Početna Aktuelno DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Sneška Quaedvlieg Mihailović (Europa Nostra) – Zaštita baštine...

DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ: Sneška Quaedvlieg Mihailović (Europa Nostra) – Zaštita baštine bi trebalo da postane prioritet svih građana Srbije!

U okviru Dana еvropske baštine, koji se tradicionalno i kontinuirano realizuju u opštini Bač, uz brojne druge aktivnosti pre i posle, 26. septembra održana je i online konferencija DANI EVROPSKE BAŠTINE BAČ – KAKO ISTORIJSKU BAŠTINU OPŠTINE BAČ STAVITI U FUNKCIJU SAVREMENOG TURIZMA (o čemu više možete pročitati OVDE).

Uz saradnju sa Udruženjem “Bač u srcu Bačke”, Opštinom Bač, Turističkom organizacijom opštine Bač i glavnu finansijsku podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kompanija Color Media Communications ovu manifestaciju može da svrsta i među svoje tradicionalne.

Generalna sekretarka pan-evropske Federacije EUROPA NOSTRA, Sneška Quaedvlieg Mihailović, sa velikim požrtvovanjem radi na očuvanju evropske kulturne baštine, ali joj srce najviše zadrhti kada se među pobednicima nađe baština iz Srbije. Ipak, smatra da treba još mnogo da radimo kako bismo zaštitili sva blaga koja nam je istorija ostavila u nasleđe, i veoma podržava nedavno pokrenutu inicijativu Baština bez zaštite.

Najveće evropsko priznanje u oblasti nasleđa za 2018. godinu, koja je ujedno bila i Evropska godina kulturne baštine, za projekat konzervacije Bačke tvrđave koja je stavljena u funkciju turizma i obrazovanja, proglašeno je 22. juna u Berlinu. Ubrzo zatim, na svečanosti u Baču, Donžon kula je dobila i lični bedž – EUROPA NOSTRA AWARD. Kao neko ko je sa ovih prostora, a sa druge strane mora da bude i jeste profesionalac, kako doživljavate sve te nagrade koje je dobila Srbija?

– Kao generalna sekretarka EUROPE NOSTRE, podjednako se radujem svakoj evropskoj nagradi koju zajedno sa Evropskom komisijom dodeljujemo svake godine. Ali kao rođena Beograđanka, naravno da sam bila izuzetno ponosna kada su se 2018. godine na veličanstvenoj ceremoniji u Berlinu, u prisustvu Predsednika Nemačke, g. Steinmeiera, na pobedničkom podijumu našli i predstavnici ukupno tri nagrađena projekta iz Srbije. A tek kako mi je srce zadrhtalo kada je naš predsednik Maestro Plácido Domingo otvorio zapečaćenu kovertu i objavio da je jedna od sedam najviših nagrada (“Grand Prix-a”) dodeljena baš projektu “Vekovi Bača”. Dr Slavica Vujović, koja je vodila taj izvanredan projekat, je tada u Berlinu održala veoma emotivan i šarmantan govor koga se još uvek sećam. Tada sam obećala da ću posetiti Bač na jesen, kako bismo zajedno proslavili ovo veoma značajno evropsko priznanje sa svima onima koji su učestvovali u realizaciji tog projekta. Tako sam u oktobru 2018. godine, u Evropskoj godini kulturne baštine, imala veliku čast i zadovoljstvo da zajedno sa Evropskim komesarom za kulturu, Tiborom Navračičem i Ambasadorom Evropske Unije, Semom Fabricijem, prisustvujem dirljivoj i ponosnoj svečanosti u suncem okupanom Baču.

Ove evropske nagrade govore o visokom stepenu stručnosti i posvećenosti kulturnoj baštini koje postoje u Srbiji. Ne smemo, međutim, da zaboravimo da je kulturna baština zapuštena ili ugrožena na mnogo mesta širom Srbije kao što nam to svedoči sjajna inicijativa “Baština bez zaštite” koja je nedavno pokrenuta na Facebook-u. Stoga se iskreno nadam da će ovi nagrađeni projekti poslužiti kao inspiracija i ohrabrenje za dalji angažman na kvalitetnijoj konzervaciji i valorizaciji naše kulturne baštine. To bi trebalo da postane strateški prioritet naše zemlje i svake lokalne zajednice u Srbiji.

