No­vo­sad­ska racija postaje obavezna tema na časovima istorije

U no­vim pro­gra­mi­ma na­sta­ve i uče­nja ovaj stra­vi­čan zlo­čin na­ći će se me­đu ključ­nim poj­mo­vi­ma, či­me će se osi­gu­ra­ti da ubu­du­će svi na­stav­ni­ci i auto­ri udž­be­ni­ka isto­ri­je oba­ve­zno po­sve­te du­žnu pa­žnju ovom po­gro­mu.

Pre tač­no 81 go­di­nu do­go­dio se stra­vič­ni zlo­čin ma­đar­skog oku­pa­to­ra na pro­sto­ru ju­žne Bač­ke, po­grom i ma­sa­kr znan kao “No­vo­sad­ska ra­ci­ja” u tri naj­stra­šni­ja da­na u isto­ri­ji No­vog Sa­da, ko­ji je od 21. do 23. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne bio ma­sov­no gu­bi­li­šte Sr­ba i Je­vre­ja. I to do sa­da ni­je bi­lo me­đu ključ­nim poj­mo­vi­ma sa­dr­ža­ja na­stav­nog pred­me­ta isto­ri­ja, ali će ubu­du­će bi­ti. To je po­tvr­đe­no u Za­vo­du za una­pre­đi­va­nje obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja (ZU­OV), gde na­sta­ju pred­lo­zi pla­no­va i pro­gra­ma na­sta­ve i uče­nja za pre­du­ni­ver­zi­tet­sko škol­stvo.

O ovom i dru­gim stra­da­nji­ma žr­ta­va i zlo­či­ni­ma pro­tiv čo­več­no­sti u Dru­gom svet­skom ra­tu na­ši đa­ci uče na ča­so­vi­ma isto­ri­je u osmom raz­re­du osnov­ne ško­le, u tre­ćem ili če­tvr­tom raz­re­du gim­na­zi­je i u pr­vom ili dru­gom raz­re­du sred­njih struč­nih ško­la. Ne u svim, ali u ve­ći­ni odo­bre­nih udž­be­ni­ka iz isto­ri­je, u lek­ci­ja­ma po­sve­će­nim zlo­či­ni­ma oku­pa­to­ra, ge­no­ci­du nad srp­skim na­ro­dom u NDH, Ho­lo­ka­u­stu nad ju­go­slo­ven­skim Je­vre­ji­ma, opi­sa­na je i “No­vo­sad­ska ra­ci­ja”.

Ini­ci­ja­ti­vu da na­stav­ne je­di­ni­ce o po­gro­mu u Bač­koj bu­du ne­iz­o­stav­ni deo od­go­va­ra­ju­ćih na­stav­nih pro­gra­ma za osnov­ce i sred­njo­škol­ce, pod­se­ti­mo, Bač­ka epar­hi­ja Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve upu­ti­la je Na­ci­o­nal­nom pro­svet­nom sa­ve­tu i ovo naj­va­žni­je struč­no te­lo jed­no­gla­sno ju je pri­hva­ti­lo. Ista ini­ci­ja­ti­va na­i­šla je i na odo­bra­va­nje struč­nja­ka ZU­OV-a ko­ji is­ti­ču da je “od po­seb­nog zna­ča­ja da se u no­vim pro­gra­mi­ma na­sta­ve i uče­nja ‘No­vo­sad­ska ra­ci­ja’ na­đe me­đu ključ­nim poj­mo­vi­ma sa­dr­ža­ja pred­me­ta isto­ri­ja, me­đu ko­ji­ma već je­su, na pri­mer: Ho­lo­ka­ust, Aušvic, Ja­se­no­vac…” Dr­že­ći se tog sta­va, uz sa­gla­snost pro­svet­nog vr­ha, u no­vim pro­gra­mi­ma na­sta­ve i uče­nja ovaj sa­dr­žaj će bi­ti me­đu ključ­ni­ma, a ti­me će se osi­gu­ra­ti da ubu­du­će svi na­stav­ni­ci na ča­so­vi­ma i auto­ri na stra­ni­ca­ma udž­be­ni­ka oba­ve­zno po­sve­te du­žnu pa­žnju i od­go­va­ra­ju­ći pro­stor ovom tra­gič­nom do­ga­đa­ju.

