Početna Gradske teme Stop vršnjačkom nasilju: Podržite “Aleksin zakon”

Stop vršnjačkom nasilju: Podržite “Aleksin zakon”

aleksa_velika

Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Dragana Ćorić inicijatorka je “Aleksinog zakona”, koji bi trebalo da pomogne da se počinioci vršnjačkog nasilja adekvatno kažnjavaju, a deca koja trpe ovu vrstu nasilja pravilno i na vreme zaštite.

Naime, Aleksa Janković je dečak iz Niša koji se ubio skokom sa zgrade, nakon što je mesecima trpeo zlostavljanje u školi, na koje su kako učenici, tako i uprava škole ćutali. Od tragične smrti Alekse Jankovića, prošlo je četiri godine, a Srbija se tek sada digla na noge pokrenuvši internet-peticiju za usvajanje zakona koji nosi njegovo ime – “Aleksin zakon”.

Aleksina majka Dragana Janković izjavila je nedavno da je iznenađena pokretanjem ove peticije, te da se nada da će se ovim zakonom spasiti mnoga deca, žrtve vršnjačkog nasilja.
Mene boli što su svi prosvetni radnici škole u kojoj je moje dete zlostavljano ostali na istim pozicijama i što nisu snosili nikakve posledice za svoje postupke. Neki su čak i napredovali. Svi pričamo da je dosta davanja zakonima imena mrtve dece, ali očigledno da jedino tako nešto može da se uradi” kaže Dragana Janković i dodaje da se nada “da će ovaj zakon doprineti tome da u prosveti počnu da rade ljudi koji vole decu i koji su spremni da im pomognu. Takođe, oni ne smeju da dopuste da deca kući dolaze sa suzama i u modricama“, kategorična je ona.

Dragana Ćorić, inače predsednica novosadskog udruženja “Roditelj”, kao inicijator i pravnik objasnila je za “Telegraf” kako se rodila ideja za “Aleksin zakon” i koje će odrednice on sadržati.

Kampanja za pokretanje “Aleksinog zakona” krenula je sasvim spontano i ja sam, prvo kao roditelj, a onda i kao pravnik poželela da učestvujem u svemu tome. Ovaj slučaj je bio u zapećku četiri godine i ne bih volela da trenutni polet traje svega nekoliko dana. Nakon razgovora sa Aleksinim roditeljima, došli smo do zaključka da ovaj zakon treba da sadrži odredbe kojima bi se postrožila odgovornost prosvetnih radnika, jer su oni karika koja je u ovom slučaju zakazala. Takođe, trebalo bi postrožiti i odgovornost roditelja i učešće centara za socijalni rad“, kaže Dragana Ćorić.
Ona takođe objašnjava da često niko ne postavlja pitanje žrtava vršnjačkog nasilja, te da veliki broj škola ne primenjuje postojeće protokole kada je u pitanju nasilje, zlostavljanje i zapostavljanje dece.

Odredbe “Aleksinog zakona”:

– Postrožavanje odgovornosti i kazni za prosvetne radnike (direktore, profesore, psihijatre i pedagoge) u slučaju propusta kada je u pitanju zanemarivanje, nasilje i zlostavljanje deteta
– Veća odgovornost roditelja i traženje većeg učešća proaktivnih centara za socijalni rad u samom postupku
– Potraživanje prava žrtava vršnjačkog nasilja (da žrtva ima pravo da pokaže da je žrtva)
Inače, potpisivanje internet-peticije pomaže da se skrene pažnja na problem, međutim, u slučaju da od peticije zavisi usvajanje zakona, potrebno je da se sakupi oko 30.000 potpisa, ali na drugom mestu, a ne na internetu.

Autor i foto: 021.rs

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here