Nakon više od deset godina, sinoć, na Bogojavljenje, dvoranom Spensa ponovo se na oduševljenje hiljade Novosađana prolomio glas Panonskog mornara. Sa nešto više od pola sata zakašnjenja, Đorđe Balašević se sporim korakom i sa fenjerom u ruci popeo na binu, i uz pomoć vrsnih muzičara i scenografije setnog i romantičnog salašarskog pejzaža, publiku poveo na dirljivo i emocijama nabijeno četvoročasovno putovanje.
Numera “Na Bogojavljensku noć”, baš onako kako su se mnogi nadali, otvorila je spektakularni dugo čekani koncert, ali je Đole vrlo brzo prisutne uspeo da prene iz sentimentalnog lutanja, toplim pozdravom i šalama po kojima je nadaleko čuven.
– Ništa ne brinite deco, vežbali smo po ovim manjim varošima Zagrebu i Beogradu, lepe varoši ali zabačene, što bi reko Zile Bojanović, čak 80 kilometeri od Novoga Sada! – kroz osmeh je rekao Balašević, nakon čega je poželeo dobrodošlicu svojim sugrađanima:
– Dobro veče Novi Sade, razglednice moja lepa. Nije zato što ste moji, al… Kažu mi nekad “Znaš da te ne vole u Novom Sadu?”, a ja onda njima odgovorim “Šta bi bilo da me volu tek!”. Hvala vam zbog toga, gde god da sam bio nisam vas obrukao nigde, šta god da čujete.
Pred slikom stare švapske kuće, tarabe, i zvezdanog neba sa dva kibic fenstera na kojima su se smenjivali prikazi misli i emocija koje su pratile svaku pojedinačnu pesmu, Đole se u svom elementu prisećao nekih starih ljubavi i prošlih vremena, te su se jedna za drugom nizale “Lepa protina kći”, “Provincijalka”, “Za treću smenu”, “Noć kad je Tisa nadošla”, “Uticaj rođaka na moj životni put”, “Olivera”…
Muzičari podeljeni u dva tabora – tamburaški smešten za kafanskim stolom, i kantri, koji je onako, uz trščanu idilu neodoljivo zaličio na “Mačke iz visokog društva”, doneli su naročitu toplinu sinoćnjem spektaklu budući da su Đoletove misli uigrano i lako pretapali u melodije. Solo deonice pak čuvenog profesora Dujina, saksofon majstora Buge, i violiniste iz Subotice koji je zajedno sa Balaševićem prvi put nastupio pred novosadskom publikom, dugo će se pamtiti kao neprikosnoveni akt čiste emocije i ljubavi.
Da su melanholija i žal za minulim vremenima uz Đoletove pesme pronašli put i do nekih novih mladih naraštaja, jasno se oslikalo u plamenu koji je treperio sa nekolicine upaljača koji su baš kao i davnih godina pratili akorde “D mola”, “Slovenske”, i “Bezdana”.
Veče se lagano, i u dobrom ritmu približavalo kraju, publika je nakon dugog suzdržanog sedenja i njihanja ipak poskočila na noge i sa svojim mornarom veselo dočekala ponoć, da bi ga potom upornim aplauzom i tutnjanjem nogama vratila na bis. Uz poslednju numeru “Odlazi cirkus”, Balašević je okončao druženje, uz konstataciju da je previše vremena prošlo od prethodnog susreta, i dogovor da se sledeće Bogojavljenje, kao i svako naredno, vidimo na istom mestu u isto vreme.
Autor: Marija Milošević
Foto: Snežana Bolić
