Početna Gradske teme FOTO: Tužna slika propale novosadske industrije

FOTO: Tužna slika propale novosadske industrije

AzotaraNovosadska industrija nekada je predstavljala jednu od najboljih u Evropi, ali danas je slika znatno izmenjena.Godine sankcija, “divljeg kapitalizma”, tranzicija i privatizacija učinile su svoje. Većina fabrika koje su nekada zapošljavale hiljade radnika zatvorene su, a one malobrojne koje su opstale, danas zapošljavaju svega par stotina radnika, kao što su, na primer, Novkabel i Novitet.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović kaže za 021.rs da su od preduzeća koji su činili industrijski centar u Jugoslaviji, ostali samo tragovi pljačke.

“Novosadska industrija je nekada imala uređenu infrastrukturu, blizinu kanala Dunava-Tisa-Dunav, kao vid najjeftinijeg prevoza, tu je železnički čvor. Danas, to je sve uništeno, hale su prazne, opustošene i opljačkane. Fabrike su kupovane ne da bi ponovo radile i stvarale nove vrednosti, nego da bi se prisvojilo ono što su do tada imale. Bile su primamljive zbog atraktivne lokacije, ali za ljude nije niko mario”, priča Gvozdenović.

“Pobeda”, “Jugodent”, Hemijska industrija “Novi Sad”, Novosadska industrija tekstila “Nit”, “Agrohem”, samo su neka od preduzeća koja su zapošljavala hiljade radnika, a danas su privatizovana, u stečaju ili ne postoje.

urusavanje
Kao tipičan primer neuspele privatizacije Gvozdenović navodi slučaj preduzeća “Neimar”, koje je izgradilo pola Novog Sada, a svoje radnike je slalo i u ostale delove Jugoslavije i Evrope.

“Kada je privatizovana imala je 800 radnika, kupljena za 1.200.000 evra, a novi vlasnik je samo plac, na kojem je izgrađen BIG šoping centar, prodao za 15 miliona evra. Ta firma više ne postoji, otišla je u stečaj, a ljudi su ostali bez posla”, objašnjava naš sagovornik.

Novkabel
Neuspele privatizacije dovele su do toga da objekti nekada velikih fabričkih postrojenja propadaju. Jedan od glavnih problema je to što Grad ne može da reaguje kada je u pitanju privatno vlasništvo, ali gradonačelnik Miloš Vučević kaže da Grad može na druge načine da utiče na razvoj industrije.

“Voleo bih da mogu dodatno da se oporezuju ona postrojenja koja su privatizovana, a ne rade. Mislim da bi tu morao da se nađe model po kojem će se naplaćivati ekstra porez, ukoliko kupite fabriku, a potom je zatvorite. Vaše pravo je da nećete da se bavite biznisom, otpustite zaposlene i rasprodate tenologiju, ali mislim da bi to trebalo da se drugačije tretira, barem kada je reč o naplati poreza na imovinu”, kaže za 021.rs gradonačelnik.
Poseban slučaj je industrijska zona Sever II, čije su fabrike privatizovane a objekti napušteni. Gradonačelnik kaže da, kada Grad ne može direktno da utiče na fabrike u privatnom vlasništvu, može da posreduje u privlačenju eventualnih kupaca.

“Ta industrijska zona može da oživi ukoliko bude poslodavaca koji su zainteresovani da kupe postojeće objekte. Onda Grad može da daje podsticaje za otvaranje radnih mesta, da uradimo dodatnu infrastrukturu saobraćajnica, bolju kanalizacionu ili vodovodnu mrežu”, priča Vučević.

Vučević dodaje da je dobra stvar to što će u toj zoni od septembra početi da radi fabrika “Delfi”, koja će proizvoditi opremu za povezivanje žica i kablova za automobile. ranzirna_stanica_novi_sad
Međutim, ovakve vrste investicaje, u kojem svetski giganti dolaze u male zemlje, ujedno i zabrinjavaju Vladimira Gvozdenovića.

“To je jedna igra na globalnom nivou. Bačena je koska među male države i one se utrkuju koja će da obezbedi što jeftiniju radnu snagu i ponudi veće povoljnosti za investitore. Uzimaju se krediti od Evropske unije, a onda daju povoljnosti investitorima. Nas, kao sindikat, posebno brinu niske plate, jer one sada pokrivaju svega 60 odsto potrošačke korpe. To je ono što bi čovek mora da pojede ne bi li sit otišao na posao”, kaže naš sagovornik.

Autor: 021

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here