Mnogo ste radili i u vreme bivše Jugoslavije, u vreme bratstva i jedinstva, a opština Bač u kojoj se i realizuju Dani evropske baštine je multikulturalna sredina. Ranije u većem procentu, ali i danas u dobrosusedskim odnosima tamo živi više od petnaest različitih nacija. Može li se iz doba “YUGE” u ovo savremeno vreme preslikati neki dobar model koji je davao dobre rezultate na polju negovanja i promocije kulture i nasleđa?

– U doba Jugoslavije u kojoj sam odrasla, a koja je bila zasnovana na principima “bratstva i jedinstva”, upravo zaštita kulturne baštine je doprinosila negovanju i poštovanju tog “jedinstva u različitosti”. Dobro se sećam koliko sam bila ponosna kada sam sa dvanaest godina u Francuskoj predstavila francuskim đacima moju zemlju: “Jedna zemlja, dva pisma, tri religije, četiri nacije, pet jezika, šest republika i sedam suseda”. Za mene je od malena ta raznolikost bila izvor posebnog bogatstva, inspiracije i kreativnosti. Nakon strašnih lomova u prethodnih 30 godina, krajnje je vreme da ponovo počnemo da koristimo našu zajedničku kulturnu baštinu ne kao nesrećnog taoca nacionalnih ili verskih sukoba, već kao prelepi most koji povezuje različite kulture i zajednice. Nema kulturne baštine koja je “etnički čista” – svaki elemenat nam priča višeslojnu priču o vekovnoj istoriji i suživotu na tim prostorima. Bač je upravo izvrstan primer harmoničnog istorijskog i kulturnog predela gde se mire i nadopunjuju kulturne i verske raznolikosti.

Obično se pitanjem kulturne baštine u opštini Bač, njenom revitalizacijom i zaštitom bave stručnjaci i ljudi koji ne žive u tom kraju. Oduvek datira, a traje i danas problem integracije nasleđa u lokalnu zajednicu. Imate li neku preporuku za građane Bača i okoline, kako bi počeli više da veruju u činjenicu da su okruženi neprocenjivom vrednošću.

– Potpuno ste u pravu: kulturna baština pripada najpre građanima i lokalnim zajednicama koje su povezane sa tom baštinom a tek onda i stručnjacima. Bez uključivanja građana u zaštitu te baštine, nije moguće sačuvati, negovati i predstavljati sve te kulturno-istorijske vrednosti jer i lični doživljaji, sećanja i osećanja doprinose značenju i bogatstvu svakog pojedinačnog elementa te baštine. Iskreno se nadam da će se građani Bača uključiti, u još većoj meri nego do sada, u upoznavanje i valorizaciju izuzetnih kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti njihovog kraja. Bač je pravi dragulj koji će zasigurno postati primer za ugled kako kulturna baština može da postane razvojni resurs koji unapređuje kvalitet života građana i koji privlači ljubitelje kulturnih i prirodnih lepota iz raznih krajeva Evrope i sveta.

Kako bi se to postiglo, potrebna je stalna edukacija svih generacija da bi se građani što bolje upoznali sa kulturnim, istorijskim i prirodnim blagom i vrednostima kojima su okruženi, koji su deo njih, a za koje, možda, i ne znaju da postoje. Tako će se sticati i znanje, i poštovanje i spremnost za građanski ili stručni anganžman na očuvanju te baštine. U protivnom preti opasnost da će ta baština nestati u današnjim vremenima kada je pitanje ličnog profita i interesa često značajnije i snažnije od ulaganja u opšte dobro i opšte vrednosti koje predstavljaju bogatstvo za celu zajednicu i svakog pojedinca u njoj. Stoga moramo da mobilišemo stručnu i građansku javnost kako bi se suprotstavili svakom obliku nepoštovanja standarda i zakona sa kojima se na žalost prečesto suočavamo.

