Poznati Novosađani: Borba za preživljavanje umara naše sugrađane i ne ostavlja im...

Poznati Novosađani: Borba za preživljavanje umara naše sugrađane i ne ostavlja im vremena za kulturna dešavanja

SHARE

Neadvno je u Novom Sadu održano sjajno zatvaranje izložbe “Miroslav Kraljević i sledbenici” u jednoj od najpriznatijih ustanova kulture, Spomen- zbirci Pavla Beljanskog, kojoj su prisustvovali visoki funkcioneri grada Zagreba, predstavnici ambasada, gde je najavljena velika institucionalna saradnja ova dva grada. Na žalost, mi se ne možemo pohvaliti posetom visokih zvaničnika, jer na ovu maestralnu izložbu, koja je imala višestruki značaj, između ostalog, i u povezivanju regiona, nije došao ni jedan predstavnik gradske vlasti! U isto vreme, dobili smo rezultate ankete agencije “Ninamedia” Resarch, u kojoj su učestvovali građani Novog Sada, koji su izjavili da ne posećuje ustanove kulture, i to čak 45,3%!

Većina kao glavni razlog navodi nedostatak vremena, zatim finansijski momenat, ali ono što je poražavajuće, jeste činjenica da 10,4% naših sugrađana uopšte nema naviku da posećuje ustanove kulture.

Kada “strategije za kulturu” nema u jednom gradu, koji je kandidat za Evropsku prestonicu kulture i činjenici da se u kulturu ulaže sve manje, ovakvi podaci i ne treba da čude! Poznato je da većina izložbi u galerijama i muzejima ne iziskuje nikakve finansije, već samo dobru volju posmatrača, te se shodno tome nameće zaključak da je problem ipak nešto ozbiljniji…

Na ovu temu popričali smo sa našim poznatim sugrađanima i pokušali da damo odgovore zašto je situacija ovakva.

Predrag Novković: Kulturne sadržaje nude oni koji ne bi smeli ni da im priđu, iskreni i pre svega mladi umetnici su zapostavljeni, a obične ljude zanima samo kako da prežive
Predrag Novković: Kulturne sadržaje nude oni koji ne bi smeli ni da im priđu, iskreni i pre svega mladi umetnici su zapostavljeni, a obične ljude zanima samo kako da prežive

Predrag Novković, pomoćnik glavnog urednika omladinskog “O radija” izjavio je da nam za ovakve činjenice nisu potrebna istraživanja:

Dovoljno je da izađete na ulice grada i da vam sve bude jasno. Uz časne izuzetke, kulturne sadržaje nude oni koji ne bi smeli ni da im priđu, iskreni i pre svega mladi umetnici su zapostavljeni, a obične ljude zanima samo kako da prežive. Oni će, eventualno, staviti RIP na Fejsbuku kada neki umetnik ode sa ovog sveta, da bi “ispali” pametni. Da ne kažem – kulturni!

Kristina Đogo: Pravo je pitanje da li se Novosađani libe kulture jer za nju nema novca ili im to nije potrebno
Kristina Đogo: Pravo je pitanje da li se Novosađani libe kulture jer za nju nema novca ili im to nije potrebno

Kristina Đogo, voditelj Radio televizije Vojvodina, kao predstavnik medija, podelila je sa nama mišljenje da je nedopustivo da se većina slobodnog vremena provodi uz televizijske sadržaje, pored toliko kulturnih dešavanja koje nudi Novi Sad.

