Početna Gradske teme Pružni prelazi daleko od bezbednih: Novi Sad godinama nije imao informacije o...

Pružni prelazi daleko od bezbednih: Novi Sad godinama nije imao informacije o opasnostima

Pružni prelazi u Srbiji daleko su od bezbednih i opremljenih na način da čuvaju ljudske živote – od 2017. do 2019. je u 155 saobraćajnih udesa na prelazima poginulo 24 ljudi, dok je 59 teško povređeno.

Ova statistika je takva zbog činjenice da u Srbiji od ukupno 2.114 pružnih prelaza, čak 1.653 njih (visokih 78 odsto) nije opremljeno sistemom za upozorenje i zaštitu koji se aktivira u slučaju kada za građane nije bezbedno da prelaze preko njih, zaključuje u novoj analizi Državna revizorska institucija.

Ni nadležno Ministarstvo saobraćaja, ni Infrastruktura železnica Srbije, ni lokalne samouprave poput Grada Novog Sada, ne čine dovoljno da se situacija popravi – nijedna strana ne preuzima odgovornost, ne postoji koordinacija, čak se ni statistika o pružnim prelazima ne poklapa, a novac namenjen za održavanje železničke infrastrukture mahom odlazi na pokrivanje plata u Infrastrukturi, a ne na radove na prugama.

Prema procenama stručnjaka u Strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije, direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nesreća dostižu sumu od najmanje 470.000 evra po glavi smrtno stradalog u saobraćaju, napominje DRI u svojoj analizi.

Iako bi zajednički interes nadležnih trebalo da bude da se što više pružnih prelaza ukloni ili barem adekvatno opremi, na tome se nije radilo, zaključio je revizor.

(Ne)odgovornost

Nadležno Ministarstvo građevinarstva i Infrastruktura železnice Srbije nisu se vodili procenama rizika kad su odlučivali koji pružni prelazi će biti opremljeni signalizacijom, a koji neće, pokazuje istraživanje DRI. Nije se pokazao ni Grad Novi Sad, koji nije planirao šta će da radi kako bi okolina ovih prelaza bila sigurnija – na više od polovine pružnih prelaza sa savremenim kolovoznim zastorom nisu postavljeni semafori, dok se saobraćajni znak “Stop” postavlja neujednačeno i bez jasnih kriterijuma.

Više od dve trećine pružnih prelaza nalazi se na razmaku manjem od dva kilometra, što krši Zakon o železnici. U 2019. godini u Srbiji je osigurano svega devet pružnih prelaza, iako je programom poslovanja planirano da 60 pružnih prelaza bude osigurano iz kredita, a šest iz sopstvenih sredstava nadležnih organa.

Inspekcijskim nadzorom u 2019. je utvrđeno da na skoro polovini pregledanih pružnih prelaza na državnim putevima nije bila postavljena adekvatna saobraćajna signalizacija – uprkos svim ovim dokazima, nadležni u preduzećima nastavili su da se klate u svojim foteljama.

“Kriterijumi za izbor 60 pružnih prelaza predviđenih za opremanje savremenim osiguranjem iz sredstava Svetske banke (predviđeno je i da se na šest pružnih prelaza poveća nivo osiguranja sopstvenim sredstvima) nisu zasnovani na prethodno izvršenoj analizi rizika koja bi obuhvatila svih 2.114 postojećih pružnih prelaza. Formirana je komisija sa zadatkom da pripremi dokumentaciju koja je potrebna za realizaciju projekta osiguranja i građevinskog uređenja 60 pužnih prelaza, izvrši obilazak pružnih prelaza prema spisku pružnih prelaza i predloži nivo i način osiguranja i građevinskog uređenja pomenutih pružnih prelaza. Spisak je dostavljen Komisiji kao prilog, a nakon što su izuzeti određeni pružni prelazi, po predloženoj metodologiji je bodovano osam pružnih prelaza, a odabrana su dva od 60 ukupno. Kriterijumi za odabir 13 pružnih prelaza na kojima je podignut nivo osiguranja u revidiranom periodu nam nisu prezentovani”, zaključuje DRI.

