Početna Gradske teme Novosađani na maske potrošili 323 stana i 1.400 automobila

Novosađani na maske potrošili 323 stana i 1.400 automobila

0

Pandemija koronavirusa promenila je naše navike, ali je nekima donela i nove unosne višemilionske poslove. Samo na maskama neki su zaradili više desetina miliona evra. Praktično je stvorena svojevrsna grana privrede, koja bi se čak mogla uporediti i sa ratnim profiterstvom.

Ako pretpostavimo da u Novom Sadu stalno živi oko 300.000 ljudi koji koriste maske, a da svaki od građana dnevno koristi samo jednu masku. Dolazimo do neverovatnog podatka da su naši sugrađani od 6. marta 2020. godine do sada iskoristili preko 99.000.000 maski. Ako to prevedemo u nešto opipljivo, rezulati su zapanjujući.

Dužina maski poređanih u niz veća od prečnika zemaljske kugle

Ako računamo da je maska u proseku dugačka 15 centimetara i ako 99.000.000 maski povežemo u jedan niz, on bi bio dugačak neverovatnih 14.850 kilometara. Visina bi bila 1688 Mont Everesta. Poređenja radi, prečnik zemlje je 12.774 kilometra.

Težina skoro 300 tona

Težina maski koje su potrošili Novosađani od početka pandemije bila bi 297 tona, ako uzmemo u obzir da jedna maska prosečno teži 3 grama. Automobil poput Golfa 5, težak je oko 1.3 tone. To znači da je težina maski jednaka težini 228 Golf petica.

Ako je maska debljine 1.5 milimetara, visina naređanih maski bila bi 149 kilometara, što je visina 17 Monteveresta ili jedna vožnja od Novog Sada do Beograda i nazad.

Ako jedna maska košta u proseku 25 dinara dolazimo do cifre od velikih 20.975.000 evra. Ako uzemo u obzir da stan od 50 kvadrata u Novom Sadu ima prosečnu cenu oko 65.000 evra to je 323 stana ili 1400 automobila koji koštaju 15.000 evra.

U ove rezultate nisu uključene maske koje koriste medicinske i druge ustanove, ukoliko bi te brojke bile uzete u obzir, cifre bi bile desetinama puta veće.

U Novom Sadu ne postoji javno mesto za bezbedno odlaganje maski

Osnovni problem kod ovog broja maski jeste uticaj na ekologiju, s obzirom da većina maski završi u rekama i morima. Tako je na primer studija Tehnološkog fakulteta pokazala da u Novom Sadu ne postoji javno mesto za bezbedno odlaganje maski, o čemu je pisao naš portal.

-Svetska fondacija za prirodu, čiji je osnivač Italija, objavila je da kada se samo jedan posto maski ne odloži bezbedno, to znači da je preko sto miliona maski odloženo u životnu sredinu u jednoj zemlji, što je meni upalilo crvenu lampicu da kod nas podignemo svest. Pandemija će se završiti, ali počinje ekološka katastrofa- rekla je prof. dr Milica Hadnađev-Kostić.

Prema saznanjima do kojih su došli tokom projekta, u Novom Sadu ne postoji organizovano javno mesto gde građani mogu da dođu i odlože bezbedno nošene maske. Svesni su da je to veliki i opasni problem, jer maske koje završavaju u prirodi postaju značajni izvor zaraze. Takođe, isto važi i za 88 odsto škola, firmi i fakulteta u kojima ne postoji posebno mesto gde učenici i zaposleni mogu da odlože infektivni otpad. Na takvim mestima bi, isto tako, trebalo da se odlažu i maramice i salvete, koje su još rizičnije.

Izvor: Nsuzivo.rs
Foto: Pixabay