Osim to­ga, ZU­OV je iz­ra­dio ugle­dan pri­mer pri­pre­me za čas isto­ri­je po­sve­ćen ne­go­va­nju se­ća­nja na “No­vo­sad­sku ra­ci­ju” na ko­ji mo­gu i tre­ba da se oslo­ne na­stav­ni­ci isto­ri­je. U uvod­nom de­lu tog ča­sa, na ko­ji ni pro­fe­sor ni uče­ni­ci ne bi va­lja­lo da do­đu ne­sprem­ni, na­stav­nik pi­ta đa­ke da li su ura­di­li do­ma­ći za­da­tak – sa­mo­stal­no is­tra­ži­va­nje o “No­vo­sad­skoj ra­ci­ji” i da li su od­gle­da­li do­ku­men­tar­ni film “De­ca be­smrt­no­sti” u ko­jem je opi­san taj zlo­čin. Za­tim uče­ni­ke de­li u pa­ro­ve ili ma­nje gru­pe, za­da­je im da pro­mi­sle, pro­di­sku­tu­ju i na­ve­du naj­ma­nje pet raz­lo­ga za­što je va­žno ne­go­va­ti se­ća­nje na ova­kve do­ga­đa­je. Ka­ko se u pri­pre­mi ča­sa da­lje na­vo­di, na­stav­nik mo­že đa­ke da pod­stak­ne da is­ka­žu ka­kve bi po­sle­di­ce pro­is­te­kle uko­li­ko bi se u sa­vre­me­nom dru­štvu za­bo­ra­vi­lo na ova­kva stra­da­nja i ako se ona ni na ko­ji na­čin ne bi obe­le­ža­va­la. Za­pa­ža­nja uče­ni­ka tre­ba­lo bi da bu­du za­pi­sa­na na ta­bli, a on­da bi i na­stav­nik tre­ba­lo da pred­sta­vi svo­je za­ključ­ke i uka­že na one ko­ji su naj­va­žni­ji za ne­go­va­nje kul­tu­re se­ća­nja, kao na pri­mer: “po­ma­že nam u raz­u­me­va­nju sve­ta u ko­jem ži­vi­mo i u raz­vi­ja­nju sop­stve­nog iden­ti­te­ta, uči nas da uoči­mo upo­zo­ra­va­ju­će sig­na­le da se slič­ni zlo­či­ni mo­gu po­no­vi­ti, in­spi­ri­še nas da bu­de­mo bo­lji lju­di…”

Po za­mi­sli struč­nja­ka ZU­OV-a, pro­fe­sor i uče­ni­ci na ovom ča­su za­jed­no iz­dva­ja­ju naj­va­žni­je po­dat­ke o to­me ka­da se i gde zlo­čin do­go­dio, ko su bi­li po­či­ni­o­ci, ko žr­tve, di­sku­tu­ju o do­ku­men­tar­cu “De­ca be­smrt­no­sti” iz­dva­ja­ju­ći iz fil­ma sve­do­če­nja po­to­ma­ka žr­ta­va ko­ja su na njih osta­vi­la po­se­ban uti­sak. U za­vr­šnom de­lu ča­sa u na­stav­ni­ko­voj pre­zen­ta­ci­ji mo­že da bu­de pri­ka­za­na fo­to­gra­fi­ja zna­me­ni­tog spo­me­ni­ka “Po­ro­di­ca”, va­ja­ra Jo­va­na Sol­da­to­vi­ća, po­sve­će­nog žr­tva­ma “No­vo­sad­ske ra­ci­je”.

