Početna Gradske teme Novosadski naučnici prave rakete i “farmere budućnosti”

Novosadski naučnici prave rakete i “farmere budućnosti”

nauka_jpg

Nešto više od 13.000 aktivnih naučnika radi i živi u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, zemlji sa duplo manje stanovnika od nas. Iako atmosfera u Srbiji ne pogoduje posebno razvoju nijednog zanimanja (osim politike i tajkunstva koje ide uz nju), mladi su i dalje motivisani da traže posao kako u takozvanim profitabilnim, tako i u manje profitabilnim profesijama.

Mnogi bi studentu Astronomije i astrofizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Ivanu Radosavljeviću rekli da gubi vreme praveći rakete sa svojim kolegama, sa kojima je osnovao i Raketarsko društvo “Mach V”, ali on je jedan od brojnih mladih u gradu koji studiraju ono što vole, iako mu ono ne donosi veliku zaradu. Međutim, stručna javnost je mišljenja da su upravo fizika, matematika i informatičke delatnosti profesije budućnosti.

Kako onda profesije budućnosti donose tako malu zaradu?

Astronomija i astrofizika uopšte nisu profitabilna zanimanja. Zahtevaju mnogo ulaganja, a jedini produkt je, na kratke staze, čisto znanje, za razliku od informatičkih nauka kod kojih odmah možete da primenite naučeno. Niko u Srbiji ne želi da ulaže u ovakve nauke, iako se u svetu one shvataju veoma ozbiljno i radi se punom parom“, kaže za 021 ovaj student četvrte godine Astronomije.

Srbija trenutno ima dve opservatorije, koje svojim malim teleskopima ne mogu da pariraju svetskim. Ni rakete koje su na Čeneju članovi ovog društva lansirali nedavno povodom Svetske nedelje svemira ne mogu da pariraju svetskim, ali su privukli veliku pažnju Novosađana.

lansiranje_rakete_2

Radosavljević kaže da nije očekivao ovakvu reakciju građana na nešto čime se ovi mladi bave iz hobija, te da ne može da zamisli do kakvih inovacija će članovi “Mach V” doći u budućnosti.

Mi se bavimo razvojem eksperimentalnih raketa, što znači da sami dizajniramo, projektujemo i izrađujemo naše modele, ali imamo nameru da pređemo i na ozbiljnije projekte. To je nama hobi i to radimo iz ljubavi. Naišli smo na lepu podršku fakulteta i dobili podršku Istraživačkog raketnog centra iz Beograda, koji želi da sarađuje sa nama“, kaže za 021 ovaj mladi naučnik i dodaje da će se velikim trudom stanje podići na viši nivo, društvo će se registrovati, a dobiti i mnogo više članova željnih pravljenja raketa.

Da država ne razume potrebe ulaganja u nauku pokazuju i udžbenici stari po 20 godina, iz kojih uče za ispite, recimo, studenti, medicine. Međutim, potrebe razume Evropska unija. To je shvatio i tim naučnika na novosadskom Institutu Biosens (Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema), koji uz pomoć evropskih projekata realizuje više nego ambiciozne ideje svojih istraživača. Tako Biosens pravi delove sonde koja će ići na Jupiter, a to je samo deo poduhvata Novosađana.

lansiranje_rakete_1

Prema rečima predsednice Biosensa Vesne Crnojević Bengin, cilj je unaprediti poljoprivredu u vodeću oblast u Srbiji, a to se radi preko “farmera budućnosti”.

