Početna Gradske teme Neonacističke organizacije promovišu svoje stavove na ulicama Novog Sada

Neonacističke organizacije promovišu svoje stavove na ulicama Novog Sada

0

SAMSUNG DIGITAL MOVIE

Čak ni važeće zakonodavstvo nije sprečilo neonacističke organizacije da promovišu svoje stavove na ulicama Novog Sada, ali u tome ih nije sprečila ni policija. “Obraz”, “Naši”, “Nacionalni stroj” i još poneki, manji nacionalistički pokreti, prošle subote mitingovali su centrom Novog Sada u znak podrške Rusiji, kao i radi obeležavanja 97 godina od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

Skup ne bi izazvao nikakve kontroverze da se ne radi o organizacijama koje su od ranije poznate (policiji i tužilaštvu) po propagiranju nasilja, diskriminacije po svakoj osnovi i propagiranju fašističkih stavova. Isto tako, možda bi prošlo nezapaženo da nije došlo do incidenta ispred sedišta LSV, gde je izgažena zastava ove partije. Skup je bio uredno prijavljen, a sve se odvijalo pred pozamašnim brojem policajaca, spremnih da reaguju. Ali, te reakcije nije bilo.

Zbog čega se dozvoljava ono što je zabranjeno?

Odlukom Ustavnog suda od 12. juna 2012. godine, udruženje građana “Otačastveni pokret Obraz” je zabranjeno, a samo udruženje obrisano iz registra udruženja APR. Ukratko, ustavni sud je “Obraz” zabranio “zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje”. Ukratko, “Obraz” je zabranjen jer je vrlo jasno i otvoreno propagirao stavove koji nisu bliski demokratskim, ljudskim načelima ovog veka. “Sud je zaključio da iz akata i radnji Udruženja proističu stavovi kojima se suštinski vrši diskriminacija građana po ličnim svojstvima, koja se sprovodi govorom mržnje, uznemiravanjem i ponižavajućim postupanjem, a što je sve usmereno na kršenje Ustavom utvrđenih sloboda i prava građana, načela vladavine prava, načela građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, kao osnovnim načelima na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije“, zaključio je pre tri godine Ustavni sud.

Postojanje nužne potrebe za ograničenjem slobode udruživanja “Obrazu” u konkretnom slučaju, navodi sud, ogleda se u tome što se udruženje svojim proklamovanim načelima, delovanjem i podržavanjem nasilja zalaže za model društva koje je zasnovano na diskriminaciji odgovarajućih etničkih, verskih, seksualnih i drugih grupa, upotrebom govora mržnje, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja i što se saglašava sa nasiljem kao sredstvom za postizanje ciljeva. Osim toga, sud je zaključio da su MUP, nadležna javna tužilaštva i sudovi već preduzeli neke mere zbog nedozvoljenog ponašanja pripadnika ovog udruženja. Ali, ne dovoljne.

Te mere i radnje ogledale su se u većem broju podnetih prekršajnih i krivičnih prijava, od kojih su neke procesuirane i rezultirale krivičnim i prekršajnim presudama, ali i pored preduzetih mera i aktivnosti nadležnih državnih organa Udruženje nastavlja sa preduzimanjem aktivnosti koje su usmerene na kršenje osnovnih ljudskih sloboda i prava i izazivanje nacionalne i verske mržnje, a samim tim suprotne Ustavu i zakonima ove države. Navedeno ukazuje na činjenicu da, iako su nadležni organi preduzeli određene mere, a da te mere, prema oceni Ustavnog suda, nisu bile dovoljne za zaštitu legitimnog cilja, tj. upravo zato što nadležni organi svojim merama nisu uspeli da suzbiju delovanje Udruženja, koje je usmereno na kršenje zajemčenih ljudskih prava, postoji nužnost i neophodnost da Sud, posežući za svojom nadležnošću, izrekne meru, koja je najrigoroznija u domenu ograničenja slobode udruživanja“, zaključuje Ustavni sud.

Kako je moguće da zabranjena organizacija slobodno mitinguje, u društvu “Nacionalnog stroja”, od kojeg je pomenuto tužilaštvo diglo ruke zbog, kako je saopšteno, poštovanja pravnog načela “Ne bis in idem” (ne dva puta za isto), te aranđelovačkog pokreta “Naši”, koje je već bilo predmet razmatranja na Ustavnog sudu?

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić kaže za 021 da “Obraz” formalno-pravno ne postoji, već posluje potpuno ilegalno, ali ni ta ilegala nije predmet policije. On tvrdi da bi policija i te kako trebalo da se bavi ovim organizacijama, ali osim što je tolerancija fašizma vidna, postoji i dodatni problem.

