Početna Gradske teme Novi Sad planira poljoprivredni razvoj do 2022. godine, paori skeptični

Novi Sad planira poljoprivredni razvoj do 2022. godine, paori skeptični

Novi Sad će dobiti novu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada od 2018. do 2022. godine.

Za izradu ove strategije iz budžeta grada izdvojeno je više od četiri miliona dinara, a ugovor je dodeljen grupi ponuđača koji čine Institut ekonomskih nauka, Institut za ekonomiku poljoprivrede i preduzeće “Consulting Management Services”.

Poljoprivredni razvoj Novog Sada, grada sa jednim od najvećih poljoprivrednih sajmova u regionu, do sada se pominjao u Strategiji održivog razvoja, a novi dokument bi trebalo da donese planove kako da se ostvare ciljevi kao što su razvoj konkurentne i ekonomski održive poljoprivredne proizvodnje, dostizanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, bezbednosti hrane i dobrobiti životinja, ali i povećanje zaposlenih u poljoprivrednim gazdinstvima.

– Prioritet je postizanje povećanja konkurentnost poljoprivrednog sektora i sektora ruralnog razvoja, poboljšanje plasmana na domaćem, regionalnom i međunarodnom tržištu, unapređenje tehnološkog razvoja i povezivanje učesnika. Potrebno je definisati plan unapređenja resursa u funkciji poljoprivrede kao i unapređenja kvaliteta proizvoda u interesu zaštite potrošača u skladu sa Evropskom regulativom i praksom – navodi se u konkursnoj dokumentaciji.

Ovaj dokument ide uz ruku sa višegodišnjim planovima o razvoju organske poljoprivrede u Novom Sadu, ali i interesovanju koju je kineska delegacija iskazala za stočarstvo, prilikom posete Novom Sadu. Poznato je i to da je donedavni predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, prilikom posete jednom gazdinstvu u Begeču poručio kako je “Vojvodina rođena da rađa”, dodavši da je “poljoprivreda naša šansa”.

Međutim, poljoprivrednici su već umorni od načelnih fraza o poboljšanju stanja u poljoprivredi. Zbog toga u Asocijaciji poljoprivrednika, kako navodi za “021” predsednik Miroslav Kiš, postoji skepsa kada se donosi ovakav dokument.

– Nažalost, te strategije često budu nerealne i zasnivaju se na onome – ‘šta bi bilo kad bi bilo’. U nedostatku sredstava one se ne poštuju i ostaju samo slovo na papiru. To je ono što se u većini strategija dešava. Neprimenjivanjem tih planova gubimo svi, ne samo proizvođači, jer je cilj da se ljudima obezbedi kvalitetan, a jeftin proizvod – upozorava Kiš.

Novi Sad raspolaže sa nešto više od 5.700 poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini, kao i više od 1.000 hektara u svojini Grada. To zemljište se daje u zakup, a kako su u Gradskoj upravi za privredu naveli za “Dnevnik” u ovoj godini planira se prihod od zakupa u visini od milion evra.

Miroslav Kiš pak ukazuje da se stvari ne menjaju, te da ono što je kritikovao pre pet godina važi i dalje. Kako je naveo, da bi ovaj sektor zaživeo neophodno je da se u njega više ulaže.

– Kao kada imate baštu, da bi imali rod i da bi bila isplativa, morate da u nju uložite. Neprihvatljivo je to da radite na njoj samo da biste rekli da nešto radite, a prihod ne ubirete. Moramo da imamo, recimo subvencionisano gorivo, to su zemlje regiona uradile. Ambijent se menja, ništa nije kako je bilo, ali to kod nas nije slučaj – zaključuje Kiš za “021”.

Konačna verzija dokumenta, koji će pokazati u kom pravcu će se kretati novosadska poljoprivreda u budućnosti, trebalo bi da bude okončana polovinom novembra ove godine.

Izvor: 021/Zoran Strika
Foto: Ilustracija/Pixabay

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here