Tražila se karta više, a mesta je bilo manje. Ovako bi se u najkraćem mogla opisati atmosfera, na Velikoj sceni „Jovan Đorđević“ pred početak tradicionalnog Novogodišnjeg gala koncerta solista, hora i orkestra Opere Srpskog narodnog pozorišta (SNP), upriličena sinoć, pod nazivom „Kad je opera srela film“.
U dvočasovnoj zabavi, koja je imala pretenziju da bude scenski spektakl (koji je na žalost, ipak izostao jer se kriza i osećanje teskobe i nemira u povodu smanjenja budžetskih sredstava za kulturu, a samim tim i ulaganja u programske i ostale aktivnosti izuzetno oseti) jer je tematski spojila dva vida umetničkog ispoljavanja – operu i film, novosadska publika je bila u prilici da se na rolerkosteru emocija i reminiscencija prošeta kroz najlepše arije klasičnog repertoara od „Don Đovanija“ (Mocart), „Đokonde“ (Ponkijeli), opere Lea Deliba „Lakme“, Pučinijevog „Đani Skikija“ i „Toske“, Ofenbahovog „Orfeja u podzemlju“, čije arije „O mio babbino caro“, „Duet cveća“, „E lucevan le stele“, „Kankan“, „La ci darem la mano“ i druge, štovaoci sedme umetnosti prepoznavahu kao lajt-motive antologijskih filmskih ostvarenja poput „Čuvajući Tesu“, „Diznijeve fantazije“, „Piterovih prijatelja“, „Sobe sa pogledom“, „Babetine gozbe“, „Serpika“, „Lare Kroft“…
Drugi deo programa Gala koncerta „udružene koterije“ Opere SNP, publiku i marioce rafiniranog osećaja za popularno i zabavno odveo je u nostalgični sentimentalni svet „Titanika“, „Priče sa zapadne strane“, „Otpisanih“, „Ratova zvezda“, „Pirata sa Kariba“, „Kraljeva Mamba“, Almodovarovih „Visokih potpetica“, ali i „novijih filmskih ostvarenja“, koja su planetarno postala antologicima filmske umetnosti poput „Ja u ljubav verujem“ i „U stvari ljubav“ i „Četiri venčanja i sahrana“.
Pod dirigentskom upravom, kijevskog đaka (diplomirao je na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine), Mikice Jevtića, a u režijskoj postavci Katarine Mateović Tasić uz hor i orkestar Opere, svoje interpretacije popularnih filmskih hitova, odnosno arija i muzičkih lajtmotiva, imali su i solisti Opere SNP: izuzetni i ovacijama ispraćeni – Jelena Končar, Saša Petrović, Nebojša Babić, Goran Krneta i dečiji sopran, Irina Brodić.
Solidan nastup imale su i Danijela Jovanović, Senka Nedeljković, Vasa Stajkić, Laura Pavlović, Saša Štulić i Verica Pejić, dočim su Svitlana Dikar i Darija Olajoš-Čizmić, izgleda bile prilično umorene od ovih svečarskih dana, što je i publika osetila i valorizovala u skladu sa „premorom“.
Međ’ izuzetno brojnom publikom i štovaocima opere i filma, odnosno pristupa umetnosti na široko popularnim osnovama o prigodama „mas-proslava“, promišljenim na edukativan način (a ne jeftino-populističko-šund kičovskim kakav je priredila gradska administracija na Trgu slobode, u vremenima recesije i krize) prepoznali smo i advokate Vladimira Vavu Horovica, Slobodana Beljanskog, Žarka i Jelenu Nikolić; Milana Stupara; pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Branislava Bugarskog i suprugu mu, upravnicu Galerije Matice srpske, Tijanu Palkovljević-Bugarski; upravnika SNP, Aleksandra Sašu Milosavljevića i sekretara Muzičke omladine Novog Sada, Milana Radulovića; upravnicu Opere SNP, Iru Prodanov; kompozitora, Stevana Divjakovića; arhitektu, Vladimira Rakića; urednika novosadskog lista „Dnevnik“, Miroslava Stajića; urologa, dr Gorana Marušića; reditelja, Gorana Vukčevića; glumicu Gocu Đurđević-Dimić, direktora Sterijinog pozorja, Miroslava Mikija Radonjića i brojne druge ličnosti iz varoškog javnog života.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vlada Rakić
