Početna Gradske teme Podseti me, šta to beše 1. maj: Oni koji dobro žive organizovaće...

Podseti me, šta to beše 1. maj: Oni koji dobro žive organizovaće roštiljijade

prvi_maj_protest

Međunarodni praznik rada, 1. maj, danas se po tradiciji obeležava u mnogim zemljama sveta.

U Srbiji se 1. maj obeležava tradicionalnim prvomajskim urancima u prirodi, ali i protestima koje organizuju sindikati, međusobno podeljeni oko toga da li protestovati ili ne.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” organizuju danas u Beogradu protestno okupljanje radnika povodom Međunarodnog praznika rada. “Oni kojima nije dobro, doći će na protest, a oni koji dobro žive organizovaće 1. maja roštiljijade”, rekao je predsednik UGS “Nezavisnost” Branislav Čanak.

Udruženi sindikati Srbije “Sloga” saopštili su da ove godine neće organizovati protest za 1. maj zbog toga što su sindikati i dalje podeljeni. U saopštenju “Sloge” se navodi da će i “ove godine sindikati nastupati u više kolona, bez solidarnosti i podeljeni, što je poraz za čitav svet rada i još jedna od pobeda kapitala”.

Delegacija Socijalistička partija Srbije (SPS) danas će položiti vence na spomenik Dimitriju Tucoviću, a Pokret socijalista obeležiće danas u Bačkoj Palanci dan stranke i Međunarodni praznik rada.

Nekad se išlo do Soluna i Trsta u šoping

Praznik rada obeležava se u znak sećanja na prve masovne radničke demonstracije 1. maja 1886. u Čikagu, kada su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada. Kada je i Sovjetski Savez uvrstio ovaj datum u zvanični kalendar, zbog ideoloških razlika, u SAD su počeli da ga obeležavaju prvog ponedeljka u septembru. Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, 1888. godine. U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu. Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a sutradan, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva. Od sedamdesetih godina prošlog veka manje se insistiralo na govorima i kulturnim programima, a više na roštiljijadama u prirodi i neformalnim druženjima.

U vreme socijalizma i bivše SFRJ, ko je želeo i mogao, putovao je u inostranstvo obično do Soluna ili još češće Trsta u šoping ili na mali odmor na more ili planinu i tako se razvila tradicija sindikalnih izleta i putovanja u inostranstvo.

Izvor: Tanjug
Foto: AFP