Početna Gradske teme Sanja Kužet: Kada nešto prihvatite kao vaše, onda se to voli!

Sanja Kužet: Kada nešto prihvatite kao vaše, onda se to voli!

EXIT je još od vremena kada je nastao kao društveni pokret pa sve do danas, kada uživa status globalnog brenda, privlačio pažnju medijskih delatnika, koji su ga analizirali sa različitih aspekata. Svoja profesionalna zapažanja o EXIT festivalu kao simbolu Novog Sada i proizvodu kreativne industrije za Nshroniku iznele su novosadska TV ličnost i urednica informativnog programa novosadske televizije Balkan Sanja Kužet, poznata beogradska novinarka i web influenserka Radmila Jeremić, kao i novinar, pisac i medijski analitičar Aleksandar Saša Ignjatović.

Foto: Nenad Bakajin

“Ako bismo govorili o zaštitnim znacima Novog Sada ili onim znamenitostima koje bismo rado pokazali dragim ljudima koji nisu odavde, svakako da bi EXIT bio možda i prvi na lestvici prioriteta. Iako je u početku osmišljen kao muzički događaj koji je trebao da okupi ljude iz raznih krajeva sveta, danas je on postao dosta više. EXIT je za mene asocijacija za pet dana izlaska iz svakodnevice, mesto gde se upoznaju najrazličitiji ljudi, haotičnost i mir u jednom. Svaki festival nosi svoju energiju, svoj pečat. EXIT ima tu privilegiju, da je naš, da je postao stvar tradicije i ono nešto za šta kažemo “to se podrazumeva”. Dan pre početka, puna euforije kažem “samo da preživim ovo”, nakon tih pet dana, verujte, uvek se preživi, čak vam bude i žao što ste živi, jer se vraćate u realnost na kojoj baš i nema Dens arene (smeh). Dakle, EXIT je ono nešto naše, a kad nešto prihvatite kao vaše, onda se to voli”, izjavila je tv voditeljka i urednica tv programa Sanja Kužet.

Njena koleginica, beogradska novinarka i web influenserka Radmila Jeremić, koja smatra da se u životu sve može postići radom, trudom i pozitivnošću, ali i da se ne kaže bez razloga “kako zračiš, tako i privlačiš” svoj profesionalni utisak o EXIT-u opisuje na sledeći način: “EXIT festival, kao vodeća organizacija u oblasti kreativne industrije u Srbiji doprinosi mnogo meni kao novinarskom profesionalcu, ali i svim mojim kolegama. Bila sam poslovno na festivalu 2016. godine i ponela sam predivne uspomene. Organizacija je bila na najvišem nivou, a zahvaljujući profesionalnim članovima EXIT tima, magiju su zajedno stvarali ljudi iz celog sveta. Ponosna sam na to što smo koleginica i ja imale priliku da uradimo intervjue sa mnogim facama naše i svetske scene. Uzbuđenje koje doživiš kada organizatori potvrde da svetski di-džej Niki Romero čeka da radite intervju, zaista je neverovatno i posle tri godine, dugo bih vam mogla prepričavati svoje utiske, ali da ne dužim. EXIT festival definitivno donosi mnogo znanja, prilika i kontakata za sve nas koji se bavimo medijskim poslom.”

O meri u kojoj EXIT doprinosi razvoju kreativnih industrija našoj zemlji Radmila kaže: “Gledajući sa pozicije jednog medijskog predstavnika, sigurna sam da EXIT festival donosi mnogo razvoju kreativne industrije u našoj zemlji. Zahvaljujući festivalu koji je svake godine smešten u najlepši deo Novog Sada – Petrovaradinsku tvrđavu, mnogi mladi ljudi su poslovno angažovani. Kako je poznato da je ovaj festival nastao kao društveni pokret, priliku da rade imaju mladi menadžeri, marketinški stručnjaci, fotografi, novinari i mnogi drugi. Kako je EXIT danas postao svetski festival, mnogi predstavnici svetskih medija takođe su deo EXIT-a, a kako Srbija iz godine u godinu sve više razvija turizam, mogu reći da EXIT i tome dosta doprinosi. Iako neko ovaj festival vidi samo kao dobru zabavu i lud provod, smatram da ovaj festival svojom odličnom organizacijom doprinosi našoj zemlji u više aspekata”.

Foto: Alex

Sa druge strane, novinar, pisac i medijski analitičar Aleksandar Saša Ignjatović, koga televizijska publika poznaje po mnogobrojnim medijskim nastupima u kojima je uvek bio na visini društveno-analitičkog zadatka, na osnovu svog dugogodišnjeg radnog iskustva tumači fenomen EXIT-a u popularnoj kulturi na našim prostorima: “U zemlji koja je posle buntovnih sedamdesetih i kreativnih osamdesetih, u devedesetima prošlog veka izgubila urbani muzički identitet, zahvaljujući brojnim faktorima (o čemu bi se eseji mogli napisati, ali ćemo to ovog putra preskočiti, jer svi dobro znamo o čemu je reč), pojava EXIT-a 2000. godine, u eksperimentalnom izdanju, a 2001. kao već ozbiljno promišljene i osmišljene koncepcije, predstavljala je ultimativni simbol muzičke i društvene pobune jedne nove generacije koja u tom momentu zaista nije imala izlaz. Osim Exita. Zbog toga je i, posebno u početku, fokus bio na otvaranju kapija Petrovaradina za sve što dolazi sa Zapada i što je u tom periodu slušao i gledao svet. Bio je to na neki način naš Radio Luksemburg uživo. O line-upu, produkciji i konceptu tih prvih izdanja EXIT-a možemo da imamo različlita mišljenja, ali činjenica je jedna, prvih godina 21. veka EXIT je bio jedina svetla tačka domaće urbane muzičke scene i srećom, nije ostao samo to. Organizatori EXIT-a napravili su potom najbolju moguću stvar. Kada su se već etablirali u regionu, Evropi i svetu, postajući jedan od najuglednijih festivala današnjice, umesto da uživaju na lovorikama, već zauvek upisani u istoriju srpske urbane kulture, i postanu samozadovoljni megalomani okrenuti čistom profitu, oni su se okrenuli sebi, umetničkim resursima koje su na neki način edukovali sve ove godine, odnosno onome zbog čega je čitava priča i počela. Sve više je domaćih izvođača na EXIT binama, značajniji prostor daje se i alternativi, pažnja se poklanja i manje komercijalnim ali umetnički značajnim projektima, vodeći EXIT u sasvim drugu dimenziju. Da od izlaza iz beznađa, EXIT postane izlaz prema svetskom uspehu za mlade ljude koji se ovde i dalje bore s vetrenjačama kiča, šunda i neukusa. Zbog toga je EXIT mnogo više od fenomena uspešnog festivala u maloj, realno napaćenoj, zemlji na jugoistoku Evrope. On je empirijski dokaz, potvrđen u skoro dve decenije festivala, da Srbija apsolutno nije svetska umetnička provincija. Naprotiv. EXIT već odavno nije izlaz kojim ćemo bežati u neki bolji, normalniji i umetnički otvoreniji svet. On je izlaz za sve dobro što iz našeg mikrokosmosa možemo da ponudimo tom istom velikom svetu. I više ne mala rupa u zidu kroz koju se ka njemu provlačimo, već velika, raskošna kapija, zauvek širom otvorena u oba pravca. Dovoljan domet za jednu kreativnu ideju s početka 21. veka. Verujem ne i konačan”, naglašava Saša pri kraju razgovora.

Na kraju nam ostaje da podelimo stav novinarke Radmile Jeremić, koji glasi:
Dok nam je osmeha, zabave i ljubavi u našem okruženju, sve će biti dobro.

Autor: Anđela Zec
Foto: Radmila Jeremić/privatna arhiva/Alex/Nenad Bakajin

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here