Početna Gradske teme MEDIJSKA I DIGITALNA PISMENOST – Zajedničkim radom državnih institucija, međunarodnih organizacija, kompanija...

MEDIJSKA I DIGITALNA PISMENOST – Zajedničkim radom državnih institucija, međunarodnih organizacija, kompanija i zainteresovanih pojedinaca do potrebnih digitalnih veština

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u saradnji sa programom Nova pismenost, koji partnerski sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija Propulsion, organizovalo je danas u Narodnom muzeju onlajn konferenciju pod nazivom „Digitalni imunitet za 21. vek – novi koncept medijske pismenosti“.

Konferenciju je otvorila Slavica Trifunović, pomoćnica ministra za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije.

“Mediji više ne oblikuju samo našu kulturu, već utiču i na naš digitalni imunitet. A imunitet je potrebno jačati i održavati. Zato je važno proširivati znanja i veštine iz domena medijske pismenosti jer nam upravo ona pružaju okvir i metodologiju za novu pismenost koja nam je potrebna za život, rad i aktivno građanstvo u 21. veku. U procesu medijskog opismenjavanja nismo zaboravili na roditelje i zajedno sa partnerima u okviru USAID projekta Nova pismenost izradili smo Priručnik za medijsku pismenost za roditelje koji ćemo danas predstaviti, a koji će uskoro biti dostupan i u formi elektronske publikacije” – izjavila je Trifunović.

Na početku događaja obratila se i Shanley Pinchotti direktorka USAID kancelarije za demokratski i ekonomski rast gde je istakla zadovoljstvo što USAID ima priliku da bude deo programa Nove pismenosti.

“Učenje o medijima i digitalnoj pismenosti takođe je način da naučimo kako da tehnologiju okrenemo u našu korist a ne da ona radi protiv nas. U saradnji sa Ministarstvom nadamo se da naša podrška medijskoj i digitalnoj pismenosti donosi građanima i kompanijama i državnim službenicima nove veštine potrebne za 21. vek” – navela je Pinchotti.

Panele koji su zatim usledili moderirali su Maja Zarić, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte iz oblasti mediji, urednik i koautor priručnika Medijska i informaciona pismenost za roditelje Goran Zarić, menadžer USAID programa Nova pismenost, Propulsion.

U prvom panelu Medijska i digitalna pismenost na agendi međunarodnih organizacija imali smo prilike da čujemo o aktivnostima OEBS-a, delegacije Evropske unije i UNICEF-a u ovoj sferi interesovanja.

Ana Šolović je istakla da “OEBS pored znanja i veština važnih za digitalnu pismenost u svojim projektima uključuje i vrednosti i principe kulture dijaloga, poštovanja drugačijeg mišljenja, slobode govora, rodne ravnopravnosti i svega što čini građansku kulturu”.

Tamara Koštro Ćurčić je navela da se “delegacija Evropske unije sa OEBS-om i drugim partnerima bavi medijskom strategijom i jedan deo je posvećen medijskoj pismenosti, dok, s druge strane, s UNICEF-om sprovodi projekat prevazilaženja digitalnog jaza. Svakako se nastavlja sa tekućim projektima i u planu je da se pokrenu novi projekti koji će biti sledeći korak u razvoju medijske i informacione pismenosti”.

Vesna Savić Đukić je rekla da “UNICEF u sledećoj godini nastavlja sa projektom premošćavanja digitalnog jaza i kapaciteta vaspitača u predškolskim ustanovama, zatim u okviru redovnih programa nastavlja se sa aktivnostima u okviru programa ranog razvoja i roditeljstvo gde radimo na jačanju kompetencije roditelja i sa decom i mladima radimo na veštinama važnih za 21. vek gde je digitalna pismenost prva na agendi”.

U drugom panelu Medijska i digitalna pismenost i porodica – Priručnik za roditelje imali smo prilike da čujemo od samih autora priručnika kako je tekao proces pripreme i pisanja, a i više kako danas da roditelji zajedno sa decom otkrivaju digitalni svet.

Ana Mirković, Institut za digitalne komunikacije je istakla da je “Priručnik prilagođen za decu različitog uzrasta i mentalnog sklopa, te imamo deo kako da roditelji pristupe deci do šest godina koja su u posebnoj fazi razvoja, zatim za decu od sedam do 11, kako sa decom iznad 12 godina, i to sve u skladu sa njihovim emocionalnim i kognitivnim kapacitetima”.

Dr Ana Martinoli, Fakultet dramskih umetnosti je istakla da je “pojam mediji mnogo više značajan za decu danas nego što je ikada bio za roditelje i zato im pristupaju sa mnogo treme i straha ili očekuju da se reše neki problemi sami od sebe. Upravo je ovo tema kojom se bavimo u priručniku gde želimo da olakšamo roditeljima i damo im alate i znanja i veštine kako da imaju dijalog i otvoreno komuniciraju sa svojom decom”.

Miša Stojiljković, novinar i autor emisije “Tata ti si lud” istakao je da na kraju dana o novim tehnologijama, digitalnim medijima, društvenim mrežama najviše nauči upravo od svoje dece jer oni su ti koji prate sve trendove i uvek su aktivni i prisutni u digitalnoj realnosti a roditelji više nisu sveznajući i svemogući već je njihova uloga da im pomognu da imaju bogat život i da ih nauče kako da koriste opcije koje su im na raspolaganju.

U trećem panelu Medijska i digitalna pismenost i poslovna zajednica govorili su predstavnici kompanija koje u ovom momentu imaju najviše projekata i aktivno sprovode programe iz oblasti digitalnih i informacionih tehnologija.

Ana Boroš Todić je navela da je “A1 prepoznao značaj teme digitalne i informacione pismenosti i upravo zato je pokrenuo projekat Svet kakav želiš kako bi dao svoj doprinos u daljem razvoju kvalitetnijeg života svih nas i koji će nastaviti da sprovodi i u sledećoj godini i sasvim sigurno je da će se ovim temama baviti i kroz naredne projekte i aktivnosti”.

Una Ratković je navela da “Telekom Srbija svoje projekte sprovodi u dva segmenta, kroz jačanje infrastrukture digitalnih tehnologija i kroz edukaciju krajnjih korisnika ovih tehnologija gde se i očekivalo da upravo Telekom Srbija preuzme značajnu ulogu”.

Bojana Tomić Brkušanin, Inicijativa Digitalna Srbija je istakla da je ponosna što su “kao partner na projektu Nova pismenost imali priliku da više od 500 učenika specijalizovanih IT odeljenja odvedu u kompanije članice Digitalne Srbije gde smo im pokazali kako one funkcionišu i kako sva znanja koja sad usvajaju mogu kasnije iskoristi u praksi”.

Više informacija i celu konferenciju možete pogledati na YouTube kanalu Ministarstva kulture i informisanja.