Početna Gradske teme Palmira, Šojić, Nušić i nestali Čenazijev grob

Palmira, Šojić, Nušić i nestali Čenazijev grob

Johan Samuel Polikarp, poslednji jermenski sveštenik u Novom Sadu Foto: Borivoj Mirosavljević
Johan Samuel Polikarp, poslednji jermenski sveštenik u Novom Sadu Foto: Borivoj Mirosavljević

Drugi pišu: “Vreme”, 7. april 2016.

Johan Samuel Polikarp, poslednji put je sklopio novine, ustao sa klupe u Dunavskom parku na kojoj je svakog dana sedeo i zauvek napustio Novi Sad. Poslednji jermenski sveštenik u Novom Sadu te 1960. godine odselio se u Beč. Suočena sa odlukom gradskih otaca da Jermenska crkva bude srušena – Kongregacija mehitarista u Beču odlučila je 1959. da crkvu da na upravljanje Subotičkoj nadbiskupiji, popiše inventar i zauvek “otpiše” grad u kojem su Jermeni živeli od sredine 18. veka. Crkva je srušena 1963.

Legendarni novosadski fotograf Borivoj Mirosavljević seća se poslednjeg jermenskog sveštenika koga je fotografisao pre više od pola veka: “U to vreme tragajući za fotografijom dana, primetio sam i zanimljivu ličnost, koja se skoro svakodnevno u isto vreme mogla videti na ulazu u Dunavski park, pored teniskog igrališta. Baš preko puta Sokolskog doma, na prvoj klupi u parku, sedeo je omanji sveštenik i čitao novine. Imao je dugu sedu bradu, a na glavi karakterističan crni “kaubojski” šešir, kakav u Novom Sadu nije nosilo niti jedno svešteno lice iz bilo kog crkvenog reda. Ne znam da li je usamljeni sveštenik, zadubljen u novine, primetio kad sam ga fotografisao ili se pravio da me ne primećuje. Posle toga je nestao iza klupe u parku i iz Novog Sada. Kasnije sam saznao da je to bio poslednji sveštenik u novosadskoj Jermenskoj crkvi koja je tih dana srušena!”

Pedeset tri godine posle – Jermeni, njihova crkva, tačnije atraktivna “downtown” lokacija na kojoj se nalazila – ponovo su tema broj jedan novosadskih razgovora, na manje od mesec dana uoči izbora. Političke partije se prepucavaju, “nove” i “stare” vlasti prebacuju odgovornost jedna na drugu; pominje se “prljav novac” iz “ratnih zona”, koruptivna upletenost nekih od gradskih čelnika; srušena zgrada nekadašnje “Komunalne banke” osvanula je na nekim portalima u regionu pod naslovom: “Islamska država zauzela Novi Sad” poredeći prizore iz centra vojvođanske prestonice sa onima iz Palmire… Dodatni nušićevski zaplet dogodio se kada je tim povodom gradilište posetio počasni konzul Jermenije…

 Jermenska crkva u Novom Sadu, pre rušenja
Jermenska crkva u Novom Sadu, pre rušenja

IDEJA O OBNOVI JERMENSKE CRKVE

Odakle Jermeni u Novom Sadu? Nakon ponovnog pada Beograda u turske ruke (nakon 22 godine austrijske vlasti) – u Novi Sad u leto 1739. beži veliki broj Srba, Austrijanaca, Jevreja, Grka, Cincara i – Jermena. Taj događaj uslovio je nastanak multikulturnog i multikonfesionalnog Novog Sada po čemu je poznat i vekovima kasnije.

Već 1746. godine Jermeni podižu svoju crkvu. U revolucionarnim previranjima 1848/49. ratna dejstva su zahvatila i Novi Sad i 12. juna 1849. godine – mađarski garnizon sa Petrovaradinske tvrđave bombardovao je Novi Sad kojom prilikom je srušeno četiri petine grada, gotovo sve crkve i građevine u centru, među njima i Jermenska crkva. Legenda kaže da je jedino pošteđena Grkokatolička crkva pošto je na čelu mađarskog garnizona na tvrđavi bio Rusin Pavle Kiš. Druga zanimljivost iz te epizode je podatak da je austrijskim trupama koje su bile dole u gradu – komandovao potonji ban Josip Jelačić zajedno sa srpskom vojskom Đorđa Stratimirovića.

