Početna Gradske teme “Novosadsko proleće” prepoznatljivi simbol Novog Sada

“Novosadsko proleće” prepoznatljivi simbol Novog Sada

Okupljajući građane na jednom mestu, podižući svest o značaju očuvanja i unapređenja prirode, Novosadsko proleće je postalo prepoznatljivi simbol Novog Sada. U toj misiji Pokretu gorana kroz tri decenije pomogli su brojni izlagači, organizacije i mediji, kojima će u znak zahvalnosti na ovonedeljnoj novosadskoj Cvetnoj pijaci biti uručena priznanja.

Iako su za mnoge visibabe i laste vesnici proleća, Novosađani su tu ulogu bez razmišljanja dodelili tradicionalnoj manifestaciji “Novosadsko proleće”. Kako bi opravdao priznanje i čast, koje mu je ukazano, događaj svake godine posetiocima nudi raznovrstan edukativni, kulturni i zabavni program. U Pokretu gorana ističu da je bilo potrebno dosta rada i truda da se “Novosadsko proleće” ugnjezdi u Novom Sadu.

“Zahvaljujući entuzijazmu i vizionarstvu Alekse Jeftića, koji se sada potpredsednik Pokreta gorana Vojvodine, i Velje Macuta, koji nažalost više nije sa nama, daleke devedesete godine su mislili da je Novi Sad zaslužio da ima dva proleća, jedno novosadsko, jedno kalendarsko. Novosadsko proleće se dobro ugnjezdilo u Novom Sadu, jer je Novi Sad još od ranih devedesetih godina skupštinskom deklaracijom potvrdio svoje opredeljenje ka oblasti razvijanju zaštite životne sredine i utoliko je Novosadskom proleću u Novom Sadu udobnije i jednostavnije nego u nekim drugim gradovima. Iako su mnogi gradovi u celoj staroj Jugoslaviji obrazac novosadskog proleća preselili kod sebe. To su recimo Tuzla, Herceg Novi i Beograd i Bačka Palanka i još neki”, kaže Jelena Jevtić, dugogodišnja predsednica Pokreta gorana Novog Sada.

Manifestacija je iznedrila i čuvene sajmove hortikulture u zemlji, kao i svoju, takozvanu mlađu sestru, “Novosadsku jesen”. Pored rasadništva i cvećarstva, vremenom je program dobio i edukativni karakter.

“Pošto smo se mi trudili da ta deca shvate šta je ekologija i šta je bitno za življenje u gradskim uslovima i tome smo prilagođavali razne radionice. Radili smo reciklaže, održavanje cveća, aranžiranje cveća. Ta takmičenja u aranžiranju cveća su bila baš na zavidnom nivou. Posebno smo imali za osnovce i srednjoškolce. Došli su par puta poznati holandski aranžeri. Desi mi se da sretnem nekog ili u nekoj prodavnici cveća ili ovako među aktivistima sada gorana, koji su eto počeli kao deca osnovnih škola. I to je vrlo bitno, taj kontinuitet u svemu”, kaže Jasna Atanacković, inženjer hortikulture i dugogodišnja saradnica “Novosadskog proleća”.

Više od 70 hiljada posetilaca i stotine izlagača dokaz su da se ljubav Novosađana prema hortikulturi i ekologiji povećala, a prepoznavši taj značaj, organizacije i mediji priključili su se ekološkoj misiji. U znak zahvalnosti, na ovonedeljnoj novosadskoj cvetnoj pijaci Pokret gorana uručiće im jedinstvena priznanja.

Miris cveća, žamor razdraganih ljudi, veliki izbor meda i unikatnih rukotvorina, kao i kreativne radionice prepoznatljivi su znaci da je u Srpsku Atinu stiglo Novosadsko proleće. Zbog epidemijske situacije ovi hodnici će ostati usamljeni, ali bez obzira na to Novosađani da tradicionalna manifestacija nikada neće izgubiti status ekološkog simbola grada.

Izvor: RTV
Foto: Pixabay