Početna Gradske teme Ogoljeni Novi Sad bez zelenih površina

Ogoljeni Novi Sad bez zelenih površina

Grad koji se nekada mogao pohvaliti brojnošću parkova, drvećem i uređenim gradskim površinama sa raznobojnim cvećem, sada je prerastao u betonsku džunglu u kome ne postoji red konceptualnog i urbanističkog uređenja, kao i osluškivanje potreba građana.

Prema podacima, Novi Sad se mogao pohvaliti brojem od 40 odsto zastupljenosti zelenih površina, a danas ih ima svega 5 odsto. Poražavajuća činjenica je da je po evropskom proseku zastupljenost ovih površina između 20 do 25 odsto, a Ljubljana je 2016. ponosni nosilac titule zelene predstavnice Evrope, jer poseduje čak 75 odsto zelenih površina, odnosno tri četvrtine od ukupne površine grada. Ukoliko se nastavi ovim tempom uzurpiranje prirode i svih zelenih površina Novog Sada, o naprednom uređenju grada u korak sa Evropom Novosađani će moći samo da sanjaju.

Ova tema je dostigla svoj vrhunac u prethodnih godinu dana, kada su usled naglog nicanja brojnih zgrada i pretvaranja svakog dela grada u beton, pokrenute građanske inicijative koje bi odbranile Novi Sad poput “Sačuvajmo Liman od betonа” i “Ne damo livadicu”.

Istinomer je zato organizovao razgovor na temu “Novosađani, čije su vaše javne površine?”, koji je okupio građane, stručnjake i predstavnike inicijativa koji su razmatrali aktuelni problem i pokušali da odgovore na pitanja – kako urbanistički plan utiče na kvalitet života u Novom Sadu, da li gradska vlast javni prostor prepušta privatnom kapitalu ili interesu građana, koje su posledice nestanka zelenih površina i koliko građani svojim učešćem mogu doprineti rešavanju ovog problema.

Ko je odgovaran za to što je Novosađanima uskraćeno pravo da uživaju u zelenim površinama u gradu koji je drugi po veličini u Srbiji i koji bi trebalo da se vodi evropskim standardima? Navodno o broju zastupljenih zelenih površina u jednoj opštini odlučuju lokalni urbanisti. Međutim, kako bi se zaštita zelenih površina i njihovo uređenje sproveli u delo, to je već nadležnost za javna preduzeća i različite gradske uprave i sekretarijate. Ali očigledno se planovi i potrebe ne poštuju, čim Novi Sad svedoči neprestanom građenju višespratnica i ulaganja različitih privatnih investitora.

Predstavnica inicijative “Sačuvajmo Liman od betonа” Biljana Simonović, istakla je da građani očekuju da nadležni imaju sluha za njihove potrebe, međutim tu dolazi do problema, jer su mesne zajednice pretežno zatvorene za građanske interese. „Naša inicijativa jeste dokaz da građani jesu zainteresovani za pitanje urbanističkih planova, kako će deo njihovog grada izgledati, da daju svoj doprinos i komentar kako bi istakli svoje potrebe u kraju u kome žive. Ono što je takođe važno jeste približiti građanima procedure kako bi razumeli urbanistički plan i sistemsko menjanje grada“, izjavila je Simonović.

Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku uveren je da različiti zakoni i propisi poput Zakona o lokalnoj samoupravi ili Statut grada Novog Sada, brišu masu nadležnosti koje je imala opština iz ove oblasti. „Najčešći odgovor koji smo dobili kao inicijativa kada bismo došli do direktnog kontakta sa donosiocima odluka bio je – da smo se obratili previše kasno. Cela priča u vezi sa gradskom gradnjom na površinama koje su od suštinskog značaja za građane je politizovana, jer je jasno da svuda preovlađuje lični politički interes“, naglasio je Gajić.

Govornici su se složili da je uloga građanskih inicijativa je da osveste potrebu za stručnjacima od integriteta, koji bi se bavili planovima u pogledu rekonstrukcije grada, jer trenutno stanje pokazuje da jedino investitori imaju uticaja u pravljenju i realizaciji istih urbanističkih planova.

Jedan od govornika na Istinomer forumu, predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović je istakao da je Novi Sad posle perioda tranzicije doživeo da bez ikakvog sistema i zaštite u jednom trenutku započne ogromno investiranje u pogledu izgradnje građevinskih objekata i prisvajanja javnih površina. „Ne smemo da dozvolimo da se grad pretvori u neku vrstu servisa za investitore. Gradski arhitekta ne bi rešio sve probleme, ali bi bar doprineo artikulisanju gradskih interesa. Izričito je neophodna određena strategija koja bi usmerila pravac gradskog razvoja“, zaključio je Jović.

Kako navodi Dejan Radosavljević ispred inicijative “Ne damo livadicu”, gradska vlast je ignorisala svaku vrstu građanske akcije. „Dijaloga nije bilo uopšte sa našom inicijativom od strane vršilaca vlasti. Mi smo sve mehanizme koje građani i inicijative poseduju iskoristili. Ti mehanizmi su isti takvi bili na raspolaganju i pre 30 godina i uopšte nisu promenjeni, to znači da se građansko učešće u javnim raspravama, takođe i u vidu peticija, referenduma itd i dalje koriste, ali da ishod svih tih radnji nikada nije obavezujući za institucije“, dodao je Radosavljević.

Očigledno je da je neophodna veća saradnja između lokalnih institucija i građana, jer je to jedini način za pronalaženje rešenja koje bi zadovoljilo potrebe Novosađana u različitim krajevima grada u kojima žive. Zar ćemo stvarno dopustiti da Novi Sad izgubi epitet nekadašnjeg zelenog grada?

Autor: Milica Đerić
Foto: Zoran Drekalović

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here