Početna Gradske teme Novosađani sve češće menjaju imena

Novosađani sve češće menjaju imena

novi sad

Uprkos administrativnoj zavrzlami, matičarima u Novom Sadu uvećan je broj zahteva za promenu imena.

Dajući ime Đoka po rođenju, sada šezdesetogodišnjem Novosađaninu, kum je verovao da je nadenuo lepo i ozbiljno ime i da će ga ovaj s ponosom nositi. Ispostavilo se, međutim, da se kumčetu, kako je odrastalo, ime sve manje dopadalo, pa je posle dugog premišljanja odlučilo da se zove Đorđe. Pristajući na sve administrativne poslove koji slede, Matičarskoj službi je podneo zahtev, a kada je dobio rešenje, nije bilo srećnijeg od njega.

To je samo jedan od mnogobrojnih zahteva s kojima su se susreli zaposleni u Matičarskoj službi u Novom Sadu. Navode i slučaj jedne Ruže, koja je promenila ime u Ružica, jer su je svi od rođenja zvali tim imenom.

Zahteve za promenu ličnog imena, odnosno prezimena, više podnose žene nego muškarci, i to u najvećem broju slučajeva posle razvoda braka. U takvim situacijama, prema rečima Jovane Belić, višeg stručnog saradnika za građanska stanja, odriču se muževljevog prezimena i ponovo se vraćaju na devojačko.

U poslednje vreme povećao se broj zahteva zato što situacija tera ljude da usklade ime s podatkom iz matične knjige rođenih. Iako je zakonski rok 60 dana da zahtev bude rešen, do novog imena ili prezimena se dolazi se za kraće vreme – navodi Belićeva.

Među razlozima zbog čega žele promene, navode se razne priče. Pojedini, da bi se lakše domogli pasoša neke evropske zemlje, konkretno Mađarske, uzimaju majčino prezime. Neki, odlazeći u inostranstvo, da bi se što više prilagodili novoj sredini, ime dobijeno po rođenju zamenjuju onim svojstvenim zemlji u koju odlaze, a takvih slučajeva je bilo desetak. Dobijanje državljanstva je takođe jedan od razloga koji se može pročitati u zahtevu za promenu imena. Ima slučajeva da pripadnik neke manjine poželi da mu ime zvuči srpski, a pojedini nadimak menjaju za ime, jer su gotovo i sami zaboravili kako se zovu.

Jedan od razloga za promenu ličnog imena je i promena pola. U prethodne dve i po decenije, prema podacima Matičarske službe, bilo je četiri-pet takvih slučajeva. Promena pola i imena odvija se istovremeno, jer se oznaka da li je sada reč o muškoj ili ženskoj osobi mora menjati u jedinstvenom matičnom broju. Osoba koja promeni pol, uz zahtev i ostale potrebne papire, mora da priloži i kompletnu lekarsku dokumentaciju.

Najnoviji slučaj promene imena u Novom Sadu zabeležen je nedavno, kada se na takav potez odlučio političar. Lider Levice Srbije Borislav Stefanović promenio je ime u Borko, nakon što mu nije bilo omogućeno da izborna lista koju predvodi bude nazvana “Borko Stefanović”. Ime je promenio u nadimak po kojem je poznat u javnosti.

U Matičarskoj službi u Novom Sadu u 2015. godini bilo je 1.420 slučajeva promene imena, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija – Guliver / ThinkstockPhotos

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here