Tom prilikom uništeno je dve trećine naselja, od 2.812 zgrada ostalo je svega 808, a od 20.000 stanovnika Novi Sad je spao na 7.182. Uz pomoć dobrotvorke Marije Trandafil – jermenska crkva je obnovljena ali se Jermeni u značajnijem broju nikada nisu vratili u Novi Sad. Za razliku od njihovih sunarodnika u Otomanskom carstvu, ili novosadskih Jevreja – ovdašnji Jermeni nisu bili žrtve genocida nego postepene asimilacije, pa je 1857. u Novom Sadu popisano 36 Jermena, 1870. – 13 a 1943. samo 3 Jermenina.

 Sklonjeni nadgrobni spomenik porodice Čenazi
Sklonjeni nadgrobni spomenik porodice Čenazi

Iako je objekat crkve stavljen pod zaštitu 1951. – ipak je odlučeno da se sruši iako fizički nije smetao probijanju Bulevara Maršala Tita, koji danas nosi ime Mihajla Pupina. Od rušenja crkve u oktobru i novembru 1963. do danas – bilo je puno polemika u javnosti na tu temu – a sećanje na nju sačuvao je jedino nadgrobni spomenik porodice Čenazi (izvorno – Džanazizjan, ali su po dolasku u Novi Sad odlučili da “pomađare” prezime). Ovaj spomenik je stajao uz trotoar i nekadašnju zgradu Komunalne banke koja je prošlog meseca srušena. Sada je i on sklonjen, navodno “na reasturaciju”.

Dve hiljade i pete pojavile su se inicijative da se obnovi Jermenska crkva na svojoj staroj lokaciji (arhitekta Darko Polić), tema je postala još aktuelnija 2014. kada je Muzej grada organizovao izložbu posvećenu ovoj crkvi i istoriji Jermena u Novom Sadu. Sačuvan je gotovo kompletan inventar i mobilijar crkve što je moglo da se vidi na pomenutoj izložbi. Urađeni su čak i projekti obnovljene Jermenske crkve, održano nekoliko tribina i onda su sve diskusije na tu temu stale. Do ovog proleća.

 Budući izgled lokacije – projekat "Galensa"

Budući izgled lokacije – projekat “Galensa”

ŠTA JE ZAJEDNIČKO ROVINJU I NOVOM SADU?

Lokalni mediji su 27. marta javili: “Zgrada Komunalne banke u kojoj je bila smeštena Erste banka, danas je srušena, što je deo pripreme pred gradnju trinaestospratnog solitera u centru Novog Sada!” Prethodno je deo pešačke staze zatvoren, a pripreme za zidanje solitera počele su pre desetak dana. Inače je o početku gradnje spornog objekta firme “Galens”, javnost informisana iz saopštenja JKP “Parking servis”. Naime, preduzeće je saopštilo da će posle deset godina korišćenja, biti zatvoren privremeni parking u Ulici Narodnih heroja jer na tom mestu počinje zidanje spomenutog solitera. Gradnja objekta koji će biti u visini Glavne pošte, izazvala je negodovanje velikog dela novosadske javnosti, ali su gradske vlasti odobrile gradnju, bez posebnog odgovaranja na kritike, osim uopštenog obrazloženja da se radi o investiciji i da je uloga lokalnih vlasti da pomažu razvoj biznisa.

Osim primedbi da projekat izgradnje tako velikog objekta potpuno narušava i menja sliku užeg centra grada, u javnosti su se mogle čuti i kritike da će biti pogoršani saobraćajni i komunalni uslovi života u tom kvartu. Uz sve to, lokalna vlast nema nikakvu garanciju da će investitor zgrade od 40.000 kvadrata i 13 spratova obezbediti makar podzemne garaže za parkiranje. Projekat je poređen sa hotelom “Lone” u Rovinju, a u komentarima na gradskim portalima preovladavale su ocene kako na stotine hiljada kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora u gradu stoji neprodato i da “tu nisu čista posla”, aludirajući na navodno problematično poreklo kapitala iz “prekodrinskih krajeva” sa posebnim naglaskom na premijera RS.