Osim susreta sa primerima dobre prakse, sigurno imate i drugačijih iskustava. Šta nikako jedna sredina koja ima kulturno nasleđe i treba da ga stavi u funkciju savremenog turizma, ne sme da radi kako bi ubrzala proces?

– Kulturno nasleđe nikada ne treba žrtvovati radi jeftine zabave ili brze i lake finansijske dobiti. Kulturno nasleđe je zlatna ruda koju treba “obrađivati” uz duboko poznavanje i veliko poštovanje njenih vrednosti, autentičnosti i integriteta. Svaki odgovorni turista upravo želi da se upozna sa autentičnim kulturnim nasleđem a ne sa njegovim surogatom kakav postoji na mnogim drugim mestima širom sveta. Odgovorni turista, takođe želi da upozna dušu zajednice i lepotu prirode koja je povezana sa tom kulturnom baštinom. Izuzetne kulturno-istorijske celine kao što su to Kalemegdan ili Petrovaradin ili Bač pripadaju prevashodno građanima a tek potom turistima. Upravo iz tog razloga je Europa Nostra digla glas protiv projekta izgradnje žičare na Beogradskoj tvrđavi. Kalemegdan je samo jedan, a žičara ima na nebrojeno mnogo drugih mesta širom Evrope i sveta. Dakle, zajedničkim snagama treba “odbraniti” autentičnost i integritet Kalemegdana i uložiti napore da se Beogradska tvrđava uredi u skladu sa najvišim standardima prakse, na bazi ambicioznog i sveobuhvatnog “master plana”. A građanima svakako nije potrebna “gondola”, već im je potrebna odgovorna zaštita Kalemegdana kao javnog dobra od značaja za sve generacije, mlade i stare. Iskreno se nadamo da će Kalemegdan “pobediti” i da ćemo se uskoro svi radovati njegovom zasluženom upisu na Listu Svetske baštine (u sklopu transnacionalne nominacije “Granica Rimskog carstva”), i da će se na toj listi naći u društvu kulturnog predela Bača koji je prava oaza multikulturalnosti što predstavlja posebnu vrednost u današnjim vremenima.

O čemu iz Srbije najviše govorite strancima? Šta su po vama aduti naše materijalne i nematerijalne kulturne baštine?

– Sa ponosom im pričam o mnogobrojnim svedocima uzburkane istorije brdovitog Balkana, o ostacima starih civilizacija u dugom periodu od više hiljada godina; o našem neizmerno bogatom i značajnom srednjovekovnom nasleđu; o raznovrsnosti i lepoti pejzaža i prirodnih celina u Srbiji; o izuzetnoj gostoljubivosti naših domaćina; o čarobnim mirisima i okusima naše kulinarske baštine; o našim pesmama i plesovima…

Kulturna baština – kako materijalna tako i nematerijalna – je najveći razvojni adut svake zemlje u Našoj Evropi, pa tako i u Našoj Srbiji. Stoga treba podići zaštitu kulturne baštine na znatno viši nivo prioriteta u sklopu strategije održivog razvoja kako bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva (javna i privatna) za istraživanja, konzervaciju, održavanje, interpretaciju, menadžment i edukaciju, vezanu za kulturnu baštinu. Pri tom treba uvek insistirati naprimeni visokih kriterijuma kvaliteta, u skladu sa najvišim evropskim standardima prakse – kao što je to slučaj u Baču! Takođe treba pokrenuti širok pokret građana koji su spremni da se angažuju (kao profesionalci ali i kao volunteri) u njegovoj zaštiti, uz neophodno veće uključivanje mladih uz korišćenje novih digitalnih tehnologija i socijalnih mreža. U tom smislu javne ustanove mogu da dobiju podršku od brojnih organizacija civilnog društva koje se bave edukacijom, osvešćivanjem građana i stalnom brigom da se moraju poštovati pravila i pridržavati zakonskih odredbi kada je u pitanju integralna zaštita kulturne i prirodne baštine. Zajedno sa našim članovima i partnerima iz Srbije, Europa Nostra i ja lično ćemo sve učiniti da se ti ciljevi postignu i da se što veći broj ljudi uključi u naš razgranati evropski pokret za zaštitu kulturne baštine.

Autor: Gordana Bjelajac