Recikliranje otpadnog materijala u Srbiji još uvek je na niskom nivou. U Novom Sadu postojalo je 600 pet-kontejnera, ali je većina oštećena, uništena ili ukradena. Mali je broj onih koji su opstali premešten je na deponiju zbog popravke. Građani trenutno nemaju gde da razvrstavaju otpad osim u privatnim firmama za reciklažu, koje ne pokrivaju sve vrste korisnog otpada. U JKP “Čistoća” naglašavaju da svakodnevno recikliraju trećinu pristiglog otpada.
– Od 700 tona otpada koji svakodnevno pristigne na deponiju, oko 350 tona predstavlja otpad koji dolazi vozilima JKP Čistoća. O toga se izdvaja otpad za preradu ili separaciju i to svakodnevno bude u proseku oko 100 tona. Od toga se izdvoji 10 do 15 tona sekundarnih sirovina, ostatak odlazi u na spaljivanje – kaže Danijela Jankov portparolka Čistoće.
Recikliranje otpadnog materijala direktno utiče na zdravlje stanovništva i smanjuje zagađenja u vazduhu.
Statistike stručnjaka pokazuju da bismo u Srbiji mogli da recikliramo više od 70 odsto otpada, kao i da je za trenutne loše rezultate najviše odgovorna država, koja, kako kažu, reciklažu ne podstiče u dovoljnoj meri.
– Još jedan segment koji ne smemo zaboraviti to je da reciklažna industrija u svetu pa i kod nas sada zapošljava veliki broj ljudi i to predstavlja jednu ozbiljnu industrijsku granu koja može pomoći u obnavljanju privrede, ali i u zapošljavanju i stvaranju novih radnih mesta – kaže prof. dr Goran Vujić sa FTN-a.
Dodaje da otpad treba posmatrati kao benefit u zajednici, i kada se to shvati, kako kaže, biće učinjen veliki korak napred koji će pomoći da se reciklaža još više koristi. Dok država ne stvori sve uslove za razvijanje reciklaže, građani otpad mogu odlagati u privatne firme koje se bave recikliranjem i na taj način doprineti njenom razvoju.
Izvor: RTV
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