‘Kultura protiv nekulture’ odrednice su koje se sreću na svakom koraku. Na ulici, televiziji, novinama, u redu za plaćanje računa. Teške reči, manjak strpljenja, često su odraz svakodnevnih situacija koje nas okružuju. Čudno vreme, reklo bi se, jer upravo iz tih činjenica proizilaze i rezultati istraživanja koji pokazuji da se sve manje posećuju ustanove kulture. Mislim da je malobrojna publika koja neguje pozorište, film ili knjigu ostala verna kulturi. Međutim pravo je pitanje da li se ostatak libi kulture jer za nju nema novca ili im to nije potrebno. U sigurno teškim životnim sitiacijama, a često i usled manjka novca i problema na pretek, za pojedinca upravo kultura trebalo bi da bude dopuna za tešku svakodnevicu. Za mene je nedopustivo da se više vremena provede pred bilo kakvim TV sadržajima, nego šetnjom ili posetom nekom kulturnom događaju. Nije za sve uvek potreban novac. Novosađane bi možda trebalo, odnosno one koji nemaju naviku često da idu na kulturna dešavanja, na neki način animirati i učiniti im pristupačnijim sadržaje koji su u Novom Sadu zaista brojni. Ne zaboravimo da je Novi Sad kandidat za Evropsku prestonicu kulture i to sa velikim razlogom. Mislim da naši građani prepoznaju kvalitet svojih ustanova kulture, a svi oni koji dolaze sa strane na brojne festivale to i potvrđuju.

Ivan Fece Firči: Možda niste obavešteni o tome šta se u ovoj zemlji smatra ustanovama kulture?
Ivan Fece Firči: Možda niste obavešteni o tome šta se u ovoj zemlji smatra ustanovama kulture?

Muzičar Ivan Fece Firči koji je svoj pečat ostavio i u kultnoj grupi “EKV” dao je vrlo realističan komentar:
Polovina posećuje kulturne manifestacije kao što su Ceca, Seka, Guča, Merlin i slično, a druga polovina gleda ‘Grand paradu’. Otkud vam dezinformacija? Možda niste obavešteni o tome šta se u ovoj zemlji smatra ustanovama kulture?

Beba Balašević: Tokom poslednje četiri godine grad se, nažalost, više angažovao da smenjuje ljude zbog nedostatka ćirilice i zabranjuje izložbe po svojoj proceni
Beba Balašević: Tokom poslednje četiri godine grad se, nažalost, više angažovao da smenjuje ljude zbog nedostatka ćirilice i zabranjuje izložbe po svojoj proceni

Rediteljka Jelena Beba Balašević smatra da program treba pojačati motivacijom mladih.

– Novosađani su uvek imali interesovanja za kulturna dešavanja. Sigurna sam da nedostatak interesovanja nije na prvom mestu kad je u pitanju nedovoljna posećenost kulturnim ustanovama. Čini mi se da se radi o nedovoljnoj informisanosti i, u mnogo slučajeva, nedostatku vremena i novca. Sadržaja, naravno, nikad nije dovoljno kada su kulturne manifestacije u pitanju. Definitivno treba pojačati program, pre svega motivacijom mladih koji uvek donose nove ideje. Tokom poslednje četiri godine grad se, nažalost, više angažovao da smenjuje ljude zbog nedostatka ćirilice i zabranjuje izložbe po svojoj proceni. To je pogubno za kulturu – izjavila je Balaševićeva.

Miroslav Miki Radonjić: Kultura gurnuta na margine našeg društva i da nas svakodnevno kontaminiraju opskurni i degutantni sadržaji kojima su zatrpani masovni mediji
Miroslav Miki Radonjić: Kultura gurnuta na margine našeg društva i da nas svakodnevno kontaminiraju opskurni i degutantni sadržaji kojima su zatrpani masovni mediji

Direktor “Sterijinog pozorja” Miroslav Miki Radonjić ističe da je zastrašujuća činjenica upravo ta, da je kultura skrajnuta na margine našeg društva:

Ako je pomenuta anketa tačna, onda bi to bio sjajan podatak, da čak 50% građana posećuje i prati kulturna dešavanja. Nažalost, ubeđen sam da nije tako. Neka istraživanja utvrdila su čak da je taj procenat znatno manji. Činjenica je da je kultura gurnuta na margine našeg društva i da nas svakodnevno kontaminiraju opskurni i degutantni sadržaji kojima su zatrpani masovni mediji. Nedovoljna informisanost, skroman stepen obrazovanja, nepostojanje svesti da samo uz kulturu i umetnost možemo u pravom smislu da oplemenimo naše živote, sve to zajedno utiče na tako bedan odnos prema nečemu što suštinski jeste temeljna vrednost jednog društva.

