S obzirom na povećano interesovanje javnosti u vezi događaja na graničnom prelazu Bezdan od 4. marta 2023. godine, Direktorat daje sledeće saopštenje:
U kasnim večernjim časovima u subotu, 4. marta 2023. godine, inspekcija za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Direktorata je obaveštena da je na GP Bezdan od strane službenika carine i granične policije detektovana povišena radioaktivnost u putničkom automobilu. Inspekcija je u nedelju, 5. marta, izvršila vanredni terenski inspekcijski nadzor na lokaciji i utvrdila da se radi o izvoru zračenja iz radioaktivnog gromobrana. U skladu sa Zakonom propisanim ovlašćenjima, inspekcija je angažovala ovlašćeno pravno lice INN Vinča, koje je isti dan pronađeni izvor stavila pod kontrolu i predala na dalje skladištenje u centralno skladište u JP NOS. Dodatnim merenjima ustanovljeno je da, nakon uklanjanja radioaktivnog izvora, ne postoji dodatna kontaminacija vozila i lokacije.
O svim dodatnim informacijama vezanim za navedeni događaj Direktorat u ovom trenutku ne može da se oglašava kako ne bi ometao istragu, a u cilju obezbeđivanja uslova da organi postupka neometano obave svoj posao u skladu sa svojim nadležnostima.
Radioaktivni gromobrani su tokom 1960-ih i 1970-ih godina prošlog veka postavljeni na veliki broj javnih ustanova, privrednih i poljoprivrednih objekata i lokacija, kao i stambenih zgrada. U to vreme, ugradnja radioaktivnih gromobrana kao sastavnog dela sistema gromobranske zaštite je bila uobičajena praksa. Proizvodnja zatvorenih izvora zračenja za radioaktivne gromobrane je započela 1960-ih godina u Institutu za nuklearne nauke Vinča. U početku su se u radioaktivne gromobrane ugrađivali izvori kobalta-60 (Co-60), da bi ih kasnije, sedamdesetih godina prošlog veka, zamenili izvori europijuma-152,154 (Eu-152/Eu-154). Ovi izvori su se potom ugrađivali u tri različita tipa radioaktivnih gromobrana koji su se sastavljali u tri različite firme u Republici Srbiji.
Nakon preporuka stručnih međunarodnih tela i organizacija 1981. godine, zabranjena je ugradnja radioaktivnih gromobrana Zakonom o zaštiti od zračenja i posebnim merama sigurnosti pri korišćenju nuklearne energije (“Službeni glasnik SFR Jugoslavije” br. 62/84) iz 1984. godine.
U vreme njihovog postavljanja radioaktivni gromobrani predstavljali su veoma efikasno sredstvo za odbranu od elementarnih nepogoda. Radioaktivni gromobrani su se vremenom pokazali kao potencijalna opasnost po životnu sredinu i zdravlje građana i to u slučaju njihovog pada ili demontiranja od strane neovlašćenog lica. Pored toga princip rada ovog tipa prevaziđen je tehnološki modernijim rešenjima zaštite od udara groma.
Radioaktivni gromobrani ne predstavljaju opasnost po životnu sredinu ako su pravilno postavljeni. U slučaju da se radioaktivni gromobran ne nalazi na predviđenom mestu, on može predstavljati potencijalnu opasnost po lica koja su u neposrednom kontaktu (slučajno ili namerno, nepoznavanjem da se radi o radioaktivnom izvoru) i po životnu sredinu usled direktnog izlaganja zračenju i potencijalne kontaminacije u slučaju fizičkog oštećenja.
Skladištenje demontiranih radioaktivnih gromobrana vrši se u centralnom skladištu radioaktivnog otpada.
Rukovanje radioaktivnim gromobranima od strane neovlašćenih lica predstavlja opasnost za ta lica. Nepropisno čuvanje demontiranih radioaktivnih gromobrana takođe predstavlja veliku pretnju po životnu sredinu i zdravlje građana.
Procenjuje se da se danas se na teritoriji Republike Srbije nalazi oko 570 radioaktivnih gromobrana od čega se preko 80% nalazi na krovovima i parcelama privrednih i poljoprivrednih subjekata, dok je ostatak na stambenim zgradama i javnim institucijama. Poseban problem predstavlja i to što je većina radioaktivnih gromobrana na privrednim i poljoprivrednim objektima i lokacijama u vlasništvu pravnih lica koja su u stečaju ili su prestala sa radom. Direktorat je tokom prethodnih godina pokrenuo više inicijativa u cilju uklanjanja svih radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije.
Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti propisuje da su vlasnici katastarskih parcela i objekata na kojima se nalaze radioaktivni gromobrani dužni da ih uklone. Isti zakon propisuje da uklanjanje radioaktivnih gromobrana obavlja nosilac licence na zahtev vlasnika katastarskih parcela i objekata na kojima se nalaze radioaktivni gromobrani. Troškove uklanjanja radioaktivnih gromobrana snose vlasnici katastarskih parcela i objekata. Sredstva za uklanjanje radioaktivnih gromobrana sa katastarskih parcela i objekata čiji vlasnik nije poznat ili je prestao da postoji obezbediće se u budžetu lokalnih samouprava na čijim teritorijama se nalaze takvi radioaktivni gromobrani.
Tokom prethodnih decenija, s obzirom na to da je ugradnja radioaktivnih gromobrana zabranjena zakonom, na inicijativu Direktorata sprovedeno je nekoliko kampanja kako bi se uklonili radioaktivni gromobrani sa stambenih zgrada i nekih javnih ustanova. Opsežne akcije su sprovedene u nekoliko većih gradova kada su radioaktivni gromobrani demontirani sa stambenih zgrada i nekih javnih ustanova. Ove kampanje su organizovale jedinice lokalne
samouprave, ali u nekim slučajevima nisu bili pokriveni svi delovi grada tako da su uklonjeni samo oni radioaktivni gromobrani koji su do tada bili poznati organima lokalne samouprave. U slučaju radioaktivnih gromobrana na privrednim objektima, finansiranje njihovog uklanjanja je prepušteno vlasnicima tih objekata. Ovim kampanjama se značajno smanjio broj radioaktivnih gromobrana, ali se oni većim delom i dalje nalaze na objektima ili pored njih.
