Početna Gradske teme U Novom Sadu kanonizovani episkop bački Irinej (Ćirić) i Sveti mučenici bački

U Novom Sadu kanonizovani episkop bački Irinej (Ćirić) i Sveti mučenici bački

0

Na svetoj arhijerejskoj Liturgiji u Sabornom hramu u Novom Sadu, koju je služio Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije i veliki broj episkopa, kanonizovani su episkop bački Irinej (Ćirić) i Sveti mučenici bački.

U toku svete arhijerejske Liturgije, kako nalaže bogoslužbeni ustav na malom vhodu izvršen je svečani čin kanonizacije i pročitana odluka Svetog Arhijerejskog Sabora o pribrojanju liku svetih Svetog Irineja, episkopa bačkog, ispovednika vere, i Svetih mučenika bačkih.

Episkop bački Irinej (Ćirić) čovek koji je za vreme Drugog svetskog rata spasao skoro 3.000 srpske dece i majki iz logora blizu Budimpešte, a kome se nova komunistička vlast odužila tako što ga je kamenovala 1946. u Odžacima, od posledica čega je i preminuo.

Porodica Ćirić bila je čuvena karlovačka građanska porodica koja je našem rodu dala ministre i vladike, a sam Irinej je bio višestruko talentovani čovek, čuven po svom obrazovanju, ali i kao pisac, prevodilac i posebno slikar.

Govoreći o svetiteljima Božijim u besedi posle pročitanog jevanđelskog začala, Patrijarh Porfirije je rekao da mi često mislimo da se tu radi o nekim nadljudima, o svojevrsnim supermenima, oni koji imaju natprirodne moći po sebi, ali svetitelji Božiji jesu obični ljudi kao svako od nas, sazdani po slici i prilici Božijoj, a to znači ljudi koji su, kako nam je saopštila jevanđeljska priča, imali svoje darove i talente, a te darove i talente doživeli su pre svega kao darove, ne kao nešto što njima pripada, njihovu sposobnost, ne nešto čemu treba ljudi da se dive, dobili su darove da bi ih umnožili, ali opet neoslanjajući se samo na sebe, jer sve je u Bogu, On je početak i kraj. Dobili su darove da bi molitvom, podvigom, smirenjem pre svega u smirenju, njihovi darovi bili prostor u kojem se pojavljuje blagodat Božija.

“Istinski dar koji dobijamo od Boga postaje istinski plod onda kada taj svoj dar umnožavamo i činimo s njim sve što možemo ulažući sve svoje napore i snage, da bismo proslavili Boga. Dakle, najpre blagodareći Bogu na daru, ulažemo svoj trud kako bi Gospod onda i rezultat našeg truda učinio da on bude i nama i svim ljudima i čitavom svetu na korist, da bi bio izraz ljubavi prema Bogu, ali i izraz ljubavi prema ljudima. Dobili smo dar da bismo projavili jedinstveni i neponovljivi i najveći dar koji ima svaki čovek, a to je ljubav”, istakao je Njegova Svetost.

U nastavku arhipastirske besede, Patrijarh Porfirije je rekao da su svetitelji Božiji su ljudi kao mi, ljudi obični, a šta je smirenje? Nije to tek neko psihološko stanje u koje nas dovode razne psihološke metode ili religijske prakse. Smirenje je svest da smo prolazni, nemoćni, slabi, smrtni ljudi, ali da imamo darove, da nas Bog voli i da smo stvoreni za večnost. Svetitelji su jedni od nas oni kojima je Hristos na prvom mestu. Oni kojima je Bog na prvom mestu, to je smirenje, jer znaju da će onda sve ostalo biti na svom mestu. Bog na prvom mestu znači poverenje u Njega, znači vera u to da iako smo prolazni i nemoćni, u ljubavi Božijoj sazdani smo za večnost, sazdani po slici i prilici Božijoj. Onda kada je Bog na prvom mestu, sve je na svom mestu.

“Odrastao sam u Čurugu, u molitvenoj atmosferi tog mesta. I kada se znalo i kada se nije znalo i kada su ljudi bili svesni i kada nisu obraćali pažnju na atmosferu i ambijent u kome žive, sve je bilo zapečaćeno i dan dans u Čurugu, kao i na svakom mestu gde su stradali mučenici iz našeg roda zbog svoje vere od 1941. do 1942. godine. Sve je u tim mestima zapečaćeno njima i njihovim stradanjem, ali i njihovom pobedom, jer je to stradanje i taj krst bio krst Hristov. Nikada neću zaboraviti priče iz Čuruga u kojima su mi satri govorili o tome kako su Čuružani posle raspeća naroda koji je bacan živ pod led u Tisu, kako su na kolenima dolazili u sveti hram na svetu Liturgiju, a sneg je bio iznad pojasa. U isto vreme, oni koji su izgubili nekoga, nikada nisam čuo nijednu reč mržnje u odnosu na one koji su zlo učinili. I sva je takva Šajkaška”, istakao je Njegova Svetost.

Prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve naglasio je da je u Svetom vladici Irineju koji je u to vreme živeo, sabrano mnoštvo vrlina. Ispovedao je i propovedao ime Hristovo na sve četiri strane sveta, ali za vreme Drugog svetskog rata bezbroj puta zastupao je svoj narod na svakom mestu, molio da prestane sa zločinima koji su izvođeni na teritoriji Bačke 1941. i 1942. godine. Dobili smo nove svetitelje. Oni su sveti u Gospodu oduvek, ali Crkva naša ih je prepoznala i uvrstila u kalendar da bi oni nama svojom verom, životima, smirenjem bili primer za ugled i bili zastupnici pred Bogom. Zato danas svi zajedno molitveno da kličemo: Sveti mučenici šajkaški i Sveti vladiko Irineju, molite Boga za nas i za čitav svet!

Njegovoj Svetosti sasluživali su Visokopreosvećeni Mitropolit arkadijski i Egzarh sve Gore livanske Vasilije, Visokopreosvećeni Mitropolit budimpeštanski i mađarski Ilarion, Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski Jovan, Visokopreosvećeni Mitropolit krfski, paksonski i dijapontijskih ostrva Nektarije, Visokopreosvećeni Arhiepiskop mihalovsko-košički Georgije, Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski i administrator presopansko-pelagonijski Petar, Visokopreosvećeni Mitropolit debarsko-kičevski Timotej i Visokopreosvećeni Mitropolit povardarski Agatangel.

Njegovoj Svetosti sasluživali su i Preosvećena gospoda Episkopi sremski Vasilije, budimski Lukijan, banatski Nikanor, bački Irinej, britansko-skandinavski Dositej, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, braničevski Ignatije, zvorničko-tuzlanski Fotije, raško-prizrenski Teodosije, gornjokarlovački Gerasim, kruševački David, slavonski Jovan, bihaćko-petrovački Sergije, timočki Ilarion, niški Arsenije, dalmatinski Nikodim, osečkopoljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije, budimljansko-nikšićki Metodije, šabački Jerotej, bregalnički Marko, stobijski David, remezijanski Stefan, hvostanski i izabrani zapadnoevropski Justin, mohački Damaskin, marčanski Sava, umirovljeni zvorničko-tuzlanski Vasilije, umirovljeni kanadski Georgije, umirovljeni srednjeevropski Konstantin i umirovljeni mileševski Filaret.

Patrijarhu Porfiriju sasluživali su i Arhimandrit Aleksej izabrani episkop hvostanski, Arhimandrit Nektarije izabrani episkop jegarski, Arhimandrit Dositej izabrani episkop lipljanski, Arhimandrit Ilarion izabrani episkop novobrdski, Protosinđel Petar izabrani episkop toplički, Arhimandrit Nektarije glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, Arhimandrit Danilo direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, Arhimandrit Dimitrije iguman manastira Tumane, protojerej-stavrofor Jovan Milanović rektor Bogoslovije Sveti Arsenije Sremac u Sremskim Karlovcima, protojerej Zoran Ranković dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, mnogobrojno sveštenstvo, monaštvo i đakonstvo iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve.

Na kraju svetog evharistijskog sabranja, Episkop bački dr Irinej zablagodario je Njegovoj Svetosti, braći arhijerejima iz Srpske Pravoslavne Crkve i drugih pomesnih crkava i vernom narodu što su uzeli učešća u događaju znamenitom za našu Crkvu i naš grad.

“Neka Sveti mučenici i stradalnici budu naši zastupnici pred Gospodom. Gospod je proslavio svoje verne svedoke. Vladika Irinej Sveti je sve date mu od Boga prirodne i blagodatne talente, darove Duha Svetoga umnožio, što je dobio kao deset talanata on je udvostručio. Ništa nije ostalo besplodno u njegovom svetom i svakog ugledanja i podražavanja dostojnom životu. Neka i njegove svete molitve i Svetih mučenika naših i svetih svetih znanih i neznanih, a ima ih neizbrojivo mnoštvo tokom svih ovih vekova, neka budu sa svima nama i daj Bože da se u zdravlju, sa blagoslovom Božijim ovako sabiramo. Gospod neka nas molitvama svetih svojih sve pomiluje i spase”, rekao je Episkop bački.

Pored više hiljada vernika, svetoj Liturgiji molitveno su prisustvovali predstavnici grada Novog Sada i kulturnih institucija.

Izvor: RTV
Foto: Mila Gagić