Prema podacima novosadske policije, u prvih šest meseci ove godine, maloletnici su osumnjičeni za 105 krađa i 26 razbojništava. Podaci sudova i policije poklapaju se i pokazuju da su maloletnici najčešće osumnjičeni za imovinska krivična dela – krađe, teške krađe, razbojništa, oštećenja i uništenja tuđih stvari ili iznude. Ujedno je primetan porast dela i sa elementima nasilničkog ponašanja i nanošenja telesnih povreda.
Prema podacima Centra za socijalni rad za 2014. godinu, ova krivična dela uglavnom su vezana za decu od 16 do 18 godina. Međutim, od njih 1.440 koji su kroz sudski i socijalni sistem prošli protekle godine, samo petina je imala izrečenu neku vrstu sudske mere, dok na zatvorsku kaznu niko nije osuđen.
Za ovakvo stanje, kriva je neažurnost našeg sistema, koji ima dobre zakonske okvire, ali nedovoljno pažnje posvećuje preventivnom radu sa maloletnicima, kaže za 021 sudija novosadskog Apelacionog suda Savo Đurđić.
“Problem je što su sva ta deca bila zapuštena sa aspekta socijalizacije i vaspitnja još i pre nego su napunila 14 godina. Naš zakon je dosta ambiciozno zamišljen jer podrazumeva ažurnost i širok spektar mera kako tog pojedinca ne bismo slali u zatvore i institucije, ali sa njima bi trebalo da se radi na svakom koraku. To je kod nas teško sprovesti jer često institucije ne posvećuju dovoljno pažnje pojedincu, prate svoje protokole i rade po automatizmu“, kaže on.
Drugi problem je što se kazna maloletničkog zatvora izriče samo za maloletnike od 16 do 18 godina, ali oni zbog sporog sudskog sistema u zatvor odlaze kao mlađi punoletnici. Savo Đurđić i njegove kolege saglasni su da bi stoga trebalo smanjiti starosnu granicu za kaznu zatvora.
“Nama su vezane ruke. Sve češća je situacija da nam dođe maloletni delikvent koji ima 14 godina i podebeo dosije iza sebe, sedi mesecima u istražnom pritvoru, potpuno izolovan i bez mogućnosti pedagoškog rada sa njim. Prethodnih godina su iscrpljene sve mogućnosti socijalnog i institucionalnog rada sa njim, jer se sve zasniva na dobrovoljnoj bazi. Onda ta osoba koja je već navikla na pasivan odnos prema svojim postupcima u pritvoru potvrđuje da nema potrebe da iko sa njom išta radi, i učvršćuje svoj stav da mu niko ništa ne može i da neće biti značajnije kažnjen“, objašnjava sudija Đurđić.
On napominje da je za smanjenje trenda porasta maloletničke delikvencije značajno spuštanje granice krivične odgovornosti maloletnika, a predlaže se uzrast od 12, 13 godina. Međutim, ovaj predlog koče međunarodne konvencije o pravima deteta koje deci daju veliku zaštitu.
Kao glavne razloge za problem maloletničke delikvencije, pored sistema koji je nedovoljno ažuran, uređen i strog, stručnjaci navode produženu tranziciju, ekonomsku krizu, nezaposlenost, besperspektivnost mladih koji gledajući primere u društvu postaju brutalniji i neempatični. Kako je važeći Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela stupio na snagu 2005. godine, a nedostaci primene istog su vidljivi u svakodnevnom životu, tendencija u budućnosti je da se u saradnji sa relevantnim stručnjacima iz oblasti socijalne zaštite i prava ovaj zakon izmeni, kako bi se proširila odgovornost sa viših i na niže sudove, ali i povećao uticaj primarnog porodičnog okruženja i stručnih programa tokom celog života maloletnika.
Autor i foto: 021.rs
