Početna Gradske teme Nadležni ćute o pogibiji radnika na gradilištima

Nadležni ćute o pogibiji radnika na gradilištima

I dalje nije poznato kako je poginuo 30-ogodišnji inženjer na gradilištu na uglu Masarikove i Hilandarske ulice na Rotkvariji – nezvanično, čovek nije imao zaštitnu opremu, a nije poznato ni da li je gradilište radilo potpuno po zakonu.

Ni inspekcija rada, ni građevinska inspekcija još uvek nisu odgovorile na pitanja 021 u vezi sa ovim fatalnim slučajem na novosadskom gradilištu, koji nije jedini koji se dogodio za kratko vreme. Krajem januara je radnik na gradilištu Pupinove palate poginuo nakon pada sa 12. sprata, a kako 021 nezvanično saznaje, inspekcija je ustanovila da na ovom gradilištu nije bilo propusta nadležnih i da je smrt 54-ogodišnjeg građevinskog radnika nesrećan slučaj.

Gradilišta u Srbiji mahom su neuređena. Veliki broj poslodavaca radnike angažuje na crno, što je uzrok svih drugih problema, pa i smrtnih slučajeva, kaže za 021 Josip Modić iz Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Novog Sada. Kako objašnjava, veliki broj izvođača nema imenovana lica za bezbednost i zdravlje na radu, ne plaćaju poreze i doprinose, te nemaju akte za procene rizika na radnom mestu.

“Svi znamo da je inspektora u Srbiji malo. Međutim, pravi problem leži u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakonu o inspekcijskom nadzoru, koje bi trebalo u osnovi menjati. Inspekcije trenutno moraju da se najavljuju dva do tri dana pre nego što dođu u proveru na gradilište, što je zaista nepotrebno i olakšavajuća okolnost za poslodavce – oni sklone radnike koje drže na crno dok se ne završi nadzor, a po završetku inspekcije ih vrate na gradilište. Nisam čuo da je neko nekada dobio maksimalnu novčanu kaznu od dva miliona dinara za rad na crno. Da mu je ista izrečena, sumnjam da bi se ovakve stvari ponavljale i mislim da bi svi poslodavci poveli mnogo više računa”, kaže Modić za 021.

Kako dodaje, situacija koja se često ponavljala je bežanje radnika sa gradilišta čim se pojavi inspekcija, što je bilo moguće jer inspektori nisu imali nikakvu asistenciju policije. To bi trebalo, kako kaže, zakonski potpuno urediti.

“Ako na gradilištu imate jednog ili dva radnika bez šlema, to je propust radnika. Ako sedam ili osam radnika nema šlemove, to je već propust izvođača. Sami radnici takođe moraju da imaju razvijenu svest o svom zdravlju i bezbednosti na radnom mestu – moraju da odbiju da rade na neuslovnom gradilištu. Mogu i da prijave poslodavca anonimno ili preko sindikata. Postoje dobri investitori i izvođači radova koji poštuju sve zakone i žele da zaposle radnike, rado će primiti svakog radnika i dati mu ono što mu po zakonu pripada”, naglašava Modić i dodaje da je posao radnika na građevini veoma tražen. Zato bi svi koji rade na gradilištima trebalo da budu ohrabreni da traže svoja prava i da se ne boje otkaza.

Krajem februara je u Beogradu, na Vračaru, radnik poginuo na gradilištu za koje se istog dana ustanovilo da je bilo potpuno ilegalno. Nakon smrtnih slučajeva u Novom Sadu i Beogradu, i zaštitnik građana Zoran Pašalić zaključio je da se, uprkos apelima i upozorenjima ove institucije, uporno nastavlja tragičan niz pogibija na gradilištima u Srbiji.

“Slike neobezbeđenih gradilišta, radnika bez šlemova i nephodne opreme, nedovoljan broj inspektora u nadzoru svakodnevnog radnog procesa, kao i preventivnih obilazaka gradilišta, ključni su problemi na koje Zaštitnik građana mesecima upozorava. Radnici stradaju na gradilištima i zbog neodgovarajućih uslova rada za koje su odgovorni poslodavci koji, pored inspektora, takođe moraju da snose odgovornost za bezbednost, kao što neko mora da odgovara i za pogibije radnike”, poručio je Pašalić.

Štaviše, direktor inspektorata rada Stevan Đurović nedavno je u intervjuu za Insajder ocenio da su za pogibije radnika odgovorne sve institucije, uključujući i onu na čijem je čelu. Međutim, on je dodao da je među odgovornima u prvim redovima Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jer dozvole za gradnju određenih objekata daju opštine, pa onda gradovi koji snose deo odgovornosti.

“Takođe, veliku odgovornost snosi Ministarstvo pravde, jer ima brojnih pokazatelja da nama pravosuđe ne odrađuje ono što bi faktički trebalo da radi”, izjavio je Đurović za Insajder.

Nakon smrti 30-ogodišnjeg inženjera na gradilištu na Rotkvariji, gde inače niče višespratnica “Wolf palace” investitora “Wolf invest”, reagovao je gradski odbor pokreta “Dosta je bilo”. Kako naglašavaju, fotografije radnika bez zaštitne opreme, šlemova, kanapa za rad na visinama, gotovo da nikog više ne iznenađuju.

“Preostaje nam samo da iznova apelujemo na nadležne da postupe po procedurama koje nalažu zakonske odredbe iz ove oblasti, jer su radnici prepušteni samovolji poslodavaca, a životi su im svakodnevno ugroženi”, poručili su u ovom pokretu.

Inače, prema aktuelnom zakonodavstvu, maksimalna kazna za rad na crno iznosi dva miliona dinara, a za nesreću u kojoj radnik izgubi život je upola manja.

Izvor: 021
Foto: Pixabay

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here