Reagovalo je i Društvo arhitekata Novog Sada DANS koje je osudilo projekat. Sličnog stava bila je i Demokratska stranka u Skupštini grada: “U ponuđenom rešenju, arhitektura nije dovoljno savremena da bude turistička atrakcija, a nije ni dovoljno tradicionalna da se uklopi u sliku Novog Sada. Svojom spratnošću bi trajno uništila pogled na grad sa Tvrđave ili pogled na ulicu Bulevara Mihajla Pupina, pa i Kralja Aleksandra. Tačnije, ovaj objekat bi bio još jedan korak ka uništenju centralne gradske zone. Takođe, svojim sadržajem, objekat nikako ne doprinosi jezgru Novog Sada. Poznato je da u gradu, usled velike ekonomske krize, ima napretek poslovnih i stambenih prostora na prodaju i iznajmljivanje, pa se ne vidi čemu bi još jedan stambeno-poslovni objekat ove veličine koristio. Novi Sad je u deficitu sa parking mestima, a ovim objektom se uništava i ono malo parkinga koji postoje u centru. Objekat toliko velikih kapaciteta, kao što je predloženi, svakako bi doprineo još većem stvaranju gužve u delu grada gde već postoji problem parkiranja”, navode demokrate. Oni su takođe predložili i da ako već treba da se izađe u susret investitorima koji žele da grade solitere od 13 spratova i 40.000 kvadrata, grad treba da opredeli parcelu na prostorima u gradu gde je to već predviđeno, kao što je Bulevar Evrope.

 Predrag Tomić, počasni konzul Jermenije (u sredini) ispred spornog gradilišta Foto: 021.rs
Predrag Tomić, počasni konzul Jermenije (u sredini) ispred spornog gradilišta Foto: 021.rs

STIŽE POČASNI KONZUL

Konačno, u polemici na portalu NSHronika.rs oglasio se Vladimir Šojić, izvršni direktor firme “Galens” koja je investitor ovog projekta: “Uskoro krećemo sa izgradnjom ekskluzivnog stambeno poslovnog objekta u centru grada u Ulici Narodnih heroja 1. koji će sadržati poslovne i stambene prostore pretežno tihe delatnosti, koji ni na koji način neće narušavati poziciju na kojoj se nalazi. Ispod celog objekta projektovana su tri nivoa garažnog prostora sa oko 400 parking mesta (koji zadovoljavaju sve potrebe funkcionisanja projektovanog objekta a takođe, jedan deo parkinga imaće funkciju i javnog parkinga, što će unaprediti i olakšati parkiranje u centru grada). Kao društveno odgovorna firma, vodili smo računa o svim aspektima zaštite, kako ekološkim tako i građevinskim, tako i kulturološkim. Predvideli smo obezbeđenje susednih objekata posebnim građevinskim metodama. Restauirana je kompletno fasada banke sa svim detaljima koji su isklesani od kamena, pod nadzorom sekretarijata za zaštitu spomenika. U konsultacijama sa gradskom upravom posebno se obratila pažnja na kulturno nasleđe Jermenske zajednice, njihove crkve i prateće spomenike koji se nalaze uz parcelu, u vidu zaštite i očuvanja. Sam projekat budućeg objekta, arhitekturu, poziciju i funkcionalnost smo pripremali više od godinu dana, pokušavajući da ni sa jednim detaljem ne narušimo jezgro centra grada. Kroz razne analize, mišljenja stručnjaka iz svojih oblasti, kroz simulacije saobraćaja i potencijalnih problema, došli smo do projekta koji će zadovoljiti sve aspekte građevinskog poduhvata projektovanog objekta. Primena savremenih materijala i opreme koji će se ugrađivati u planirani objekat, zadovoljiće najviše svetske standarde koji trenutno važe, kako u stambenom tako i u poslovnom prostoru, tako da će naš grad dobiti jedinstveni poslovni objekat po najvišim svetskim standardima i po ugledu na sve velike evropske metropole. Ovom investicijom želimo da doprinesemo podizanju ugleda našeg grada i stanemo rame uz rame sa čuvenim prestonicama koje imaju slične objekte u centru grada!”, rekao je Šojić.