Mi se bavimo primenom informacionih tehnologija u najširem mogućem smislu – mikro i nano elektronike, satelitske detekcije, obrade velikih količina podataka i primene svih ovih grana nauke u poljoprivredi. Želja nam je da stvorimo ‘farmere budućnosti’, kako bi naša poljoprivreda danas bila mnogo atraktivnija i interesantnija mladim ljudima. Danas kad kažete poljoprivreda, mislite na čizme, traktore, teške vremenske uslove i ekonomski težak položaj. Mi razvijamo nove tehnologije kako bi farmeri radili iz svoje fotelje, koristeći laptop, tablet, senzore i satelitske snimke“, kaže Crnojević Bengin.

lansiranje_rakete_3

Ona za 021 napominje da Biosens planira da zaposli 300 mladih istraživača za pet godina, ali i da promenom “klime” dovede i zadrži što više srpskih naučnika koji su radili u inostranstvu. O potrebi ulaganja u nauku u Srbiji, kako kaže, nema pogovora.

Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj i dan-danas vodimo diskusiju o tome da li treba finansirati nauku i imati nauku. U svim ostalim zemljama u Evropi ovo je davno odlučeno. Bez razvoja nauke, nema društva, ekonomije, nema ni države ni nacije. Države koje nemaju sopstveni razvoj pretvaraju se u kolonije drugih država. Mi smatramo da je bavljenje naukom za našu državu najvažnije, a bez dobrog obrazovanja nema ni napretka pojedinca, pa ni društva“, kaže predsednica Biosensa za naš portal.

Mladi bi da rade dok su na studijama

Rastući trend studiranja na smerovima koji donose profit došao je i kod nas, što ne negiraju ni studenti, ni poslodavci, a ni profesori. Smerovi informacionih tehnologija puni su studenata koji šansu za zaposlenje traže već na studijama. Tu im pomaže univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata, koji predavanjima, seminarima i praksama motiviše mlade da se što pre aktiviraju u budućim zanimanjima. Stručna saradnica za razvoj karijere i savetovanje studenata Sonja Šovljanski kaže da su mladi veoma zainteresovani za savete i spremni za posao već na studijama, te da prolazi vreme kada su studenti tek nakon diplomiranja razmišljali čime će se baviti.

Najposećenije usluge koje nudimo su stručne prakse, a na jedno mesto se prijavi čak pet osoba. Tradicionalno, već 13 godina, imamo program šestomesečne prakse u Pokrajinskoj vladi i Skupštini, a takođe i trogodišnju praksu u novosadskim javnim preduzećima. Trenutno je raspisan konkurs za praksu u samom Centru za razvoj karijere, a biće raspisan i za neke privatne firme. To su lepa iskustva za sve učesnika i taj fidbek imamo“, kaže Šovljanski za portal 021.

Cilj svih zalaganja je, kako kaže, zapošljavanje, ali i praksa je vredna beleška u biografiji, s obzirom na to da poslodavci traže “mlade, sa iskustvom”.

Recimo, u SAD je običaj da prvi posao diplomac u 90 odsto nađe preko programa prakse, a kod nas je to nešto ređe. Svakako, oni koji nam se jave žele da se zaposle, a mi poručujemo svima da o tome misle na vreme“, navodi ona.
Najviše se javljaju studenti Fakulteta tehničkih nauka, koji i broji najviše studenata. Međutim, javlja se ogroman broj sa svih fakulteta u sklopu Univerziteta.

Imamo obrazovan, ali nedovoljan kadar i katastrofalnu opremu

Student Astronomije i astrofizike Ivan Radosavljević kaže za 021 da definitivno postoji dobar profesorski kadar, pun entuzijazma i spreman da pomogne studentima da postanu veliki stručnjaci.

Međutim, najveći problem su nedovoljna ulaganja u naučno-tehnološki sektor i jednostavno aparatura je dosta stara, ne prati savremena dešavanja. Kod nas na fakultetu je aparatura dosta zastarela i to mora da se menja i što pre uskladi sa sadašnjošću“, kaže ovaj mladi naučnik.

Da je aparatura stara verovatno znaju i u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali za 021 više od dve nedelje nisu odgovorili na naš zahtev za razgovor.
Inače, kao priprema za intervju, studenti mogu da posete sajt Centra za razvoj karijere OVDE i urade virtuelni intervju sa 150 najčešćih pitanja poslodavaca.

Autor i foto: 021.rs

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here