju za klasična rešenja, drugi za umetničke koncepte ili humoristične prikaze, ali cilj ostaje isti, da uspomena na školske dane ostane sačuvana.
U eri društvenih mreža i digitalnih fotografija, maturski tabloi uspešno odolevaju vremenu. Više od sto godina nakon nastanka prvih tabloa, oni i dalje povezuju generacije, čuvaju uspomene i podsećaju da svaka matura, bez obzira na epohu, predstavlja isti važan trenutak, a to je kraj jednog i početak novog životnog poglavlja.
