Početna Gradske teme Sremski Karlovci postaju univerzitetski centar Srbije

Sremski Karlovci postaju univerzitetski centar Srbije

Sremski Karlovci uskoro bi mogli da postanu univerzitetski centar Srbije, sa najboljim studijskim programima svih fakulteta, a sve u cilju privlačenja stranih studenata. Inicijativa Ministarstva prosvete da Sremski Karlovci postanu akademski centar naše zemlje, dobila je zeleno svetlo na poslednjoj sednici Vlade Srbije. Doneta je odluka da se formira radna grupa za izradu nacrta zakona o Sremskim Karlovcima, koji su središte kulturno-istorijskog nasleđa Srbije.

U radnoj grupi biće predstavnici tri ministarstva – prosvete, kulture, trgovine, a cilj je da se u Sremskim Karlovcima izgradi novi univerzitetski centar koji će imati najbolje studijske programe sa svih naših univerziteta i ličio bi na nemački Hajdelberg, mađarski Pečuj.

Akademski centar prvenstveno bi trebalo bude namenjen strancima koji žele da studiraju u našoj zemlji, dok bi predavači bili domaći i strani profesori. Visina budžeta, način finasiranja, vremenski okviri i studijski programi još uvek su nepoznanica.

Predavači bi bili najbolji domaći i strani profesori, a Srbija za realizaciju tog projekta ima veliku logističku podršku nemačke pokrajine Baden-Virtemberg.

– Ovo je pokušaj da se kulturna tradicija Sremskih Karlovaca reafirmiše. Mi ne želimo da Karlovci ostanu samo spomenik kulture u koji će dolaziti samo ekskurzije, nego da iskoristimo taj potencijal da se na mestu izvorišta ponovo uspostave osnovi da to bude jedna aktivna, živa sredina koja će davati nove podsticaje našem kulturnom razvoju – saopštio je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i infirmisanja.

Planirano je da novi univerzitetski centar nikne na prostoru, gde veći deo od 10.000 kvadratnih metara pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

– Odlukom i blagoslovom patrijarha Irineja, u projekat će se uključiti i Srpska pravoslavna crkva, pošto će deo programa biti posvećen pravoslavlju, a što ćemo raditi sa državama čija je to tradicija, poput Grčke, Kipra, Rusije – kažu u Ministarstvu prosvete.

Pokušaj da Karlovci postanu univerzitetski centar datira još iz 1861. godine, kada je partrijarh Josif Rajačić tražio da se podigne narodni univerzitet, ali je Austrougarska to odbila. Inicijativa je postojala i nakon Drugog svetskog rata a bezuspešno je ponovo pokrenuta i 1990. godine. Direktor Arhiva Sanu u Karlovcima, Žarko Dimić, ovaj put veruje u uspeh. Kaže da očekuje sintezu privatnog i državnog školstva.

– Vojvodini nedostaje nekoliko smerova kada je u pitanju društvena organizacija fakulteta i univerziteta. Pre svega nemamo smer arheologije, smer istoričara umetnosti, to je sve u Beogradu, i neki novi smerovi koji su sada u Evropi traženi, to su razne veze kulture i menadžmeta, a svakako bih očekivao i da crkva da svoj doprinos da se ovde organizuje i napravi jedna duhovna akademija – kazao je Dimić.

Prostor za Univerzitetski centar trebalo bi da nikne u palati Stefaneum koja pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i trebalo bi da se prostire na 10 hiljada kvadratnih metara. Prvi čovek opštine očekuje preporod za Karlovce.

– To znači da će ovo mesto postati istinski živo, gde će mladi ljudi dolaziti, izučavati sve potrebne oblasti koje se tiču univerzitetskog obrazovanja i da će Karlovci imati taj status koji im je nepravedno oduzet u prošlosti, status grada – rekao je Nenad Milenković, predsednik opštine Sremski Karlovci.

Izvor: RTV
Foto: karlovci.org.rs

1 KOMENTAR

  1. Predavanja na univerzitetu ne mogu da se drže na livadi, ili u iznajmljenom prostoru neke osnovne škole, već je za to neophodan odgovarajući prostor. A još kad uzmemo u obzir da univerzitet ne mogu da čine samo društveno-humanističke, ekonomske, menadžerske (rukovodeće) i takve neke slične nauke, već su tu i prirodno-matematičke i tehničke nauke, a takođe i medicina, za koje su neophodna velika sredstva kad su u pitanju eksterimenti i odgovarajući uređaji i aparatura za vršenje istih. Dakle u Sremskim Karlovcima bi trebalo da se izgrade i kompletno opreme jedno 20-tak fakulteta, 10-20 naučno-istraživačkih instituta, jedan veliki i ozbiljan medicinski centar, studentski domovi sa barem 10000 mesta… Trenutno na ostalim fakultetima u Srbiji se tačno i ne zna kako funkcionišu naučno-istraživački projekti, jer predodređena materijalna sredstva za njih nikad neče stići.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here