Otvoreno pismo vaspitačice upućeno gradskim vlastima i predsedniku države

Otvoreno pismo vaspitačice upućeno gradskim vlastima i predsedniku države

SHARE

Uslovi pod kojima radi nastavno osoblje u Srbiji, od negovateljica i vaspitačica do univerzitetskih profesora, iz godine u godinu su sve gori. Ulaganja države Srbije u obrazovni i vaspitni sistem su na dnu prioriteta, tako je godinama unazad, a odnosi se bukvalno na sve – od visine primanja i elementarnih radnih i ljudskih prava, do osnovnih uslova rada.

Između ostalih, tako se već duže vreme osećaju i zaposleni u novosadskoj predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” čije vrtiće pohađa oko 16.000 mališana. Juče je na društvenim mrežama osvanulo i javno pismo jedne od vaspitačica koje ilustruje u kakvim uslovima rade oni koji našu decu čuvaju, vaspitavaju i uče životu od najranije dobi.

Pismo pod naslovom “Hvala vam za sve” vaspitačice Antonije Glogovac, zaposlene u jednom od novosadskih vrtića, prenosimo u celosti:

Hvala Vam, zaista… Za sve. Hvala Vam što ove godine niste obezbedili novogodišnje paketiće za decu zaposlenih u P.U. “Radosno detinjstvo”. Pa… realno nisu ni zaslužili.

Šta znači paketić za dete? Što mora svako dete i da ga dobije? Pa dobila su ga sva deca iz budžetskih firmi, zar ne? Nema smisla da grad Novi Sad opterećujemo za još koji dinar.

Mi, koji se bavimo vaspitanjem i obrazovanjem dece, koji ugrađujemo osnovne moralne norme u ‘tabula razu’, grlimo ih i tešimo kad ih roditelji ostave na vratima soba vrtića, treba da se zadovoljimo dobrom ocenom eksterne komisije. Malo li je?

Ma hvala Vam, stvarno, što ste nam godinu dana skidali sa plata 10%, pored onih redovnih 10%, pa smo morali da Vas tužimo kako bi se dokrpili do prvog u mesecu. Neizmerno Vam hvala što nam je plata manja od proseka plate u Republici Srbiji (40.000 dinara sa 20 godina staža). Šta bi uostalom radili sa tom razlikom?

Novi Sad… pa zar on nema najjeftiniju potrošačku korpu? Svašta.

Hvala Vam što nam omogućavate da radimo bez mogućnosti zamena ukoliko je neko odsutan. Kako bi inače zaposleni znao koliko mu je uistinu dugačak jezik? Ovako, kad krene kući i vidi da mu je jezik ispao do poda, pomisli: “Pa hvala Vam rukovodioci, zaista”.

Četiri posto povećanje plate? Šta? Zakasnili smo da pošaljemo dopis? Ne? Zakasnili smo? Nema? Kako? …. A nema za sve? Pa što tako lepo ne kažete?

Šta? Nismo prosveta? Nego… ministarsvo sporta? Ne… socijalna ustanova? Dakle, šta? Gde?

Aaaa…. nema para? Pa što ne kažete. Ne treba onda. Ionako radimo za osmeh, već odavno.

Hvala Vam, neizmerno, što ste nam uplaćivali minimalac neko vreme. Malo li je? Danas, sutra, kad odeš u penziju… ima da častiš (36.000). Taman da platiš stan, telefon, kablovsku i da ti ostane, da častiš.

Zaista, hvala Vam što se godinama borite za nas zaposlene. Hvala ti Grade New Now. Da Tebe Grade nije, i svih učenih i čestitih ljudi, mi bi danas gledali predstavu za decu i radovali se Novoj godini, dostojanstveno. Ovako smo samo dostojanstveni.

Solidarna pomoć, 22.000 na konto viška u budžetu? Pa zaboga miloga, kako ćete to rasporediti? Ne treba, kažem, hvala Vam.

Trinaesta plata, topli obrok, šta to beše? Nije valjda da to još neko dobija? Sramota.

Predsedniče, posebno Hvala. Od kad ste zašli u sve toalete predškolskih ustanova i škola manje se oseti, a i manje duva. I stvarno, nisam mogla da dođem onaj petak kad ste primali nas, raju. Nisam imala slobodan dan. A htedoh štošta da Vas pitam.

Hvala Vam. Za sve. Od srca.

Vaspitač specijalista Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” sa 20 godina radnog staža, udata, majka dvoje dece, vaspitač nepriznatih specijalističkih studija za obrazovanje vaspitača čija škola još jedino u Novom Sadu nije priznata…

Antonija Glogovac

Još jedna od vaspitačica koja je javno govorila o ovim problemima je Sanela Lacik, inače predsednica Udruženja strukovnih specijalista Srbije. Kako potvrđuje za “021”, pismo njene koleginice munjevito se proširilo ustanovom, a danas je pismenim putem poslato Gradu Novom Sadu i rukovodiocima PU “Radosno detinjstvo”.

Ovakvo pismo, kaže ona, predstavlja kulminaciju svih problema sa kojima se zaposleni u vrtićima godinama suočavaju, ali iste probleme, nažalost, izbegavaju da reše nadležni.

– Obraćali smo se Gradu sa pitanjem – kako postoji višak od tri milijarde u budžetu, a problemi u novosadskim vrtićima se ne rešavaju? Odgovor nismo dobili. Danas sam došla na posao i naglas se čitalo Antonijino pismo, svi su se poistovetili i dobijamo podršku čak i onih koji nisu u istom sindikatu kao mi. Ovo je pitanje opstanka – naši novčanici su prazni, mi takođe imamo decu, a ulažemo godinama u osnovna sredstva za rad sa mališanima i više nemamo od čega da odvojimo. Roditelji su nas uvek podržavali, ali je zaista sramotno da roditelji rešavaju probleme različite vrste u našim objektima, a koje ustanova nije bila sposobna da uradi – napominje Lacik i dodaje da Grad treba da smeni rukovodstvo, ako je zaista problem u njemu. Ukoliko nije, odgovornost za ovakvo stanje hitno se mora utvrditi.

Izvor: 021
Foto: Ilustracija/Pixabay

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR