Početna Gradske teme Revizor: Novi Sad nema plan za upravljanje poslovnim prostorom

Revizor: Novi Sad nema plan za upravljanje poslovnim prostorom

Državna revizorska institucija u novoobjavljenom izveštaju ukazala je na to da Grad Novi Sad, uz Beograd i Niš, nema plan za upravljanje poslovnim prostorom, ali i na to da nije uspostavio adekvatnu kontrolu korišćenja poslovnog prostora od strane zakupca.

U izveštaju o reviziji u vezi sa davanjem u zakup poslovnog prostora u vlasništvu lokalne samouprave, državni revizor je analizirao situaciju u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, kao tri najveća grada u Srbiji.

Iz analize se dolazi do nekoliko zaključaka koji se odnose na sva tri grada, pa se tako ukazuje na to da nisu uspostavljene evidencije poslovnog prostora i nije u potpunosti uspostavljeno pravo svojine u javnim knjigama o nepokretnostima i pravima na njima.

Gradovi nisu preduzeli dovoljne aktivnosti kako bi prihodovali više od davanja u zakup poslovnog prostora, ali nemaju ni planove za upravljanje poslovnim prostorom kojim bi se utvrdili dugoročni ciljevi i smernice za upravljanje i raspolaganje imovinom, te nedostaje uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupca.

U prošloj godini, pokazuje analiza, Novi Sad je od zakupa zaradio 744,3 miliona dinara. To je nekoliko puta više od Niša, ali i nekoliko puta manje od Beograda, koji je od zakupa prihodovao 2,4 milijarde. Novosadski zakupci su i najbolje platiše, pa 93 odsto njih izmiruje svoje obaveze, ali postoje izuzeci.

Deset najvećih dužnika za zakup poslovnog prostora duguje 298 miliona dinara. Najveći dužnik je “Stan” sa 65 miliona, Hotel “Park” sa 60 miliona, “Sting” i “Zekstra” duguju po 27 miliona, a više od 20 miliona duguju i “Ambienta-moderna”, “Novosadska knjižara”, “In Contro Caffe”, dok su na spisku najvećih dužnika još i Novosadski otvoreni Univerzitet, “Interprogres inženjering”, “O-klub” igraonica.

Kako se navodi u izveštaju revizora, u najmanje dva odsto od ukupno uzorkovanog poslovnog prostora na lokaciji se ne nalazi zakupac sa kojim je zaključen ugovor. Između ostalog, ukazano je i na to da Novi Sad nema dokumentovan način procene početne visine zakupnine, pa je tako najviša početna cena zakupa u Novom Sadu, u Ekstra A zoni, 3.730 dinara, dok je najniža cena 144 dinara, koja se obračunava za proizvođačku delatnost.

– Grad Novi Sad nema zaključene ugovore o zakupu poslovnog prostora sa jednim brojem korisnika budžetskih sredstava, kojima Gradska uprava za imovinu i imovinsko˗pravne poslove kao zakupodavac ne fakturiše zakup za poslovne prostore koje koriste u javnoj svojini. Po obrazloženju odgovornih lica, za neke od korisnika poslovnog prostora su aktuelni sudski postupci, zbog čega ne postoji pravni osnov da se vrši fakturisanje zakupnine. Mere u vezi sa naplatom potraživanja i iseljenja će biti preduzete po pravosnažnosti sudskih odluka – navodi se u izveštaju revizora.

Zanimljivo je i da je revizor ukazao na to da fakturisanje zakupnine korisnicima poslovnog prostora na Petrovaradinskoj tvrđavi ne postoji, jer komisija koja je bila obrazovana kako bi se utvrdilo zatečeno stanje i popisali svi ateljei i poslovni prostori, nije donela nikakvu odluku ili rešenje kojim bi se regulisao odnos sa korisnicima prostorija na lokaciji kulturno-istorijskog spomenika.

Mediji su pisali i kako je još 2010. godine naloženo “Poslovnom prostoru” da sklopi ugovore sa postojećim korisnicima prostora, koji bi po prvi put morali da plaćaju naknadu za korišćenje. U međuvremenu, promenilo se to da je pokrenuta likvidacija “Poslovnog prostora”.

– Na osnovu gore navedenog možemo se uveriti da ne postoji adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole koji u razumnoj meri obezbeđuje uverenost da postoji efektivno upravljanje rizicima, te da će se ciljevi i zadaci korisnika javnih sredstava ostvariti na efikasan i ekonomičan način – navodi se u izveštaju revizora za Novi Sad, Beograd i Niš.

Ipak, treba istaći da deluje da je situacija u Novom Sadu bolja u odnosu na Niš. Grad poseduje znatno veću površinu poslovnog prostora u odnosu na najveći grad juga Srbije. Dok Novi Sad raspolaže sa više od 247.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, Nišlije imaju više od 60.000. Samim tim, prihodi za gradsku kasu Novog Sada su veći. Najveći vojvođanski grad je inkasirao u prošloj godini 744 miliona dinara, dok je Niš mogao da računa na 117 miliona.

Novom Sadu, Beogradu i Nišu dat je rok da isprave propuste na koje je ukazala Državna revizorska institucija, što će biti prikazano u odazivnom izveštaju.

Izvor: 021
Foto: Ilustracija/Pixabay