Ljubica Balać, urednica i voditeljka na Radio televiziji Vojvodine i autorka bloga “Mama na ćoše”, za sebe kaže da nije stranački opredeljena jer smatra da kada čovek jednom odabere stranu, kad tad prestaje da i nju i sve ostale sagledava objektivno. U novinarskoj profesiji to je nedopustivo, a to bira i kao građanka, ističe poznato TV lice i dodaje da je po njenom mišljenju to veoma važan segment društvene odgovornosti, te da zbog toga poverenje ukazuje dobrim idejama i kvalitetnim pojedincima, kojih, kako naglašava, nažalost, na našoj političkoj sceni gotovo da nema. Uprkos činjenici da ju je to nekada plašilo, sada sve više veruje da se otvara prostor ka konačnom uplivu nestranačkih ličnosti i ideja i stvaranju jednog drugačijeg sistema u kojem će lični interesi konačno pasti u drugi plan. “Da bi se to zaista i desilo, važna je opet lična odgovornost – svakoga od nas”, rekla je, između ostalog, Ljubica pre nego što je dala odgovore za našu predizbornu anketu.
Kako komentarišete rad Gradske vlade u protekle tri i po godine?
– Taj period od tri i po godine mandata Gradske vlade gotovo da se poklopio sa mojim ‘mamećim stažom’, rodila sam za to vreme dvoje dece zaredom. Sada kada vidim koliko toga zapravo može da se uradi sa već postojećim resursima, bilo da je reč o novcu, vremenu, snazi ili idejama – kada je jedna osoba u pitanju, a pogotovo jedna prosečna porodica pred kojom je čitav niz teških izazova, nikako ne mogu da kažem da sam zadovoljna, jer svega toga oni su imali na raspolaganju daleko više. Iako većina vlada teži tome da skupi poene na velikim projektima koje će odjeknuti i ostati u sećanju, sem uređenja dela Bulevara Evrope, uređenjenja Rokovog potoka i početka uređenja industrijske zone, ništa mi nije plenilo pažnju, a smatram da to nije dovoljno. Ni za neko lepše lice grada, pogotovo ne za zadovoljnija lica sugrađana.
Šta bi nova vlast u gradu prvo trebalo da uradi?
– Upravo da krene od građana, njihovih svakodnevnih problema, pitanja na kojima bi trebalo raditi i čijim rešavanjem bi kvalitet života bio unapređen. Tu vidim obavezu opštinskih odbora koji bi o tim potrebama morali da znaju i da na njih ukazuju. Na potencijale i probleme. Probajte kolicima da odvezete dete do Doma zdravlja u Petrovaradinu Preradovićevom ulicom, probajte da pređete put bilo gde na toj deonici! Sadovi u kojima živim su naselje sa bar 300 domaćinstava, bez ijednog dečjeg igrališta i sa svega jednom prodavnicom. Problem paljenja smeća i krupnog baštenskog otpada, kao i ponovno punjenje smećem Rokovog potoka i neuništva divlja deponija nadomak šume, samo su deo ekoloških pitanja kojima se niko ne bavi. Na osnovu svih tih, takvih izveštaja trebalo bi sastaviti strategiju razvoja i odabrati prioritete na kojima će se raditi. Kao jedan od bitnijih izazova je i problem nezaposlenosti.
Ko bi, po vašem mišljenju, bio idealan gradonačelnik Novog Sada?
– Neko ko bi svojim primerom pokazao da je svestan lične odgovornosti na poziciji koja podrazumeva opšte, a ne lično dobro. Taj izazov je danas teško prevazići čak i kada ste samo član neke stranke i to u velikoj meri i koči razvoj društva, pa i ovog grada. Stoga bi možda i nerealno bilo na tom mestu očekivati nestranačku ličnost koja bi na tom načelu insistirala, osvedočenu u realizovanju velikih i korisnih ideja, a opet poznavaoca prilika u kojima živi prosečan građanin Novog Sada, na kojima je spreman da radi.
Autor: T. M.
Foto: Privatna arhiva
