Početna Gradske teme Mladi u Novom Sadu: Malo kulture i još manje aktivizma

Mladi u Novom Sadu: Malo kulture i još manje aktivizma

Rezultati istraživanja u kom je učestvovalo hiljadu mladih Novosađana između 15 i 30 godina pokazali su da je unapređenje obrazovanja prioritetna tema za većinu, dok se zdravlje našlo tek na šestom mestu.

Svega četiri odsto mladih kontinuirano je pohađalo neki vid neformalne edukacije, što govori o svojevrsnom jazu između formalnog obrazovanja, koje je obavezno i neformalnog, celoživotnog ali neobaveznog obrazovanja. Gotovo 60 odsto ispitanika nikada nije pohađalo seminare, kurseve, kreativne radionice ili druge vrste edukacija koje nisu u vezi sa nastavom u njihovoj školi ili fakultetu.

Kada su u pitanju obuke koje bi im pomogle u traženju posla, mladi se uglavnom odlučuju na učenje stranog jezika, pre svega engleskog, dok o obukama u vezi sa privredom nema ni reči, pa tako kod 85 odsto ispitanika ne postoji želja za pokretanjem sopstvenog biznisa.

Fizičko zdravlje važno samo kada je ugroženo, mentalno nikad

Kao važan sektor za unapređenje zdravlje je navelo samo pet odsto ispitanika, a gotovo 60 odsto mladih ide kod lekara ili zubara samo kada ima određeni zdravstveni problem, dok na preventivne preglede ide svega 34 odsto mladih Novosađana.

Čak 40 odsto ispitanih su pušači, a četvrtina konzumira alkohol jednom nedeljno, što je, uzimajući u obzir da se u uzorku nalaze i osobe mlađe od 18 godina, prilično zabrinjavajuće.

Mentalno zdravlje još više je zapostavljeno, a mladi ga čak i ne prepoznaju kao nešto čemu bi trebalo posvetiti pažnju. Tako čak 60 odsto mladih nije ni čulo da postoje programi unapređenja mentalnog zdravlja u gradu. Problematično je i to što, iako u Novom Sadu postoji više psiholoških savetovališta za mlade, u njima postoje velike liste čekanja, što znači da čak i sa ovakvim statistikama, centri za pružanje podrške mladima nemaju dovoljno kapaciteta da obavljaju svoj posao. Nesporno je da među mladima postoji rastući pesimizam, naročito kada su u pitanju uslovi u našoj zemlji i suočavanje sa tržištom rada.

Problematika reproduktivnog zdravlja u našoj sredini je još uvek neprijatna tema. Prema rezultatima istraživanja svega 34 odsto mladih redovno koristi kontraceptivna sredstva, a gotovo 25 odsto ispitanih ih izričito ne koristi.

Slobodno vreme: Malo kulture i još manje aktivizma

Trećina mladih u Novom Sadu su članovi biblioteke. Polovina mladih Novosađana posetila je bioskop tri puta u proteklih godinu dana, dok oko 30 odsto nije nijednom pogledalo film u bioskopu. Više od 40 odsto mladih u poslednjih 12 meseci nijednom nije prisustvovalo uživom izvođenju (pozorište, koncert, kulturno umetničko društvo), dok više od 70 odsto mladih nijednom nije posetio muzej, izložbu ili promociju knjige u proteklih 12 meseci.

Jedan od ključnih problema kada je u pitanju slobodno vreme mladih je što je podsticajna sredina za razvoj volontiranja kod mladih nedovoljno razvijena. Aktivno učešće mladih na lokalnom nivou, bilo kroz volontiranje, stažiranje ili udruživanje, neophodno je za razvoj zdravog demokratskog društva.

Ipak, 64 odsto ispitanika nikada nije volontiralo, a samo četiri odsto učestvovalo je u radu učeničkog ili studentskog parlamenta. Ispitanici su na prvom mestu članovi političkih partija (13,3 odsto). Uprkos tome, samo pet odsto njih navodi da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje se tiču mladih u Novom Sadu, a gotovo 70 odsto njih navelo je da uopšte ne želi da učestvuje u ovom procesu.

Istraživanje na osnovu kog su dobijeni navedeni podaci sprovedeno je u okviru izrade Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za period od 2019. do 2022. godine. Istraživanje je sprovedeno tokom oktobra i novembra 2018.

Izvor: 021
Foto: Ilustracija/Pixabay

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here