Mi trenutno, već mesec dana, imamo pravnu prazninu, pošto je Ustavni sud odlučio da proglasi Zakon o okupljanju građana neustavnim, objašnjava Sikimić. “U ovom trenutku imamo potpuno neuređenu oblast javnog okupljanja, a to dozvoljava raznoraznim grupama, pa i ovim neonacističkim i fašističkim, da se javno okupljaju i izražavaju svoje stavove, a koje je društvo odavno ocenilo kao neprihvatljive. Samim tim, organi gonjenja formalno nemaju instrument da spreče takvo okupljanje. Pri tom, zakonodavac tj. parlament ovu situaciju još uvek nije rešio, jer nije dobio novi predlog zakona od ovlašćenog predlagača, koji bi trebalo da bude MUP. Za mene je lično nedopustivo da ovako dug vremenski period, pa i period koji je možda pred nama, prođe, a da smo mi u situaciji da postoji latentna opasnost okupljanja raznoraznih organizacija, pojedinaca, sumnjivih načina delovanja na ulicama – a da mi, kao obični građani, nećemo moći da imamo nikakvu zaštitu od onih koji su za to nadležni. Prosto postoji jedan zatvoreni krug u kojem su najugroženiji građani“, navodi Sikimić.

Međutim, iako nemamo zakon koji reguliše okupljanja, imamo Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabranu upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja. Ovaj zakon donet je 2009. godine, ima devet kratkih, ali jasnih članova, koji kažu: Zabranjuju se manifestacije, isticanje simbola ili obeležja ili bilo kakvo drugo delovanje pripadnika i pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja kojima se propagiraju ideje i delatnosti takvih organizacija i udruženja. Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje učestvuje u manifestaciji, ističe simbole ili obeležja ili delovanjem na bilo koji drugi način kao pripadnik ili pristalica neonacističke ili fašističke organizacije ili udruženja propagira ideje i delatnost takve organizacije i udruženja.

Zbog čega se ovaj zakon ne primenjuje? Tačnije, primenjuje se selektivno. Početkom oktobra su iste organizacije najavile skup protiv premijera Aleksandra Vučića, ali je policija taj skup zabranila. Ovog puta, skup je, nečijom voljom, bio dozvoljen. Čijom voljom, ne želi da prejudicira potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić, ali kaže da je događaj dobro došao vlasti da skrene pažnju građana sa drugih dešavanja.

To mene navodi na zaključak da se ti ljudi s vremena na vreme instrumentalizuju od strane određenih interesnih grupa, pa ste pre neki dan imali njihov performans u centru grada ispred naših stranačkih prostorija, ali opet – zato baš sada? Mi stvarno mislimo da taj tajming nije slučajan. Kada smo pokrenuli priču oko raskida energetskog sporazuma i kada smo podržali protest poljoprivrednika u vezi sa zakonom o poljoprivrednom zemljištu, odjednom im se dozvoljava da se šetaju i da gaze našu zastavu. Sledeći put im se možda dozvoli čak i nešto više. Pitanje je i za sudske organe i za policiju ko su stvarni nalogodavci tim ljudima i da li oni služe za zastrašivanje političkih protivnika?“, pita Stojšić.

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić objašnjava da je za primenu Zakona o zabrani manifestacija neonacista i fašista potrebno dobro znati ko su osobe iza tih organizacija i njihove uobičajene simbole. “Ali ako je evidentno da su policiji poznati ljudi bili prisutni, ona je nesumnjivo morala da odreaguje u skladu sa tim zakonom i tu nema sumnje”, smatra Sikimić.

Koga štiti policija: građane ili neonaciste?

Postupanje policije, pa i tužilaštva, sudova i drugih organa, najviše zavisi od volje vlasti, tvrdi potpredsednik LSV Đorđe Stojšić. “Da li će MUP njih zabraniti ili im dozvoliti da deluju, očigledno ne zavisi od pravde i prava, već od toga da li će neko da izda takav nalog ili neće. Možemo reći da postoje određeni elementi unutar pravosuđa i policije koji nisu spremni da se obračunaju sa ovakvim pojavama u našem društvu, jer im u protivnom ne bi bilo dozvoljeno da se šetaju i bili bi odavno osuđeni za više krivičnih dela. Uvek treba obratiti pažnu na to kada se oni pojavljuju i zašto, jer to nikad nije slučajno”, tvrdi on.

Da smo, kao društvo, skloni greškama i ispravljanju istih tek kada je šteta učinjena misli Srđan Sikimić i dodaje da ni ne možemo bolje da očekujemo od države u kojoj su MUP i sudstvo samo instrumenti.
“Kod nas je u mentalitetu da sačekamo da se neko zlo dogodi da bismo krenuli u intervenciju. Tužilaštvo je tek strogo hijerarhijska organizacija koja je potpuno zastarela u funkcionisanju i ovako radi od 1945. godine, po uputstvima drugih instanci. Ali, to je za onu temu reforme pravosuđa, koja je kod nas kobajagi počela, iako istinski nikad nije. Te takozvane reforme kod nas su u stvari samo procesi u kojima su pojedine vlasti pokušavale da stave pod kontrolu nezavisnu sudsku vlast i ništa drugo. To se proglašava reformom pravosuđa i radi decenijama, nije to specijalitet sadašnje vlasti”, zaključuje Sikimić za 021.
Mada smo MUP pitali zbog čega je skup ekstremne desnice dozvoljen, te zbog čega nije bilo policijske reakcije, odgovor nismo dobili ni nakon dva dana.

Autor i foto: 021.rs