Oče­ki­va­ni is­ho­di po­sle ova­kvog ča­sa su da će uče­nik bi­ti u sta­nju da: obra­zlo­ži smi­sao ne­go­va­nja se­ća­nja na tra­gič­ne isto­rij­ske do­ga­đa­je kao što je “No­vo­sad­ska ra­ci­ja”; ob­ja­sni mo­gu­će po­sle­di­ce ovog zlo­či­na ma­đar­skih oku­pa­to­ra iz 1942. go­di­ne na sa­vre­me­no srp­sko dru­štvo; pre­po­zna va­žnost po­što­va­nja ljud­skih pra­va; iden­ti­fi­ku­je osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke to­ta­li­ta­ri­zma u Ma­đar­skoj u vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta i na­ve­de nje­go­ve po­sle­di­ce u kon­tek­stu zlo­či­na u ju­žnoj Bač­koj; lo­ci­ra na isto­rij­skoj kar­ti pro­stor ju­žne Bač­ke gde su iz­vr­še­ni zlo­či­ni po­čet­kom 1942. go­di­ne; ko­ri­ste­ći len­tu vre­me­na sme­sti “No­vo­sad­sku ra­ci­ju” na od­go­va­ra­ju­će me­sto me­đu naj­zna­čaj­ni­jim po­ja­va­ma i do­ga­đa­ji­ma iz isto­ri­je Sr­bi­je i srp­skog na­ro­da u pe­ri­o­du Dru­gog svet­skog ra­ta. I što je naj­va­žni­je, sve će to za­i­sta na­u­či­ti – za­u­vek, ne sa­mo za oce­nu.

Do­ku­men­tar­ni film “De­ca be­smrt­no­sti” od zna­ča­ja za obra­zo­va­nje

Pre ne­ko­li­ko go­di­na Grad­ska upra­va za kul­tu­ru No­vog Sa­da obra­ti­la se Mi­ni­star­stvu pro­sve­te za struč­no mi­šlje­nje o pred­lo­gu Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za obe­le­ža­va­nje go­di­šnji­ce “No­vo­sad­ske ra­ci­je” da đa­ci­ma “za­vr­šnih raz­re­da osnov­nih i sred­njih ško­la” na te­ri­to­ri­ji No­vog Sa­da bu­de pri­ka­zan do­ku­men­tar­ni film “De­ca be­smrt­no­sti”, re­di­te­lja Mi­lo­ša Po­po­vi­ća. Stru­ka je ta­da pro­ce­ni­la da je ovaj do­ku­men­ta­rac zna­ča­jan za obra­zo­va­nje i da tre­ba da ga po­gle­da­ju ne sa­mo ma­tu­ran­ti ne­go svi đa­ci sta­ri­jih raz­re­da osmo­let­ki i sred­njo­škol­ci na re­pu­blič­kom ni­vou.

“Film “De­ca be­smrt­no­sti”, či­ji je pro­du­cent pra­vo­slav­na Epar­hi­ja bač­ka, na­stao je 2012. go­di­ne. Tra­je 30 mi­nu­ta, a za te­mu ima zlo­čin ma­đar­skog oku­pa­to­ra iz ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne na pro­sto­ru ju­žne Bač­ke u ko­jem je stra­da­lo vi­še hi­lja­da ci­vi­la srp­ske i je­vrej­ske na­ci­o­nal­no­sti. Struč­ni tim ZU­OV-a oce­nio je da ovaj film mo­že da do­pri­ne­se ostva­ri­va­nju ci­lje­va na­šeg obra­zov­no-vas­pit­nog si­ste­ma i pre­po­ru­čio nje­go­vo pri­ka­zi­va­nje osnov­ci­ma od pe­tog do osmog raz­re­da i sred­njo­škol­ci­ma, s tim da se, u skla­du s uz­ra­stom, pod­ra­zu­me­va­ju od­go­va­ra­ju­će pri­pre­me i ak­tiv­no­sti pre i po­sle gle­da­nja ovog do­ku­men­tar­ca”, ob­ja­sni­li su u ZU­OV-u.

Ova film­ska pri­ča, do­ča­ra­va­ju, sat­ka­na je od po­tre­snih sve­do­če­nja po­to­ma­ka stra­da­lih ko­ja iza­zi­va­ju em­pa­ti­ju kod gle­da­la­ca. Gle­da­nje fil­ma la­ko se mo­že po­ve­za­ti sa sa­dr­ža­jem pro­gra­ma na­sta­ve i uče­nja pred­me­ta isto­ri­ja, srp­ski je­zik i knji­žev­nost i gra­đan­sko vas­pi­ta­nje i mo­že da pru­ži pod­sti­caj za raz­go­vor sa uče­ni­ci­ma o mno­gim te­ma­ma – ne sa­mo o kon­kret­nom zlo­či­nu i Dru­gom svet­skom ra­tu, već i o va­žno­sti pra­šta­nja i raz­vi­ja­nju kul­tu­re se­ća­nja.

Izvor: Politika.rs/Milenija Simić-Miladinović
Foto: Politika.rs/S. Kovačević