Revizor je čak utvrdio da je jedan pružni prelaz i to Novi Sad – Rasputnica – Sajlovo – Odžaci – Bogojevo nepravedno izuzet iz planova za opremanje signalizacijom jer su u konačnoj listi izuzeti neki njegovi nedostaci – kao da nisu postojali. Da je ubrojano šta sve nedostaje na ovom pružnom prelazu i koji su rizici (čitaj: ne postoji zona preglednosti), ovaj pružni prelaz bi bio u vrhu potreba za ulaganjem.

Prema evidenciji, pružni prelazi u koje je najviše ulagano obuhvataju Beograd i okolinu, a manje ostala mesta u Srbiji.

Inspekcija Ministarstva saobraćaja nije revizoru čak ni dostavila zapisnike o svojim nadzorima iz 2017. i 2018. godine.

Apeli i dokazi su postojali, ali su godinama ignorisani

Ono što situaciju čini gorom je činjenica da je Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju tri godine zaredom – 2017, 2018. i 2019. davao Infrastrukturi železnice Srbije (IŽS) bezbednosne preporuke – ukupno 19 njih, ali IŽS do sada nije usvojio nijednu od njih, zaključuje Državna revizorska institucija.

Nadležni u ovoj priči nisu čak mogli ni da usaglase svoje podatke. Prema evidenciji Infrastruktura železnica Srbije, u Srbiji ima 234 pružnih prelaza na državnim putevima, od čega je 173 u funkciji, a prema evidenciji Puteva Srbije ima 240 pružnih prelaza i 186 u funkciji. Razlikuju se i informacije u posedu opština i upravljača, pa tako Grad Novi Sad tvrdi da ima 55 pružnih prelaza, a Infrastruktura kaže da u Novom Sadu ima 65 pružnih prelaza.

Revizija u Novom Sadu

DRI je odabrala Grad Novi Sad kao subjekta revizije jer Novi Sad, u trenutku posete revizora i godinama unazad, nema postavljenog upravljača opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima u skladu sa zakonom. Zato su čelnici Grada tvrdili revizoru da ni nemaju nikakve informacije o opasnostima na pružnim prelazima.

“Grad Novi Sad nema upravljača puta u smislu odredbi Zakona o putevima. Gradska uprava za inspekcijske poslove Grada Novog Sada je navela da nema saznanja o nedostacima kao ni o ukupnom stanju putne infrastrukture na pružnim prelazima. Prema navodima iz JP Putevi Srbije, kao i na drugim delovima mreže državnih puteva, saobraćajna signalizacija se uništava, na razne načine oštećuje ili otuđuje (krade). Gradska uprava za inspekcijske poslove Grada Novog Sada je navela da imajući u vidu da Grad Novi Sad nema upravljača puta od 2016. godine, inspekcija nema kome da naloži mere”, navodi državni revizor u svojoj analizi.

Kako je pomenuto, u Novom Sadu, prema evidenciji Infrastruktura, ima 65 pružnih prelaza, od kojih je 56 pasivno to jest moraju da budu osigurani saobraćajnim znacima. Većina nije na taj način opremljena.

Tokom posete revizora, čelnici Novog Sada su preduzeli određene korake – zaključen je ugovor o održavanju putnih prelaza na lokalnim i nekategorisanim putevima sa Infrastrukturom Železnica Srbije i to 4. novembra 2020. godine, a prošle godine je počelo i košenje/održavanje vegetacije u okolini pružnih prelaza, na osnovu mesečnih naloga.

Svi obuhvaćeni ovom revizijom moraju da dostave ovom kontrolnom organu odazivne izveštaje, u kojima će navesti šta su promenili u svom radu. Celokupnu analizu u detalje možete da čitate na OVOM LINKU.

Izvor: 021
Foto: Pixabay