Početna Gradske teme Slučaj “Vršački vinogradi” preti da zastari, predmet se godinama vukao po tužilaštvima

Slučaj “Vršački vinogradi” preti da zastari, predmet se godinama vukao po tužilaštvima

Ukoliko tužilaštvo do kraja oktobra ove godine ne podigne optužnicu po krivičnim prijavama koje je podnelo rukovodstvo “Vršačkih vinograda” 2011. godine, tereteći prethodne vlasnike da su preduzeće oštetili za više miliona evra, slučaj će zastariti i odgovorni za urušavanje firme neće snositi nikakve posledice.

Verovatno je i da će sudbina kasnije podnetih prijava biti ista jer ni nekoliko godina nakon što su zaposleni ili mali akcionari ukazali na pokušaj nezakonite druge privatizacije, nije poznato ni da li je pokrenuta istraga.

Ni na prijave podnete zbog otvaranja stečaja i treće prodaje društvu Svislajon, kojom su izbrisana vlasnička prava više od 1.000 malih akcionara, niko nije reagovao.

“Vršački vinogradi” prvi put su prodati 2006. godine, kada je 70 odsto državnog kapitala za 5,8 miliona evra kupio konzorcijum “Vinoprodukt Čoka” iz Subotice, TUP “Rodić MB KO” iz Kule i “Šečer Šafer” iz Beograda. Kako vlasnici nisu ispunili ni prvi deo ugovorenih obaveza od 11,7 miliona evra, privatizacija je poništena 2009. godine.

Posle raskida te privatizacije, država je kao većinski vlasnik preuzela upravljanje, a u tom periodu firma je čerupana bez sankcionisanja odgovornih. Tako je starom vlasniku nezakonito vraćena oprema i isplaćen veliki iznos u novcu. Deo opreme je prodat u staro gvožđe, poslovna politika je bila katastrofalna, a predstavnicima malih akcionara i sindikata nije data mogućnost da učestvuju u upravljanju. Kako bi se njihovo učešće sprečilo, odmah nakon raskida privatizacije broj članova upravnog odbora ‘Vinograda’ je smanjen sa sedam na pet. Nadzorni odbor i Poreska uprava su utvrdili veliki zloupotrebe u poslovanju, pa su po tom osnovu podnete krivične prijave koje su ostale u fiokama tužilaštva -, kaže Mohora Dorel, predsednik udruženja malih akcionara “Vršačkih vinograda” i dodaje da su se obraćali i drugim nadležnim institucijama, od Komisije za hartije od vrednosti ministarstva, Agencije za privatizaciju i inspekcije rada, ali da nijedna nije pružila zaštitu malim akcionarima i radnicima.

Novi skandal nastao je nakon druge prodaje preduzeća, 26. jula 2013. godine kineskoj kompaniji “Guan Nan”, kao jedinom ponuđaču, po ceni od 5,3 miliona evra. Da bi se ta transakcija omogućila, uredbom je izmenjen način prodaje i omogućeno da, ako na prvoj ponudi ne bude zainteresovanih, ona se proglašava neuspešnom, istoga dana, sa smanjenom cenom plasira se drugi pokušaj, a sa još nižom cenom i treći. Tako je početna cena bila 17,6 miliona evra, da bi se na kraju postiglo tačno toliko koliko je kineski ponuđač pripremio da plati, ispod trostruko nižeg iznosa u odnosu na početni.

Ta privatizacija je odmah raskinuta, posle nadzora koji je uradilo Ministarstvo privrede, jer se u javnosti digla prašina zbog umanjenih uslova, niske cene i spekulacija da iza ponude ne stoji kineska firma, inače registrovana za proizvodnju tekstila. Urađena je i nova procena kapitala, koja je iznela 29,5 miliona evra i trebalo je da se po toj ceni, posle restrukturiranja, ponudi nekom novom vlasniku.

U trećoj prodaji 2017. godine, “Vršačke vinograde” je kupio “Svislajon” Rodoljuba Draškovića. Postignuta je cena od 4,6 miliona evra odnosno nešto iznad polovine procenjene vrednosti koja je tokom stečaja opala sa početnih gotovo 30 na nepunih osam miliona evra. Na spisku imovine bilo je, između ostalog, 206 objekata, 516 parcela i 140 vozila.

Iako u mnogo čemu sporne, privatizacije Vinograda nisu privukle pažnju tužilaštava. Prve ozbiljne prijave podnela je posle raskinutog ugovora sa prvim vlasnikom Poreska uprava, koja je uočila brojne nepravilnosti, a potom je uprava preduzeća, na osnovu nalaza Nadzornog odbora, Višem javnom tužilaštvu u Pančevu 1. novembra 2011. godine dostavila pet prijava bivših vlasnika. Predmet su bili fiktivni i štetni ugovori kojima su stvarane obaveze preduzeća ka drugim pravnim licima, nezakonite kompenzacije, štimovane poslovne knjige itd.

U Višem javnom tužilaštvu su poručili da su te prijave istog meseca dostavljene u nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal, u kojem pak poručuju da su za dve prijave utvrdili da nema osnova, a preostale tri su prosledili nadležnom tužiocu i to za dela zloupotrebe službenog položaja.

Gotovo četiri godine predmeti su proveli u tužilaštvu u Pančevu, a 26. februara 2018. su dostavljeni na dalje postupanje Odeljenju za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. U tom odeljenju nisu odgovorili u kom su statusu pomenute prijave – da li je otvorena istraga, te da li su odbačene ili odbijene.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay