Koliko vam se puta desilo da, kada dođete kući iz radnje ili marketa, vidite da voće koje ste kupili nema onakav kvalitet kakav ste očekivali? Njegova unutrašnjost često zna da bude prezrela, suva ili pred procesom truljenja. Tim problemima uskoro bi mogao doći kraj, a za to je zaslužan naučni tim sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, koji je napravio specifičan aparat za merenje svežine voća. Kako on funkcioniše, gde se može primeniti i kolika bi bila njegova cena?
Već neko vreme Mitar Simić sa Fakulteta tehničkih nauka radi na pronalasku uređaja koji bi mogao da proceni kvalitet voća koje se nalazi u prodaji. Nakon brojnih testiranja i konsultacija sa svojim kolegama, uspeo je da napravi specifičnu aparaturu sa kojom je ostvario svoje namere.
“Mi smo svedoci da se, recimo, u trgovačkim radnjama nanosi odgovarajući vosak na neke voćke kako bi se produžila njegova svežina, a mi isto tako ovde možemo da radimo upravo takva ispitivanja gde ćemo voćke nakon kupovine da operemo ili ne, i na taj način pratimo njihov prirodni trend promene”, kaže Mitar Simić.
Merač svežine voća sastoji se od posebnog aparata koji je žicama povezan sa tekstilom u kome se nalaze mikročipovi. Njegov pronalazak može se primeniti i u kućnim uslovima. Ali kako on zapravo funkcioniše?
“Imamo dve provodne ploče između kojih imamo neprovodan materijal i mi na taj način pratimo promenu kapacitivnosti, odnosno impedanse tokom vremena i na taj način, pošto i vizuelno pratimo promene na voću, kao i promene njegove težine, možemo da korelišemo izmerene promene sa onim što se stvarno dešava na voću”, kaže Simić.
Aparat prikazuje trenutni kvalitet voća, stoga on može biti od velike koristi i proizvođačima, ali i trgovinskim lancima. Veruje se da bi cena jednog takvog merača bila izuzetno povoljna.
“Tekstilne tehnologije i ovi materijali nisu toliko skupi, ali kada govorimo o nekom krajnjem proizvodu onda bi trebalo uključiti i dodatne troškove koje mi ovde ne vidimo. Dakle, od marketinga do distribucije, tako da to u ovom momentu može da bude nezgodno za proceniti, ali u svakom slučaju idemo na to da to bude što pristupačnije”, kaže Simić.
Na osnovu zvaničnih podataka Ujedinjenih nacija, godišnje se baci oko trećina proizvedene hrane, što je više od milijardu i po tona. A ukoliko bi se ovaj pronalazak našao u redovnoj upotrebi, bacanje hrane bi bilo ređe, a izostale bi i neprijatne situacije pri kupovini voća.
Izvor: RTV.rs/Nemanja Popadić
Foto: Pixabay/ilustracija
