Početna Gradske teme Nijedan fakultet u Novom Sadu nema dokument o zaštiti od seksualnog zlostavljanja

Nijedan fakultet u Novom Sadu nema dokument o zaštiti od seksualnog zlostavljanja

M. I. koja je nedavno završila jedan od fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kaže da se njoj i njenim koleginicama često dešavalo da im bude neprijatno zbog načina na koji ih pojedini profesori posmatraju, zbog komentara koji im upućuju, a u ponekim slučajevima i zbog dodira.

“Najgore je što mi to već gledamo kao nešto normalno. Ni ne znamo da bi to trebalo da prijavimo, niti imamo predstavu kome i kakav bi bio ishod te prijave. Odmeravanja i komentari možda zvuče kao vrlo bezazlena stvar, ali kada ih uputi osoba koja ti je autoritet osećaš se uniženo”, priča M. I.

Ovo je samo jedan primer široko rasprostranjene pojave sa kojom se suočava veliki broj studenata i studentkinja.

Istraživanje Autonomnog ženskog centra pokazalo je da je trećina studentkinja i studenata u Srbiji bila u situaciji da zaposleni na fakultetu u njihovom prisustvu pričaju seksualne šale, gledaju ih tako da se osećaju neprijatno ili skreću razgovor o studiranju na seksualne teme, a 80 odsto studenata i studentkinja ovakva ponašanja doživljavaju kao seksualno uznemiravanje.

Svaka druga studentkinja, odnosno student, smatraju da zaštita od seksualnog uznemiravanja od strane profesora na fakultetima nije dovoljna i da je potreban bolji sistem.

U Srbiji ima više od 80 fakulteta i tridesetak visokih škola, a samo jedan ima dokument koji reguliše prevenciju i zaštitu od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja studenata i studentkinja. U pitanju je Fakultet političkih nauka na kom je ovaj pravilnik usvojen još 2014. godine.

Šta sadrži jedan jedini pravilnik koji postoji?

Pravilnik FPN-a reguliše verbalno ili neverbalno fizičko ponašanje koje za cilj ima povredu dostojanstva studenata zasnovanu na polu ili na seksualnoj orijentaciji. Prema pravilniku, oblici seksualnog uznemiravanja mogu biti neželjene seksualne primedbe i predlozi, razni neželjeni pozivi, fizički dodiri, govor tela, emocionalno proganjanje, ponavljano neželjeno upućivanje verbalnih i fizičkih predloga polne prirode drugoj osobi, fizičko napastvovanje, ponavljano neželjeno iznošenje šala i opaski koje su polno obojene, uključujući aluzije na pol i seksualnu orijentaciju, ruganje i ismevanje koje je polno obojeno.

Kao jedna od mera zaštite predviđeno je da student ili studentkinja koja je pretrpela seksualno zlostavljanje određeni predmet sluša ili ispit polaže kod drugog profesora, a ako to nije moguće da se predavanje, odnosno ispit, obavlja uz prisustvo trećeg lica. Kazne su predviđene i za studente koji slažu da su bili zlostavljani.

Marina Ileš iz Autonomnog ženskog centra kaže da uprkos tome što je seksualno uznemiravanje sankcionisano kroz krivično-pravni sistem, treba obratiti posebnu pažnu prilikom kreiranja politika protiv seksualnog uznemiravanja na fakultetima i univerzitetima.

“Ove politike su od posebnog značaja za studentkinje, jer patrijarhalno okruženje i situacije gde postoji izraženi disbalans u moći (profesor – studentkinja) načelno podstiče seksualno nasilje. Seksualno uznemiravanje posmatramo kao posebno važan problem, uprkos tome što su na fakultetima moguće i druge povrede prava studenata/-kinja i zaposlenih, a ta posebna važnost leži u tome što odnos podređenosti i zavisnosti značajno povećava rizik od zloupotrebe položaja”, objašnjava Ileš.

Analiza internih akata fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, koju je organizacija Autonomni ženski centar sprovela prošle godine, pokazuje da su sistemi zaštite od seksualnog uznemiravanja na univerzitetima i fakultetima komplikovani, parcijalni i nedorečeni. Komplikovanost i parcijalnost se ogledaju u različitim pravilima koja se primenjuju na zaposlene i studente/studentkinje, dok je nedorečenost sistema zaštite na većini fakulteta i univerziteta vidljiva kroz postojanje različitih zabrana, ali za koje nije predviđena zaštita i sankcija ili za koje je predviđena simbolična sankcija, nesrazmerna učinjenoj povredi.

“Fakultet političkih nauka u Beogradu je na najpotpuniji način regulisao zabranu seksualnog uznemiravanja, time što je usvojio posebne akte kojima se regulišu nedozvoljena ponašanja i postupak zaštite. Ovim aktima je kršenje pravila o zabrani seksualnog uznemiravanja prepoznato kao povreda radne discipline zaposlenih, što je veoma važno”, naglašava Ileš.

Ona dodaje da je ključno da postoji posebna procedura za zaštitu od seksualnog uznemiravanja i da se uvedu interne procedure kojima se može uticati na trenutno zaustavljanje nedozvoljenog ponašanja pre eskalacije slučaja i pokretanja postupka pred nadležnim organima.

Lazar Ćosić, student ombudsman Univerziteta u Novom Sadu kaže da podržava svaku inicijativu čiji je cilj zaštita prava studenata i podizanje kvaliteta akademskog života, ali da do sada u praksi nije imao slučaj seksualnog zlostavljanja.

“Smatram da bi, za početak, trebalo sprovesti kvalitetnu anketu samo u okviru Univerziteta u Novom Sadu. Takođe, smatram da je ideja donošenja ovakvog akta izuzetna, ali sam ipak malo skeptičan. Pribojavam se da bi u praksi moglo doći do zloupotrebe ovakvog akta, jer govorimo o subjektivnom doživljaju pojedinca. Svedoci smo da kada se nekome zakači etiketa seksualnog delinkventa, pretpostavka nevinosti tu više ne postoji, te ta osoba bez konkretnih dokaza od javnosti može biti osuđena. Zbog navedenog smatram da je najvažnije ispitati realnu situaciju na UNS-u”, navodi Ćosić.

S druge strane, Ileš smatra da se kao i uopšteno kod pitanja zaštite žena od nasilja, često postavlja pitanje zloupotrebe, ali da se taj problem može regulisati pravilnikom.

“Jako je važno uzeti u obzir da su prijave seksualnog nasilja, uključujući i uznemiravanje i dalje najniže u sklopu prijava nasilja protiv žena, da su i dalje najjači tabu i da su zaista retke situacije da se žena, u ovom slučaju studentkinja, odluči na lažno prijavljivanje. Naglašavam takođe da u brojnim slučajevima koji se vode pred nadležnim organima nije dokazano postojanje radnje, što ne znači da se radnja nije desila i da je prijava bila lažna, već upravo to – da nije bilo dovoljno dokaza. Ovo se mora uzeti u obzir u takvim situacijama jer se seksualno uznemiravanje često dešava iza zatvorenih vrata i bez prisustva svedoka, a reči profesora se često uzimaju kao verodostojnije od reči studentkinja”, zaključuje Ileš.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here