Početna Gradske teme Teodora Ž. Janković: Bez svesti o opštem interesu na delu je kontinuitet...

Teodora Ž. Janković: Bez svesti o opštem interesu na delu je kontinuitet rasturanja grada i varošana

Teodora Jankovic (2)

Novinarka, esejistkinja i publicistkinja Teodora Ž. Janković u svom prepoznatljivom stilu ocenila je rad novosadske Gradske vlade. Ova rođena Novosađanka čiji su tekstovi iz korpusa umetnosti, kulture, društvenih fenomena i politike, objavljivani u nizu listova i časopisa Srbije, poput novosadskog “Građanskog lista”, “Nezavisnog”, “Teatra”, “Vojvođanskog magazina”, “Dnevnika”, “Ilustrovane politike”, “Nacionalne revije Srbija”, “Jatove revije”, “Nove misli”, “NS Reportera”, te brojnih izdanja “Color Press Grupe”, ogorčena je onim što su gradski čelnici tokom skoro četiri godine bitisanja na vlasti “postigli” u svim sferama značajnim za život njenih sugrađana.

Kako komentarišete rad Gradske vlade u protekle tri i po godine?

– Da bih bila shvaćena ispravno, koristiću se lapidarnom formom odgovora i reći – u prethodne tri i po godine se varoška vlast u ovom gradu, predvođena Lordmerom Vučevićem i njegovim koalicionim kapacitetom u sprovođenju lokalne politike ponašala slepački. U moralu – pokvarenjački. U ekonomiji – haračlijski. U biznisu – mafijaški. U životu – skotovski. U mentalitetu – skorojevićki. U strukturi – nitkovski. U genetici – kao nedovršeni ljudi. Svetli i izuzetni primeri, poput direktora JP “Zelenilo”, Aleksandra Bogdanovića, koji je uspeo da konsoliduje javno dobro – odnosno preduzeće, da uz pomoć zaposlenih i para poreskih obveznika, odnosno nas, vrati dugovanja, onih koji su u prethodnim sazivima vlasti, zavili ovo JP u crno, jeste izuzetak. Izuzeci, su i oni ljudi koji su vodili ustanove kulture i institucije kojima je osnivač Grad, odnosno mi – građani, i koji su se samoprekornim radom i odricanjem od luksuza, trudili, zajedno sa zaposlenima, da uprkos krizi i sveopštoj recesiji, održe nivo duha i kulturnog identiteta grada, primeren evropskim vrednostima, istovremeno negujući tradicije na kojima smo ponikli. Mislim tu na direktore i ustanove kulture kao što su “Sterijino pozorje”, “Istorijski arhiv grada”, “Atelje 61”, “Ujvidek szinhaz”… Generalno, “kulturnjaci” u menadžerskoj strukturi funkcionisanja grada, ponajbolje su razumeli sveopštu krizu u kojoj se nalazimo, jer je njihov “sektor” u krizi – oduvek. Sve ostalo (Gradsko veće i članovi mu, funkcionisanje gradskih uprava, sistema javnih i javno komunalinih preduzeća, sektora zdravstva, školstva, socijalne zaštite i brige o deci, urbanizma i graditeljstva, komunalnih delatnosti) dovela bih u pitanje i postavila na razinu oštrine prvih mi rečenica. Primeri, nekvaliteta a preskupoće života koji bitišemo u našem gradu, svakodnevni su i svaki poreski obveznik i građanin, bi na primeru samo, jednog mesečnog objedinjenog računa “Informatike”, mogao reći: ‘Aman, dokle više kanite da nas pravite magarcima?!’ Primenite, taj primerčić, na sve ostale svakodnevne životne situacije i dobićete računicu učinaka i rezultata, ove gradske vlasti. Rezultat je kvalitet naših života i “proizvodi” staranja o opštem interesu (mislim na dovršene kapitalne investicijekoje se ne mogu odneti u grob, već će nam služiti u narednim decenijama na opšte dobro i korist). A svako od nas ponaosob, zna kako živi i šta je učinjeno na dobrobit sveukupne novosadske zajednice, bez da je takva šta preplatio. I, da ne bi bilo zabune, držim da je ovaj saziv gradske vlasti beskompromisni nastavljač pogrešnih politika koje su sprovođene na lokalu u vreme vakata i DS i LSV. Mi živimo 16-ogodišnji kontinuitet rasturanja i grada i jedinih nam života koje imamo.

Šta bi nova vlast u gradu trebalo prvo da uradi?

– Na ovo pitanje, odgovoriću savetom, koji mi niko nije tražio, ali koji bih pokušala da primenim i na sebi, da sam deo neke vlasti, u nekakvom sazivu, ikada. U predstavi koju ne retko intelektualci imaju, idealno društvo, te u tom smislu i idealnu mikrosredinu, kakva jedna varoš jeste, mogu da grade idealni ljudi. Ali, čak i mi koji govorimo na ovakav način, to svakako – nismo. Znamo i sami da nismo idealni, međutim, neki od nas se svojski trude da takav “nedostatak” nadoknade radom i primerenim ponašanjem (koje ne podrazumeva praćenje mode i ne prdenje i ne psovanje u javnosti, dočim pokazivanje rezultata i plodova tog rada i življenje života naroda koji ga okružuje!). Dakle, nova gradska vlast i koalicioni kapacitet, ma čiji bio, trebalo bi se, na prvom mestu – čuvati izazova komformizma i privilegija kojima politika i vlast, svakodnevno bombarduju pojedince koji su u njoj, od dana kada su često bez validnog i pravog obrazovanja i iskustva, suviše nezreli postali izabrani “voljom naroda”, funkcioneri, rukovodioci, direktorčići i ostali “stručni kadar”. U tom smislu, novoj gradskoj vlasti i sazivu Gradskog veća želim da otvore sve pore u organizmima, kada biraju ljude na menadžerske i upravljačke, savetničke i ostale “izvršne” pozicije jer bi ljudski faktor trebalo da bude pokretačka snaga razvoja, a ne rušilačka, marifetlučka i sitnofilistarska.

Ko bi, po vašem mišljenju, bio idealan gradonačelnik Novog Sada?

– Može da bude bilo ko, samo da živi i razume život svojih Novosađana i Novosadista, da poseduje validna znanja, obrazovanje i veštine – od formalnog do iskustvenog u funkcionisanju jednog sistema, kakav lokalna samouprava jeste (jer funkcionisanje jednog grada može se plastično meriti sa funkcionisanjem jednog preduzeća), da ima svest o opštem javnom interesu i da po njemu bira svoje saradnike i odgovorna a imenovana lica. Da bude persona koja će rezulate i učinke svog i rada svog tima jasno i glasno, sa sve pravdanjem potrošenog novca, prikazati nakon godinu dana, svim svojim sugrađanima, a ne da bude ličnost, koja ne može izaći van sopstvenih nesigurnosti i atara povređene sujete, koja je prilikom odabira ličnosti i ljudi, u vlastitom i okruženju koalicionog kapaciteta, pravila kompromise sa sobom, a na štetu svojih varošana, jer je bila gonjena, kao i “diskreciona mu prava u odabiru kadra” parcijalnim, sitnoćiftinskim interesima, koji nisu sezali dalje od porodičnih i interesa onog karusela podržavalaca i kobaca, koji su bili spremni da mu telale svaku glupost i nepromišljenost.

Autor: Tatjana Mišović

Foto: Jelena Ognjanović / Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here