Da li nam je kalkulator kalorija neophodan?

Da li nam je kalkulator kalorija neophodan?

SHARE

Večita enigma: “Koliko kalorija broje proizvodi koje unosimo svakodnevno?”

Meso, testo, banana, žvaka, uskršnji zec od čokolade naravno. Mnoga naučno-statistička istraživanja i sudije rađene su na ovu temu, te danas više i nije tajna da je nepotrebno razmišljati i opterećivati se ovim i sličnim pitanjima. Međutim ljudi se i dalje muče, računaju, kalkulišu. Duboko verujem, da je razlog tome u mnogome neznanje, poluinformisanje, s toga se nadam da ću u nastavku ovog teskta dati odgovore ili rešiti dileme na neka od tih mučnih pitanja.

Za početak, kalorija o kojoj pričamo (“kcal”) je ustvari “Kilo-kalorija” dok je oznaka za jednu kaloriju ‘cal'”.
Kalorija (cal) je manja od “kcal” hiljadu puta, ali obzirom da se naziv “kalorija” sa oznakom “kcal” udomaćio i kao netačan termin živi u našem duhu jezika, ovaj tekst nastavljam u tom maniru.

MIT 1 – Kažu 2.000 kcal kao dnevni unos i nemamo šta da brinemo, jer je u tom slučaju ishrana savršena.
U redu, to znači sendvič sa 200g majoneza namazano na pola vekne hleba (oko 2.000 kcal) bi trebalo da nam je sasvim dovoljan da preživimo i da se ne gojimo?
Da rešimo ovaj mit – takvom ishranom smanjili bi životni vek, kvalitet istog, a fizički izgled bi bio doveden u pitanje.

MIT 2 – Kažu da postoje neki “stručni ljudi” ili nutricionisti koji tačno procene Vašu kalorijsku potrošnju i prepišu Vam restriktivnu ishranu tačno prema Vašim potrebama, tačno za Vaše telo, srazmerno koliko ono troši. Primera radi, čovek potraži njihovu pomoć, oni mu savetuju aproksimalno 3.200 kcal na dnevnoj bazi.

Pitanje, mogu li oni predvideti koliko će puta u narednom periodu osoba imati dijareju, da li će sutra u okviru treninga raditi kardio ili trening snage, ostati u teretani 30 minuta ili 90 minuta? Da li će radni dan trajati 12h ili biti slobodan? Razni problemi i stresne situacije zbog kojih ćemo potrošiti duplo više kalorija? Mogu li oni to da predvide, znaju ili procene?

Da razbijemo i ovaj mit – ne mogu. Jedina osoba koja to može, jesmo mi sami, jer jedino mi znamo svoje telo, najbolje čitamo sopstvene signale, opterećenja i slično. To je toliko varijabilno, da danima kada se prespavate kalorijska potrošnja nije ista kao i danima kada normalno spavate.

A sada da pogodimo epicentar suštine: “Sve ovo nije bitno, bitna je vrsta kalorije koju unosite.”
Nije isto pojesti belu kiflu ili integralnu, bez obzira što imaju isto kalorija.
Postoje proizvodi koji se zovu “iste” kalorije kao što su beli hleb, šecer, slatkiši, sokovi i i tako dalje. To predstavlja proizvode koji su puni kalorija, a nemaju nikakvih nutritivnih vrednosti (vitamine, minerale, vlakna). Te kalorije su loše i bez obzira što ukupni kalorijski unos ne premašuje 2.000 kcal, mi posredstvom njih nećemo biti zdravi, vitki niti pokretni, i to mislim bukvalno.
Sa druge strane imamo “zdrave” kalorije kao što su integralna riža, voće, povrće, pravi integralni hleb, bezmasno meso… Sve su to proizvodi puni vitamina, minerala i vlakana i bez obzira što bi sa tim kalorijama prešli dnevni unos od 2.000 kcal mi se opet nećemo gojiti, bićemo zdravi, aktivni i spremni za sve izazove.

Ako bi morali da se vodimo nekim hipotetičkim okvirima, recimo čak i da nam je potrošnja kalorija ista svaki dan, što je bukvalno nemoguće, mi unošenjem i pridržavanjem tačnog kalorijskog unosa možemo da:

A) Izgledamo fizički loše, imamo ogroman procenat masti, loš imuni sistem, manjak energije.
B) Izgledamo fizički dobro, imamo mali procenat masti, zdravi, puni energije, snažni.

Bitna je vrsta kalorije koju unosimo!
U neretkim slučajevima sam svedok potpunog fanatizma ljudi, koji pored svih restrikcija nose i pulsmetar, kako bi brojali kalorije tokom treninga, koji imaju za cilj da borave u teretani sve dok na bilo koji način ne potroše 400, 500 ili 1000 kalorija u nadi da ce taj deficit u kombinaciji sa njihovom već diskutabilnom ishranom rezultirati savršenstvom!
U 99% slučajeva ne ispadne onako kako su želeli, a ako pak budu i zadovoljni ishodom, ne prođe mnogo vremena, a kajiš se vrati na istu rupu kao i kada su počeli.
Razlog tome leži u načinu potrošnje kalorija.

Postoje dva tipa treninga koji se razlikuju u načinu izvođenja i u načinu potrošnje kalorija.

Prvi tip treninga: sagoreva velike količine kalorija za vreme treninga i još malo za vreme odmora. To je trening koji se najčešće koristi za skidanje kilograma jer su rezultati brzo vidljivi. Mana ovog treninga je vidljiva čim prestanete da ga praktikujete, kilogrami se vraćaju i to velikom brzinom, neretko i na veću cifru nego kada ste krenuli. To je zato što ovaj trening ne ubrzava metabolizam niti povećava kalorijsku potrošnju u mirovanju. To Vam je kao da svaki dan skupljate vodu krpom ispod veš mašine koja propušta, pod je suv sve dok ga nadgledate i održavate suvim, čim prestanete eto poplave.

Drugi tip treninga: nema brze rezultate, mnogo se teže izvodi i nema toliko veliku potrošnju kalorija tokom treninga, ali za razliku od prvog, troši ogromnu količinu kalorija za vreme oporavka i ubrzava metabolizam, povećavajući kalorijsku potrošnju u potpunom mirovanju! Ovaj tip treninga osigurava da izgubljeni kilogrami ostanu izgubljeni čak i kada prestanete da trenirate. Mana ovog tipa treninga je u težini izvedbe i zahteva veliko znanje, iskustvo i stručnu asistenciju, kako bi se pravilno izveo.

Potrošnja kalorija ne treba da bude glavni cilj treninga, jer čisto sagorevanje nije ništa drugo nego slepa ulica na putu ka ostvarivanju Vaših ciljeva.

Više informacija potražite na SAJTU ili FEJSBUK stranici.

Autor: Željko Bašić, personalni trener iz World Class-a

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR