Početna Gradske teme Čija je ovo sramota?: KCV nema uređaj za skrining oštećenja sluha kod...

Čija je ovo sramota?: KCV nema uređaj za skrining oštećenja sluha kod novorođenčadi

klinicki-centar

Klinički centar Vojvodine nema uređaje za skrining oštećenja sluha kod novorođenčadi, iako se u novosadskoj Betaniji, koja pripada ovoj zdravstvenoj ustanovi, rodi oko 6.000 beba godišnje.

Zbog toga se nagluvost najčešće otkriva tek u drugoj godini života, kada su, prema rečima lekara, šanse za uspešno lečenje mnogo manje. Uz aparate za skrining sluha terapija bi mogla da počne već u šestom mesecu života bebe i tako bi se pomoglo da se izbegne trajno oštećenje sluha kod dece.

Prof. dr Zoran Komazec, otorinolaringolog i audiolog, kaže da je u nekoliko navrata predlagao nabavku tih aparata, ali da nikada nije bilo dovoljno novca za kupovinu.

“Rano prepoznavanje nagluvosti i pravovremeno započinjanje tretmana je od krucijalnog značaja za izbegavanje trajnih posledica nagluvosti i gluvoće. Razvoj celog slušnog sistema, a naročito slušnih centara u mozgu, može se pravilno razviti samo kod deteta koje čuje”, kaže Komazec.

Prema njegovim rečima, rada detekcija gluvoće je jednostavna metoda, bez rizika po zdravlje deteta.

“Brojna istraživanja su pokazala da je kod dece kod kojih je nagluvost otkrivena pre navršenih šest meseci to dovelo do boljeg i bržeg razvoja govora u odnosu na decu kod kojih je nagluvost otkrivena kasnije”, ističe Komazec.

Koliko je rana dijagnoza važna otkrila je i Novosađanka Jelena Kovač, majka osmogodišnjeg Marka, koji je rođen sa stoprocentnim oštećenjem sluha.

Lekari su otkrili da Marko ne čuje tek kada je napunio 16 meseci i to na inicijativu njegovih roditelja. Oni su posumnjali da dete ima problema sa sluhom još kada je bio dvomesečna beba. Naime, roditelji su prvi put posumnjali zbog toga što je Marko uvek i u svim uslovima spavao čvrstim i dubokim snom. Kako je vreme prolazilo, počinjao je da se osvrće za igračkama, pa su roditelji mislili da greše i da ih Marko ipak čuje.

“Nažalost, nismo bili u pravu, jer se on osvrtao za bojama, a ne za zvukom igračke. Sumnje su bile otklonjene kada mi je metalna šerpa ispala na pločice tik u Marka koji se nije ni pomakao”, navodi Jelena.

Iako su na vreme alarmirali pedijatra, rečeno im je da ne mogu da očekuju da njihovo dete progovori sa svega par meseci i da nema razloga za brigu. Nakon dijagnoze, porodica je na operaciju čekala još godinu dana. Usledile su pripreme za operaciju za ugradnju implantanata. Roditelji su morali Marka da nauče da nosi slušni aparat, na šta se dečak teško privikao. Jelena smatra da se njen sin možda ne bi toliko opirao da je sve to urađeno ranije. Operacija je prošla kako treba, ali je tek pola godine od operacije Marko počeo da reaguje na zvuk, a progovorio je sa četiri godine.

Ukoliko bi KCV u svom porodilištu imao uređaje za skrining sluha, deca rođena sa oštećenim sluhom imala bi značajno kvalitetniji život.

Načenik Klinike za uho, grlo i nos u KCV, Dragan Dankuc, koji ugrađuje implantante srednjeg uha kod dece kod koje se otkrije oštećenje sluha, kaže da je rani skrining preduslov da se deci sa oštećenim sluhom na vreme pomogne.

“Implantant je važno ugraditi što ranije jer će deca tada moći da nauče pravilno da govore, a preduslov za to je da čuju”, navodi Dankuc.

Zbog kasnog otkrivanja oštećenja sluha, profesor Dankuc uradi desetak operacija ove vrste.

Skupa oprema

Ugrađeni slušni aparati na svake dve do tri godine zahtevaju popravku. Prvi slušni aparat država daje besplatno, ali njihova reparacija košta 700 evra. Za nekih sedam do osam godina aparat je potebno zameniti novim, a taj trošak košta 10.000 evra.

Autor: Blic

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here