Početna Gradske teme Dok se nadležni dogovaraju, Kamenički park se raspada

Dok se nadležni dogovaraju, Kamenički park se raspada

kamenicki_park_1

Kamenički park, gradskom odlukom zaštićeni spomenik prirode od 2008. godine, zapostavljen je nebrigom nadležnih institucija, koje su dozvolile da se klupe raspadaju, trava zaraste, a spomenici kulture dugo godina razaraju. Kada je novosadski Centar za revitalizaciju kulturno-istorijskog nasleđa Cerkin posetio ovaj park, njegovi članovi su videli da se nešto hitno mora menjati. Međutim, da bi se barem jedna klupa popravila, potrebno je dobiti dozvolu nekoliko nadležnih strana, koje ne mogu da se dogovore i usaglase. To je samo pokazatelj da, i da imate novac i sami želite da postavite kantu za smeće, morate za to dobiti dozvolu od preduzeća nadležnog da taj posao, inače, obavlja.

Tako za 021 situaciju u Kameničkom parku objašnjava Miroslav Farkaš iz Cerkina, koji je bio neprijatno iznenađen procedurom koju mora da prođe kako bi ova nevladina organizacija nešto pokušala da pokrene. Za park su nadležni Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, Gradsko zelenilo i Vode Vojvodine, koji brinu u skladu sa svojim nadležnostima o zelenim površinama, ambijentu i opremi, ali i o vrednim spomenicima kulture poput Sfinge, Pet glava na Brežuljku ruža, Ležećoj devojci i drugim. U okruženju je stari dvorac Marcibanji-Karačonji, a deo ukupne površine parka od 33 hektara zauzima i Most slobode.

kamenicki_park_2

Miroslav Farkaš kaže da je situacija sa nadležnostima previše komplikovana i dovodi do propadanja ovako vrednog spomenika prirode, kojeg se Novosađani uglavnom sete samo za Prvi maj.

Ne vidimo da postoji neka veća zainteresovanost da se sve uključene strane aktivno angažuju na rešavanju problema. Ako želimo da čistimo oko Sfinge, može nas 20 sutra da dođe potpuno opremljeno, ali ništa ne smemo da uradimo. Kamenički park jednostavno nema jednog gazdu. Svaka nadležna institucija sa sebe skida odgovornost i prebacuje na drugu. Za spomenika prirode se ne izdvajaju sredstva jer nisu prioritet, a pitanje je kada će biti – kad se potpuno raspadnu?“, pita se Farkaš.

Njegovu zabrinutost za stanje u parku deli i jedna od odgovornih strana, Gradsko zelenilo. Kako za 021 kaže Svetlana Kuzmanov iz ovog preduzeća, treba dodati i da u površinu parka ulazi i Dečije selo, kao i stambeni prostor, a Zelenilo je u okviru svojih nadležnosti mapiralo sve probleme i radiće na njihovom rešavanju čim se za to stvore uslovi.

Godinama se time bavimo. Imali smo jedan veliki problem – plan detaljne regulacije koji je tada važio i nije bio usklađen sa odlukom o zaštiti parka i mi svaki pokušaj intervencije nismo mogli da sprovedemo. Konačno smo prošle godine dobili plan regulacije Sremske Kamenice sa šrim okruženjem, a sada se pravi plan detaljne regulacije Kameničkog parka i park će konačno imati pravu namenu. Pitanje je da li će taj plan proći, jer postoje strane koje nisu njime zadovoljne“, kaže Kuzmanov i dodaje da mora da prođe i javna rasprava na tu temu.

kamenicki_park_3

Ona dodaje da u poslednjih nekoliko godina sukcesivno traje uklanjanje nepoželjne i štetne vegetacije, radi se i na krčenju, a naručena je izrada studije zaštite jezera u parku.

Inače, na površini parka nalaze se tri fitocenološke zajednice – što je raritet, uz Dunav se nalaze vrbe i topole, a u centralnom delu je najvrednija zajednica hrasta, gde postoje i ostaci hrasta zasađenog u vreme podizanja parka. U tom delu smo krenuli sa krčenjem vegetacije, a podrast se uklanja pored staza, oko jezera, a jako mnogo suvih stabala uklonilo se u blizini Dečijeg sela. Ove godine smo krenuli korak dalje zbog postojanja jezera, naručili smo izradu studije jezera koja će objediniti sve probleme u načine na koji će oni biti rešeni. Sledeće godine se nadamo da ćemo uspeti da povećamo dekorativnost površine oko samog dvorca, što se radi na osnovu izrađenih projekata. To su kratkoročni planovi, a dugoročnim možemo da se bavimo kada se usvoji plan detaljne regulacije“, kaže ona i dodaje da će Zelenilo pomoći Cerkinu onoliko koliko bude u mogućnosti.

Arhitekta Slobodanka Babić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada kaže da još uvek nisu ni jasno definisane granice parka, koji se svake godine smanjuje.

Inače, park se smanjuje godinama, a deo Mosta slobode čak zauzima njegov deo. On ima 33 hektara, a imao je puno veću površinu. Sva originalna parkovska oprema i arhitektura je srušena posle Drugog svetskog rata, a ono što je ostalo je u jako lošem stanju i to vide svi. To bi se moralo održavati na isti način kao i sam park. Dvorac Marcibanji-Karačonji je za kulturno dobro od velikog značaja utvrđeno 1991. godine i on je relativno pristojno održavan“, navodi Babićeva.

Ona dodaje da je Zavod spreman da pomogne, ali se prvo mora dogovoriti svaki korak i obezbediti sredstva.
U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je za 021 rečeno da postoji volja da se na svemu radi, ali nisu želeli da zvanično daju izjavu za naš portal. Ova institucija, inače, treba da da verovatno i najveći broj nadležnosti.
Miroslav Farkaš iz Cerkina napominje da bi na revitalizaciji trebalo krenuti od vredne Sfinge, kojoj nedostaju ključni delovi, a ti radovi bi se radili čim se steknu svi uslovi. Ovo podrazumeva da sve pomenute strane dođu do dogovora, daju saglasnost da se izvedu radovi i pruže pomoć koliko su u mogućnosti. A Cerkin bi sanaciju delova na koje su bacili oko sam platio, jer vremena za čekanje dogovora nadležnih više nema.

Autor: 021.rs
Foto: Cerkin

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here