Početna Gradske teme Novosađanka u Strazburu došla do pravde u slučaju naknade štete

Novosađanka u Strazburu došla do pravde u slučaju naknade štete

Predugo trajanje sudskih postupaka i dalje je boljka srpskog pravosuđa zbog koje se građani, tražeći zakinutu pravdu, obraćaju sudu za ljudska prava u Strazburu.

S druge strane, država im osporava pritužbe, pozivajući se i na argumente Ustavnog suda Srbije iz odluka kojima je odbio njihove ustavne žalbe.

Ipak, nekoliko najnovijih presuda po predstavkama naših građana donetih u njihovu korist pokazuju da se aršini Evropskog suda za ljudska prava po pitanju razumnog roka trajanja postupka razlikuju od onih koji se brane na domaćem terenu, piše Dnevnik.

Tako je Novosađanka M. N. gotovo osam godina čekala rešenje parnice za naknadu štete zbog izgubljene zarade usled automobilske nezgode, po tužbi koju je podnela 2004. godine, a pravosnažno je presuđena 2012. godine.

Naposletku, ona se žalila sudu u Strazburu pošto je Ustavni sud Srbije odbio njenu ustavnu žalbu na predugo suđenje, ocenjujući, kako je istaknuto, da je postupak bio složen, te uzimajući u obzir da su u tom periodu parnični sudovi doneli četiri presude u dve instance.

Sud u Strazburu je, za razliku od Ustavnog suda, našao da je u slučaju M. N. “dužina parnice bila prekomerna” te da je došlo do povrede člana Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se građanima garantuje pravo na suđenje u razumnom roku.

U javno objavljenoj presudi, koju je sud za ljudska prava doneo, kako je navedeno, imajući u vidu svoju sudsku praksu po tom pitanju, izneto je obrazloženje da se “opravdanost dužine postupka mora ceniti u svetlu okolnosti predmeta i pozivanjem na kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnositelja predstavke i nadležnost organa i važnost predmeta spora za podnosioca predstavke”.

Iste razloge sud u Strazburu iznosi i za presudu u korist državljanke Srbije S. S. po pritužbi na predugo trajanje spora, pokrenutog 2005. godine povodom upravne odluke kojom bi se smanjila njena već priznata naknada za rad, a koji je pravosnažno okončan 2011. godine presudom Upravnog suda negativnom po podnositeljku predstavke.

Nakon toga, S. S. je, po činjenicama iznetim u presudi suda za ljudska prava, pokušala da dobije pravnu zaštitu u vezi sa pravom na suđenje u razumnom roku, međutim, Ustavni sud je odbio njenu žalbu. Kako se navodi, “Ustavni sud je utvrdio da predmet zaista nije bio složen, da je zapravo bio veoma značajan za podnositeljku predstavke, da su upravni organi manje ili više postupili u okviru zakonski utvrđenih rokova, da je postupak bio donekle produžen zbog ponašanja upravnih organa, ali su bez obzira na to, smatrali da se ne može utvrditi povreda Ustava jer podnositeljka predstavke nije mogla ni u jednom trenutku biti nesigurna u neizbežno nepovoljan ishod u pogledu njenog zahteva”.

Nasuprot stavu Ustavnog suda, Evropski sud za ljudska prava je u slučaju građanke S. S. utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. U presudi po predstavci S. S, sud u Strazburu utvrđuje da trajanje postupka u njenom predmetu u Srbiji “nije ispunio zahtev razumnog roka”.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here