Kako su se protesti u javnosti nastavili – gradske vlasti su odlučile da pribegnu potezu dostojnom Nušića. Umesto “počasnog konzula Nikarague”, u Novi Sad je došao Predrag Tomić, počasni konzul Jermenije u Srbiji. Počasni konzul u crnom odelu sa leptir mašnom, kao da je upravo stigao iz Opere, stajao je ispred prašnjavog gradilišta okružen Dušanom Miladinovićem, direktorom Zavoda za urbanizam Novog Sada i Miroslavom Kopanjom, direktorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Neki od okupljenih građana su uzvikivali “lopovi”, “bando”, “rušite nam grad”, “ubice grada”… Besno su pitali: “Kada planirate da srušite sledeći spomenik?”, piše portal 021.rs. Zbunjeni i vidno uplašeni počasni konzul Jermenije je samo rekao kako je ovo sve u redu ako se on lično, i država Jermenija koju predstavlja, nešto pitaju. Zgrada koja treba da nikne na ovoj lokaciji, inače – nosiće naziv “Pupinova palata”. Da li osim činjenice da se nalazi na Bulevaru Mihajla Pupina ima neke druge veze sa slavnim naučnikom – za sada nije poznato.

 Ruševine "Komunalne banke" Foto: Mladen Sekulić
Ruševine “Komunalne banke” Foto: Mladen Sekulić

RUŠE SE I TRŠČARE

Par dana kasnije – dodatni gnev javnosti izazvala je informacija da će ista građevinska firma “Galens” porušiti poslednje četiri trščare u kvartu Rotkvarija u blizini Železničke stanice. Trščare su decenijama propadale pred očima svih vlasti da bi na kraju sa njih bila skinuta zaštita države i na njihovom mestu će nići još jedan soliter. Poznavaoci tvrde da pomenuta firma ima dozvole za gradnju na još nekoliko atraktivnih lokacija u Novom Sadu. Sa druge strane – “Galens” je privatna kompanija u potrazi za atraktivnim lokacijama i profitom što im nije za zameriti. Ali ima onih koji su plaćeni narodnim novcem da brinu o “opštem dobru”.

Ako želimo da budemo pošteni – devastacija gradskog jezgra nije izum trenutne naprednjačke vlasti, ona ga samo nastavlja. Sve je počelo šezdesetih i sedamdesetih rušenjem Jermenske crkve i čitavog kvarta na čijem mestu je izgrađeno Srpsko narodno pozorište. Nastavljeno je za vreme “demokratskog” i potonjeg “radikalskog” vakta – potpunom devastacijom gradskih četvrti Podbara, Salajka i Grbavica gde su nikle na stotine petospratnica bez mesta za parking i sa fasadama sumnjivog kvaliteta čija se boja sprala nakon prve kišne jeseni. U međuvremenu u užem gradskom jezgru bilo je i drugih kontroverznih arhitektonskih podviga poput tržnog centra “Lupus” na uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice koji pešaci sa ulice ne vide ali posmatračima grada sa Tvrđave – liči na vasionski brod koji je sleteo u pešačku zonu grada.

Za to vreme Podgrađe, barokni gradić iz 18. veka u podnožju Petrovaradinske tvrđave (biser koji bi iskoristio svaki evropski grad a oni koji takve celine imaju – na njima obrću milione evra godišnje) – propada usled višedecenijske nebrige. Novi Sad je kandidat za “Evropsku prestonicu kulture 2021.”.

 "Mesto koje voliš danas – sačuvaj za sutra": Gradilište "Pupinove palate" Foto: Mladen Sekulić
“Mesto koje voliš danas – sačuvaj za sutra”: Gradilište “Pupinove palate” Foto: Mladen Sekulić

Autor: Robert Čoban

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here