Branislav Smuk: U opštoj trci za novcem umetnost je postala suvišna a umetnik se smatra za čudaka koji nije sposoban da živi "normalan" život
Branislav Smuk: U opštoj trci za novcem umetnost je postala suvišna a umetnik se smatra za čudaka koji nije sposoban da živi “normalan” život

 Branislav Smuk, gitarista grupe “Zbogom Brus Li”, po zanimanju, istoričar, dao nam je jednu pravu sliku društva i stanja u kojem se kultura nalazi:

– Razlog lošoj poseti kulturnih događanja jeste kombinacija tri navedena faktora. Nezainteresovanost građana, opšta nemaština i nedovoljno pažnje koju mediji poklanjaju sadržajima iz sveta kulture sveli su sirote umetnike na samu marginu društva. Počinje da se stvara slika o umetnosti kao nečemu što nam nije potrebno i bez čega možemo da živimo. Naše bitisanje svedeno je na puko preživljavanje. U opštoj trci za novcem umetnost je postala suvišna a umetnik se smatra za čudaka koji nije sposoban da živi “normalan” život. Uvek sam smatrao da je umetnost hrana za glavu. Mediji su to nekada tako shvatali i programi su redovno izveštavali o kulturnim dešavanjima. Danas medijske programe ispunjavaju neuporedivo ‘plići’ sadržaji nego ranije. Prednost imaju emisije koje imaju veliku gledanost. Tu, opet, dolazimo do jurnjave za profitom od strane medijskih kuća. Kada malo napustim moj imaginarni i prošetam se kroz realan svet koji me okružuje shvatim da se danas vrednuju osobine koje nekada nisu bile za hvalu. Lopovluk, bahatost i bezobrazluk smatraju se za sposobnosti kojima će pojedinac da obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici. Takvi pojedinci su u medijima predstavljeni kao uzori koje deca gledaju i odrastaju uz njih. Normalno je da tu decu ne zanima ni jedno polje umetnosti. Država je u monetarnoj krizi i izdvaja se sve manje sredstava za kulturna događanja. Državni budžet već decenijama unazad odlazi na račune za nekakve preporode i razvitak ekonomije, a to u većini slučajeva znači da se pune džepovi ‘elite’ koja trenutno vlada, dok brod i dalje polako tone. Današnja vrhuška je takođe izgubila osećaj za prave vrednosti pošto su i oni tu samo zbog para. Definitivno mislim da je nedostatak vremena da se posvetimo nečem lepom uzrokovan nedostatkom novaca. Pojedini mediji i dalje drže izvestan kulturni nivo i iskreno se nadam da će te oaze uspeti da prežive ovo teško vreme za umetnike.
Informisati se možemo putem društvenih mreža koje danas predstavljaju jedini vid neprofitabilne ‘reklame’ za neke lepe stvari. Mnoge kulturne manifestacije otvorene su za posetioce, organizuju se radionice i tribine na koje je ulaz takođe slobodan. Svaki građanin bi mogao sebi da priušti odlazak na neko od mnogobrojnih događanja koje grad nudi. Nedovoljna posećenost proizilazi iz gore navedenih razloga. Borba za preživljavanje umara građane i ne ostavlja im vremena za takav vid zabave. Koliko god se trudim da ispratim što više kulturnih dešavanja, to ne uspevam u meri u kojoj bih želeo. Znači, sadržaji postoje, ali moderan ritam življenja ne dozvoljava da ih u željenoj meri posetim.

Autor: Bojana Šević
Fotografije: Ilustracija / Pixabay.com; Beba Balašević / Luka Lajst; Branislav Smuk / “ArtScape & Slobodan Vučković Bole”; Privatna arhiva

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR