Početna Gradske teme Skinuta zaštita sa Kineske četvrti, nije više kulturno – istorijska celina

Skinuta zaštita sa Kineske četvrti, nije više kulturno – istorijska celina

0

kineska_cetvrt_velika_700

Grad je na javni uvid stavio plan Kineske četvrti, kojim se predviđa ozbiljna rekonstrukcija ovog prostora. Ovaj plan se donosi kako bi se postojeći prostor uredio da služi kao Omladinski kreativni kvart u okviru Evropske prestonice kulture 2021. godine. Predviđa se niz rušenja postojećih objekata, s obzirom na to da prostor nekadašnje fabrike “Petar Drapšin” nije pod zaštitom kao kulturno-istorijski spomenik.

Mada je Češki magacin zaštićen kao nepokretno kulturno dobro, ostatak prostora to više nije. Naime, kako se navodi u urbanističkom aktu, kompleks bivše fabrike “Petar Drapšin” je bio evidentiran kao prostor koji uživa prethodnu zaštitu u periodu od aprila 2013. do aprila 2016. godine, a kako procedura zaštite prostorne kulturno – istorijske celine nije završena u zakonski predviđenom periodu i nije pokrenuta nova, ovaj prostor sada više nije kulturno – istorijska celina. Ovo znači, što se navodi i u planu, da je planirana samo rekonstrukcija Češkog magacina, dok se u ostatku prostora Kineske četvrti, koji obuhvata bivši “Petar Drapšin”, predviđaju sve vrste radova i rušenja postojećih objekata. Ipak, to ne znači da će sve biti porušeno, jer i urbanisti u planu navode da se što više treba očuvati.

“Planirana spratnost objekata je od Su+P+T do P+2. U okviru kreativnog distrikta, planira se rekonstrukcija ili zamena postojećih i izgradnja novih objekata. Postojeći objekti su različite starosti i građeni su u različitim konstruktivnim sistemima, pa je neophodno njihovo prilagođavanje za savremene potrebe, u okviru planiranih namena. Svi objekti koji se zadržavaju planiraju se za rekonstrukciju, te je neophodno razmotriti sve aspekte njihovog osavremenjivanja, posebno energetske efikasnosti. Prilikom obnove postojećih objekata koristiti originalna rešenja konstrukcije, zidanih elemenata i detalja”, stoji u urbanističkom planu.

Takođe se kaže i da je neophodno uklanjanje svih objekata i naknadno dograđenih aneksa objekata koji narušavaju originalni konstruktivni i funkcionalni sklop, a koji se ne planiraju za zadržavanje.

“Obavezno je očuvanje svih karakterističnih detalja koji svedoče o nekadašnjem proizvodnom procesu fabrike (nosači, stege, dizalice i slično). Oblikovanje objekata i prostora, po pravilu, treba da odražava nekadašnji industrijski karakter prostora, uz tradicionalne i nove načine oblikovanja i primenu savremenih materijala”, kažu urbanisti.

Da će sve što bude porušeno u Kineskoj četvrti ipak imati bar sličnosti sa pređašnjim govori i to što se u planu kaže da “novi objekti mogu biti oblikovani na savremeni ili tradicionalni način, po pravilu sa reminiscencijom na industrijsku arhitekturu prve polovine 20. veka”.

Inače, svi novi objekti će morati da imaju zelene vrtove na ravnim krovovima. Ono što je izvesno, a može se videti iz same mape, jeste da će biti porušeni svi objekti koji gledaju na Kej. Najveće rušenje će biti na prostoru niza manjih i većih objekata (klub Quarter) koji su najbliži Mostu slobode i koji će zameniti objekat spratnosti VP+G+1+Pk (visoki parter-galerija-sprat-potkrovlje), odnosno zgrada ili više njih koje realno imaju i četiri sprata.

Svi objekti u Kineskoj četvrti će, po okončanju rekonstrukcije, u osnovi služiti kao hoteli, galerije, ugostiteljski objekti, objekti za razne druge kulturne i turističke sadržaje. U osnovi, oni su već podeljeni na način kako je to urađeno u analizi koju je 021.rs nedavno objavio. Zanimljivo je da se u nacrtu plana koji je na javnom uvidu navodi da se predviđa da se očuva stari kran koji je tu ostao iz vremena fabrike “Petar Drapšin” kao i postrojenje Mostogradnje, a služio bi kao simbol nekadašnje industrijske namene prostora.

Na Keju bi se formirale staze za šetanje i sportski tereni namenjeni za rekreaciju građana, kao i biciklistička staza.

Javni uvid o planu za Kinesku četvrt se nalazi pred javnošću do 30. decembra, i može se pogledati OVDE.

Autor: 021.rs